Vranje/Leskovac - Ni o jednom istorijskom događaju nije ispevano toliko lirskih i epskih narodnih pesama kao o ustanku, oslobodilačkom ratu i socijalističkoj revoluciji.
Prof. dr. Momčilo Zlatanović (1934 - 2022), čuveni leksikograf i etnograf iz Vranja, pisao je svojevremeno da je pesma Ustaj seljo, koja je bila veoma popularna među seoskim stanovništvom u Srbiji u drugoj polovini 19. veka.
Ona je pevana i u predrevolucionarno doba, odjeknula je na početku ustanka 1941. godine u Pustoj reci, Jablanici, Crnoj Travi i delovima leskovačkog kraja. Svugde joj je, po pravilu, ponešto dodavano ili oduzimano.
Stara pesma pozivala je seljake na ustanak protiv birokratsko-činovničkog režima, protiv gospode, zelenaša, kajišara, trgovaca i drugih koji su eksploatisali seljaštvo i živeli na njegov račun.
Sadržina ustaničke pesme prilagođena je novom vremenu. U Odeljenju istorije radničkog i narodnooslobodilačkog pokreta u Leskovcu nalazi se zbirka Josifa Stefanovića pod nazivom Partizanske pesme 1941 - 1945, u kojoj je i pesma Ustaj, seljo od četrdeset dva stiha. Od tradicionalne pesme ostalo je malo, jer je ona poslužila pevaču samo kao polazna tačka.
Na početku su stihovi Ustaj seljo, ustaj rode/imovina sva ti ode. Dvadeset deveti i trideseti stih takođe predstavljaju stari sloj: Ustaj seljo ustaj rode, da se braniš od gospode. Nova pesma poziva seljaka na nemilosrdnu borbu protiv fašista i domaćih izdajnika i naglašava da će seljačke mase voditi drug Tito i komunisti.
Tu su zatim stihovi drugih pesama iz narodnooslobodilačkog rata i revolucije. Npr. Partizani borbu vode/da svoj narod oslobode (dvadeset i dvadeset prvi stih). Poslednja dva stiha, zaključna poenta cele pesme, takođe su pozajmljena: Partizanska borba jaka/radnika je i seljaka.
U zbirci Sergija Dimitrijevića nalaze se dve sažete varijante lirske pesme Ustaj seljo. Iz ranije pesme u prvoj je gotovo samo početni stih. Od dvanaest stihova osam su iz predrevolucionarne pesme, a četiri su novi. Međutim, i stari i novi osmerci su tako raspoređeni i povezani da pesma deluje kao skladna celina.
Ustaj seljo, ustaj rode,
da se braniš od gospode,
od gospode ministara,
Nedićevca kokošara.
Ustaj seljo, ustaj rode,
imovina sva ti ode.
Od gospode zelenaša,
i popova mantijaša.
Ustaj seljo, ustaj rode,
partizani da te vode.
Partizanska borba jaka,
radenika i seljaka.
O pozivu na ustanak, o ustanku i ustaničkim borbama narodni pevač je progovorio i u epskoj formi.
U epskim narodnim pesmama i u epskim pesmama hronikama u neuporedivo većoj meri oseća se individualnost pevača-pesnika nego u lirskim i baladnim pesmama.
Na primer, pesmu Narodni ustanak u Jablanici ispevao je poznati gajtanski guslar Mirko Mujović. Pevač događaje i junake posmatra iz vremenske i prostorne blizine, a pesmu gusla pred slušaocima od kojih mnogi znaju detalje o ustaničkim danima u svom zavičaju. Poznate su im zasluge svakog pojedinca. Znači, guslar-pesnik mora da vodi računa o tome i da kaže sve kako je bilo, da ništa što je iole važno ne izostavi i da ne povredi ničija osećanja. Tako pesma postaje istorična, ali bez stilizacije i uopštavanja.
Vrlo složenoj temi o ustaničkim danima i prvim borbama u Jablanici Mujović je posvetio više od 400 stihova.
Na tri mesta u pesmi Mujović je upotrebio epsku formulu određivanja vremena događaju o kojem je reč. Na početku konstatuje da je Evropa aprila 1941. godine bila sva u krvi, a nakon toga govori o situaciji u Srbiji. Prva tri stiha veoma važne celine o ustanku u Jablanici takođe čine ovu formulu:
To je bilo šestoga avgusta,
četrdeset i prve godine,
kad naš narod na ustanak usta.
Izuzetan događaj u razvitku ustanka u Jablanici je formiranje Jablaničkog partizanskog odreda u selu Sponce kod Medveđe 21. oktobra 1941. godine, navodi Momčilo Zlatanović u svojim spisima. Zbog toga se formula određivanja vremena događaju i ovde pojavljuje. Kao što je poznato, ovu epsku formulu upotrebljavao je Andrija Kačić Miošić u svojem delu Razgovor ugodni naroda slovinskoga i pevači graničarskih epskih pesama.
Katalog junaka (prvoborca) je duža celina, jer je guslar pomenuo ne manje od četrdeset osoba. Kako piše prof. Zlatanović, Mujović i sam kaže da ne zna ko je od koga bolji junak, ali da će svakome reći ime. Polazeći od toga, on je samo nabrojao imena boraca, po pravilu bez konkretizacije i dubljih karakteristika. Prema tome, guslar nije birao likove koji su pogodniji za epsko oblikovanje. Radi ilustracije, može poslužiti ovaj odlomak:
Lakićević Dušan, sivi tiću
a do njega Željko Mitiću,
pa drug Rade Radovanoviću,
potom momče Gojko Draškoviću,
a do Gojka Aleksa Papiću;
Maksimović Obrad je do njega.
Sve ratnici bolji od boljega.
Katalog žena boraca je znatno kraći, a pevač je pojedinim junakinjama posvetio nešto veću pažnju, kao npr:
Pa što beše Stamenković Lepka,
partizanka od samog početka,
Leskovčanka junakinja mlada,
sa puškom je napustila grada,
da se bori protivu fašista,
s redovima hrabrih komunista.
Tako u kraćim crtama izgleda jedna angažovana epska hronika s kataloškom kompozicijom.
Ovaj projekat finansijski je podržan od strane Grada Leskovca. Stavovi izneti u tekstovima i drugim medijskim sadržajima nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
