Komemorativni skup u čast Žena Škotske, heroina koje su lečile ranjene vojnike i lokalno stanovništvo u Vranju posle Prvog svetskog rata, održan je u četvrtak kraj spomen obeležja kod Doma zdravlja u Vranju.
Predsednica Skupštine grada Vranja Zorica Jović podsetila je da se, odmah po izbijanju Prvog svetskog rata, "umorna, napaćena i izubijana u Balkanskim ratovima, Srbija našla na udaru mračnih sila koje su htele da je porobe i unište".
"Ideja o hitnoj podršci malom i napaćenom, ali hrabrom i odvažnom narodu dolazi već krajem leta 1914, u vreme kada se Srbija bori za goli opstanak, za očuvanje nacionalnog identiteta.
Nameru o poljskim bolnicama koje bi bile upućene na front prva je obznanila doktorka Elsi Ingls, predsednica Federacije žena Škotske.
Jedna od njih najpre dolazi u Kragujevac na Božić 1915. godine i na njenom čelu je doktorka Elinor Solto.
Njenoj borbi protiv epidemije pegavog tifusa tada se pridružuje i Dušan Kopša, Vranjanac, sin doktora Franje Kopše.
Doktorka Solto ubrzo oboleva od difterije pa njeno i mesto nadzornika svih jedinica Bolnica žene Škotske preuzima upravo dr Elsi Ingls.
Jedan od hroničara koji je svoje znanje i pisanje posvetio upravo utvrđivanju ogromnih zasluga Žena Škotske za unapređenje zdravstvene zaštite u Srbiji, pa i u Vranju, bio je doktor Vukašin Vule Antić", podsetila je Jović.
Kako Antić piše u svojoj knjizi Bolnica u Vranju, Elsi Ingls je bila najveći prijatelj koga je Srbija ikada imala.
On citira i Vinstona Čerčila koji je izjavio: „Ime Elsi Ingls će svetleti u istoriji“.
Još jedna mlada i energična doktorka ostavila je dubok trag u istoriji Vranja.
Bila je to dr Izabeli Emsli Haton, podsetila je Jović.
"Iako je posle Prvog svetskog rata postala ugledni psihijatar, dr Haton je u Vranju lečila ranjenike sa Solunskog fronta, brinula o obolelima i vršila zahtevne operacije.
Na čelu jedinice Amerika imenovana je u jesen 1918. godine i već u oktobru iste godine, hrabre humanistkinje dolaze u Vranje.
Odmah po dolasku dr Emsli bila je angažovana na unapređenju sanitarnih uslova u bolnici u tadašnjoj kasarni u Vranju, koji su bili katastrofalni.
Ona je takođe često odlazila i u kuće Vranjanaca i obilazila obolele i bila zaprepašćena u kakvim su uslovima živeli.
Vremenom je bolnica opremljena neophodnim instrumentima i odgovarajućim prostorijama, pa je spremna dočekala ranjenike s kraja Prvog svetskog rata.
Heroine jedinice Amerika Bolnica žene Škotske, zadužile su nas, Vranjance, svojom plemenitošću i dobrotom, u danima kada je i Vranju i Srbiji bilo najteže.
U najmračnijem periodu u našoj istoriji, hiljadama kilometara od svoje kuće, hrabre pripadnice Bolnica žene Škotske, rizikovale su svoje živote, kako bi sačuvale živote nas, Srba.
Izabel Emsli Haton do kraja života je bila vezana za Vranje.
Po odlasku, iza jedinice Amerika i dr Izabel Emsli Haton ostala je moderna bolnica, utemeljena na tadašnjim medicinskim kriterijumima, ostala su sećanja na hrabre humanitarke, „male sive prepelice“, kako su ih Srbi nazivali, sećanja na toplu reč, podršku, nesebičnu brigu, neretko ne vodeći računa za sopstveni život", istakla je Jović.
Na spomenik Žene Škotske vence i cveće položili su predstavnika gradske uprave, vojske policije, opštine Mladenovac, Vranjske Banje i vranjske bolnice, kao i delegacije Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine i SUBNOR-a.
U programu su učestvovali učenici srednje Medicinske škole u Vranju koja nosi ime dr Izabel Emsli Haton.