Tridesetak bušotina i stravične prizore u kojima pohlepa čoveka dolazi do punog izražaja zatekli smo na Besnoj kobili, planini nadomak Vranja, saopštili su iz Ekološkog ustanka u Vranju.
Članovi tog pokreta iz Vranja i Bosilegrada obišli su planinsku lepoticu jugoistočne Srbije i tom prilikom uočili da se Besna kobila, na njenoj istočnoj strani, "nemilosrdno buši u potrazi za olovo-cinkanom rudom (galenit).
"Tridesetak bušotina ostavljeno je bez zaštite, a teren nije vraćen u pređašnje stanje.
Bušenje se odvija svakodnevno što smo zabeležili i na terenu.
Prilikom samog bušenja uzima se voda iz planinskih čistih i bistrih potoka, a u šumu i zemljište se vraća voda iz bušotina pomešana ko zna kojim i kakvim sredstvima.
Navodno se prilikom bušenja ne koriste hemikalije, ali se ne može verovati investitorima jer ih niko ni ne kontroliše", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da su aktivisti Ekološkog ustanka zatekli "otvorene bušotine po nekoliko stotina metara dubine, nezaštićene, koje predstavljaju opasnost po ljude i životinje".
"Jagma za našim prirodnim bogatstvima se nastavlja jer nam je rudna renta 3 do 5 odsto, pa onaj ko sprovodi iskopavanje rude ima ekstraprofit, ne mora da poštuje ekološke zakone jer institucije ne funkcionišu, a vlast je korumpirana i radi u njihovom interesu.
Nikakvu korist stanovništvo Bosilegrada i Krive Feje nema od rudnika, a ni država.
Ono što nama ostaje su zagađeni potoci i reke olovom, cinkom, cijanidom", piše u saopštenju.
U mnogima, dodaje se, "nema više živog sveta".
"Malo je i to bilo nego je Musuljska reka gurnuta u cev za minihidroelektranu, kako bi se rudnik snadbevao strujom.
Jalovište u Krivoj Feji predstavlja potencijalnu ekološku bombu za Vranjsku Banju i Vranje.
Dešavalo se često da se jalovište prelije ili da se iz rudnika oslobode viška jalovine, pa Korbevačka reka danima bude u olovo-cinkanoj boji i da takva ode u Južnu Moravu.
Ukoliko se proširi rudnik na istočnu stranu Besne kobile, to znači i više rude i više jalovine u Krivoj Feji pa i više otrova u rekama i podzemnim vodama.
Slična situacija je i u slivu Egejskog mora.
Crna reka je često bela od olova, a ona zajedno sa Musuljskom i Ljubatskom rekom napaja Lisinsko jezero iz koga se voda pumpama prebacuje u Vlasinsko jezero.
Pitka voda koja već sada postaje strateški resurs i zbog koje će se voditi ratovi u budućnosti kod nas se zagađuje nemilosrdno.
Besna Kobila je izrovana kraterima kao da je površina Meseca.
Krateri nisu posledica udara meteorita, već nastaju na mestima jama koje nisu ispunjene jalovinom kako nalažu propisi.
Ko još mari za propise i zakone, važan je profit.
Tako malo po malo, Besna kobila se urušava, buši ko švajcarski sir, a kada sve izvade narodu će ostati jalovina i krateri kao na Mesecu.
Neće biti više planinske lepotice, a kad nema vode za piće neće biti ni ljudi.
Ostaće samo pustoš, a pojedinci će biti bogatiji za još koju milijardu.
Narod koji ovde preživljava će ostati i bez vode i bez svoje lepotice.
Tako će i biti ako se narod ne opameti i ako državne institucije ne počnu da rade posao za koji ih plaća taj isti narod", zaključuje se u saopštenju Ekološkog ustanka u Vranju.
