Razgovarao: Bojan Tasić (dramaturg)
Proslavili ste jubilej, trideset pet godina u pozorištu Bora Stanković. Mnogo je uspomena i uloga, kakav je osećaj dobiti priznanje od kolektiva nakon toliko godina rada?
"Kako vreme prolazi, sa sve većom nostalgijom se sećam svojih početaka u Pozorištu Bora Stanković. Bilo je mnogo predstava, značajnih uloga, nagrada na festivalima... Sve su to lepe uspomene, ali ono što je zauvek u meni ostalo svih ovih godina je osećaj radosti, sreće i zadovoljstva prilikom stvaranja pozorišnih iluzija sa divnim ansamblom u kome sam uvek nalazila stvaralačko utočište i energiju. Evo, već trideset pet godina".
Dodela priznanja mi daje snagu i obavezu da trajem i dalje, da se radujem novim zajedničkim uspesima našeg pozorišta. Postoje li uloge koje posebno pamtite i koje bi izdvojili?
"Kao što se pamti prva ljubav, tako verujem da svaki glumac pamti i svoju prvu ulogu. U mom slučaju bila je to Vida u Ožalošćenoj porodici u režiji Radoslava Radivojevića. Nakon toga nizali su se novi izazovi i nove uloge od kojih mogu da izdvojim nekoliko za koje sam bila i nagrađivana. Najdraže su mi upravo one sa festivala Borini pozorišni dani. Bile su to Živka ministarka, Lenče, Marija Kalić i Fema. Posebno sam emotivno vezana za ulogu Majke u prestavi Kepler 452B gde sam i privatno bila majka s obzirom da je predstavu režirao moj sin Jug Đorđević kome je to bila prva profesionalna režija".
Da li postoji uloga u dosadašnjoj karijeri, koju niste odigrali, a koju priželjkujete?
"S obzirom na to da se približavam penziji, možda Majka Hrabrost iz komada Bertolda Brehta Majka Hrabrost i njena deca, ili neka uloga koja još nije napisana (smeh)".
Nagrađeni Trajković i Kostić
Specijalna priznanja pozorišta ove godine su, osim Đorđevićeve, zaslužili masjtor svetla Nenad Kostić i glumac Ninoslav Trajković.
