Kraljičke pesme u okolini Vranja: Prednjarke, stražnjačke i sabljarke

Čuveni folklorista, leksikograf i univerzitetski profesor iz Vranja dr Momčilo Zlatanović, pisao je da su kraljice, kao preživeli ostatak paganskog obreda s igrom, postojale dugo u južnom delu Srbije.

On je u svojim zapisima skretao pažnju da je početkom 20. veka Dragutin Jovanović prikupljao kraljičke pesme u okolini Leskovca.

Sestre Janković su, prema Zlatanovićevim navodima, analizirale ritualne igre leskovačkih i vlasotinačkih kraljica.

Dragutin Đorđević je opisao kraljice u Leskovačkoj Moravi i naveo pregršt pesama.

Miodrag Vasiljević je u svojoj melografskoj monografiji objavio četrdesetak kraljičkih pesama iz leskovačkog kraja. On je, između ostalog, zapisao i da je „osmerac postao dominantan u kraljičkim obredima“, ukazuje Zlatanović.

I u vranjskim predelima se zna za kraljice.

"U okolini Vranja postojale su među kraljicama prednjarke, sabljarke, kraljica, dever, stražnjačke i kralj.

Učesnice su se odevale u novu (svečanu) narodnu nošnju i ukršteno vezivale peškire preko grudi", podseća Zlatanović na Vasiljevićeve zapise.

Vidosava Nikolić Stojančević je, prema Zlatanoviću, tačno uočila da su se kraljičke pesme i obredne povorke danas izobičajile i da više nisu tipične za oblast Vranjskog Pomoravlja, kao što su to za druge krajeve na južnomoravskom etiničkom području.

Kraljičke obredne igre i pesme najduže su se u Srbiji održale u okolini Vlasotinca i u Grdeličkoj klisuri (u naseljima sa desne strane Južne Morave).

Kraljice su sedamdesetih godina prošlog veka, prema pisanju poznatog vranjskog univerzitetskog profesora, bile najaktivnije u grdeličkim selima Ljutežu i Manjaku.

Njih sačinjavaju šest devojaka: četiri pevaju (prednje i zadnje), a dve nose barjake - barjaktarke (desnokrajka i levokrajka). Barjaci su dugački štapovi na kojima su mala zvona, tulben marame, pojas, zdravac, selin, bosiljak i drugo cveće. Kad se sretnu grupe kraljica na putu, lome barjake da ne bi, prema narodnom verovanju, te godine letinu tukao grad.

Učenje i uvežbavanje kraljičkih pesama i melodija moglo je da traje i mesec dana, navodi profesor Zlatanović. Glavna uloga pri tome pripadala je devojkama koje su više puta bile kraljice. Pomoć pružaju i starije žene. Stanica Kostić (rođena 1897, godine u Lebedu) učila je u Ljutežu ovim obrednim pesmama svoje kćeri, a potom i unuku Rosku Kostić. One devojke koje najbolje nauče pesme, postajale su i prednje ili prednjarke.

Od ranog đurđevdanskog jutra pa do zalaska sunca, kraljice su išle od kuće do kuće i pevale domaćinu, njegovim ukućanima, ovcama, pčelama itd. Svaki stih pevale bi prvo prednje, a zatim i zadnje.

Kraljička grupa, na čijem su čelu bile Ruža Miladinović (16 godina) i Leposava Ranđelović (17 godina), pevala je u Ljutežu 1970. i 1971. godine oko četrdeset kraljičkih pesama, zapisao je Zlatanović.

Kraljičke pesme sadrže i takve slike koje pripadaju starom sloju naše narodne lirike, kao što je npr:

Zaigra se nevesta,
sas dva silna oblaka,
sas dve zlatne jabuke.
Potvrlji se nevesta,
u dva tamna oblaka,
zakači se jabuka.

Kraljice više pevaju o udaji i ženidbi. To je posve razumljivo ako se ima na umu činjenica da su u Grdeličkoj klisuri u lazarice išle devojčice, a u kraljice devojke, pa i udavače.

Niz crta u kraljičkim stihovima asocira na đurđevdanske pesme. Pominje se sveti Đurđe, Đurđevdan, đurđevsko jagnje, đurđevsko mleko i zelen venac od svakojako bilje.

U nekoliko pesma motivi su isti kao u svadbenoj lirici. Srpsko devojče celu noć prede svilu i niže biser belcu na grivi. Konj treba da ide preko devet brda i da odnese njenom bratu ubavu Janu. Na pitanje šta ti dvori mirišu, svekrva odgovara da je sina ženila:

Pa sam snau dovela,
pa mi dari donela,
te mi dari mirišu
na bel-crven trendafil,
i krstati bosiljak!

Zanimljivo je da se neke ljubavne pesme s manjim izmenama u Ljutežu i Manjaku pevaju kao kraljičke. Takav je slučaj sa rasprostranjenom i u mnogim mestima beleženom pesmom Slavuj pile... Tekst iz prvog čina Koštane Borisava Stankovića glasi:

Slavuj-pile, ne poj rano,
ne budi mi gospodara!
Sama sam ga uspavala,
sama ću ga razbuditi.
Otići ću u đul-baštu,
uzabraću struk zumbula,
šinuću ga po obrazu:
Ustaj, ago, ustaj, drago!

Učiteljima, službeniicma i drugoj gospodi u pomenutim selima se peva:

Slavuj pile rano peva
gospodinu na prozoru.
Gospođa ga poiškuje:
Iši, išo, slavuj-pile,
ne budi mi gospodara!
Sama sam ga uspavala,
sama ću ga razbuđujem.
Će otidnem u gradine,
će otkinem struk bosiljak,
odma njega ću razbudim!
Oj ubave male mome, lado, lado!

Stihovi u ovim prolećnim pesmama imaju retku slikarsku snagu.

Momče (svil'na kitka) moli boga da ga pretvori u sitan biser i da ga prospe kude mome vodu točiv /i neveste platno beliv.

„Jedna će ga nanizati na dva konca" i vezaće ga oko grlo devojačko“. Na čardaku se zabelelo lice crnooke devojke Momče se onesvestilo od njene lepote. No, tuj se zgodi jedna sluza,/jedna sluza devojačka" i momče su „povrnali".

Domaćin Jovan je doveo snahu koja mu porte jasno greje. Radoje igra silna konja „preko gore zelene" i „preko vode studene".

Jahač se raduje što će topot da čuje ljuba, koja će mu otvoriti dvorove i prihvatiti konja sas „toj svetlo oružje".

Vojvodi dolaze momci i na konjima mu donose „nebrojeni dukati“. On ih meri „na dva konca svilena, /na dve sovre srebrne".

Majka je sanjala sagrađenu crkvu i pred njom neobično drvo: lišće mu je malinovo, a grane su mu srebrne - lazarice i kraljice.

Pesma mladiću otkriva liričara s istančanim ukusom i pravi je poetski biljur:

Zaspao mi neženjen
pod bel-crven trendafil.
Trendafil se roneše,
na lice mu padaše.
Lice mu se blaskaše
kao čaša fildija
puna ramna rakija,
što gu pije kadija.
Oj ubave, ubave,
zaspao mi neženjen.

Kraljički osmerci i sedmerci impresioniraju i svojim muzičkim kvalitetima, navodi Zlatanović.

Treba samo oslušnuti zvučnu magiju asonanci i aliteracija u pesmi ovčaru i ovcama:

Leti soko visoko,
širi krila široko
nad ovčarsko plandište.
Perje mu se roneše
ovčar si ga zbiraše,
pa si ovce krmeše.
O ubave, ubave,
leti soko visoko!