Manastir Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana u selu Gornje Žapsko, na dvadesetak kilometara od Vranja, proslavlja u četvrtak svoju manastirsku slavu, a Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici obeležavaju prenos moštiju Svetog Stefana i nazivaju ga Svetim Stefanom letnjim ili Stefanom Vetrovitim.
Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje.
Srbi se Stefana Vetrovitog plaše, ali ga i poštuju da im vetar ne bi oduvao seno, slamu i doneo razne bolesti.
Zato se veruje da se na današnji dan treba čuvati vetra.
Sveti arhiđakon Stefan bio je, kao i dvanaest velikih apostola, nadahnut silom Duha Svetoga.
Činio je mnoga čudesa, pomagao ljudima i sva njegova dobra dela pominju se u Svetom pismu Novog zaveta.
U toj prvoj godini po stradanju i Vaznesenju Hristovom, Sveti Stefan je snagom svoje vere, svojih reči i dela podsećao na reči zakona i proroka Starog zaveta i dokazivao Jevrejima, svojim sunarodnicima, da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova.
Zbog toga je među svojim bližnjima imao mnogo neprijatelja, ali ih je uvek pobeđivao svojim jasnim i istinitim rečima.
Kako nisu mogli drugačije sprečiti njegovo propovedanje, pribegli su, uz pomoć lažnih svedoka, kleveti da je hulio na Boga i Mojsija, baš kao što se zbilo i sa Isusom Hristom.
Tako su narodne duhovne strešine protiv Svetog Stefana pobunile narod.
Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i uhapsili.
Posle hapšenja, usledilo je suđenje.
Manastir
Manastir Sveti Stefan u Gornjem Žapskom smešten je u blizini istoimenog sela kod Vranja, na proplanku, okružen gustom šumom. Manastir je Srpske pravoslavne crkve i pripada eparhiji vranjskoj. Veruje se da je u ovim krajevima, u narodu poznatom kao Vranjska Sveta Gora ili Vranjogorje, tokom srednjeg veka živelo i do 1.200 monaha. Manastirski hram sagrađen je na temeljima stare, srednjovekovne crkve, a obnovljen je 1843. godine za vreme mitropolita Petra (Jovanovića) i episkopa niškog Grigorija. U manastiru je osnovana Versko-učiteljska škola početkom XX veka. U školi se pripremalo oko četrdeset sveštenika godišnje. Škola je dala mnoge poznate teologe, od kojih je najpoznatij sveti arhimandrit Justin Popović. Za vreme Drugog svetskog rata, manastirski konak zapalile su Bugarske okupacione snage. Nakon rata nova komunistička vlast oduzela je veći deo njiva, voćnjaka i druge obradive površine od kojih se manastir izdržavao. Godine 1953. u manastir su stigle monahinje, sa igumanijom Ilarijom na čelu. Godine 1959. monahinje napuštaju manastir, koji je nakon toga potpuno opusteo. Sestrinstvo u manastiru je obnovljeno tek 1994, sa igumanijom Jefremijom na čelu. U novije vreme manastir je poznat po ikonopisu drevne vizantijske tradicije, po prevođenju i izdavanju dela starca Pajsija Svetogorca, čuvanju tradicije vizantijskog pojanja i stolarskoj i duborezačkoj radionici.
Wikipedia
Na suđenju Sveti Stefan je odlučno i razložno pobijao jednu po jednu klevetu lažnih svedoka.
Izložio je, jasno i sa velikim poštovanjem, celu istoriju Izrailja od Avrama, koji je prvi dobio obećanje o dolasku Mesije do Mojsija, o kojem je govorio sa velikim strahopoštovanjem i uvažavanjem.
Međutim, istina o Mesiji još više je razbesnela svešteničke i narodne poglavare.
U tom trenutku Arhiđakon Stefan je pogledao u nebo i izgovorio ono što je razbesnelo njegove sudije.
"Evo, vidim nebesa otvorena i sina čovečjeg gde stoji s desne strane Boga", svojim rečima je razjario sve sudije, te su Arhiđakona Stefana izveli iz grada i ubili ga kamenjem.
Sveti prvomučenik Stefan imao je nešto više od trideset godina kada je ubijen.
Njegove poslednje reči su bile - Gospode, ne uračunaj im greh ovaj.
