Aleksandar Vučić posetiće 2. avgusta Manastir Prohor Pčinjski, kako bi sa predsednicom Severne Makedonije Gordanom Siljanovskom Davkovom, prisustvovao obeležavanju 80. godišnjice Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM).
Reč je o skupu u prostorijama manastira iz 1944. godine, koji je postavio temelje državnosti današnje Severne Makedonije.
Ovaj susret je na društvenim mrežama najavila predsednica susedne države, navodeći da je sa Vučićem obavila telefonski razgovor u kojem su se dogovorili u vezi obeležavanja Ilindena, prenosi portal Slobodna reč.
"Zahvaljujem se Srbiji na ukazanoj pomoći u savladavanju šumskih požara u Makedoniji", dodala je ona.
Za sada nije bilo zvaničnih najava o ovoj poseti ni sa jedne od strana.
Drugi avgust je za Severnu Makedoniju, koja ga proslavlja kao Dan Republike, bitan iz dva razloga.
Najpre je to ustanak protiv osmanske vlasti koji je podignut u Kruševu, na ovaj dan 1903. godine.
Nakon Drugog svetskog rata, temelji državnosti današnje Severne Makedonije, tada u sastavu Jugoslavije, postavljeni su na prvom zasedanju ASNOM-a, održalnom 2. avgusta 1944. godine u vodenici u blizini Manastira Prohor Pčinjski.
Zbog nekadašnje odluke Srpske pravoslavne crkve, zvaničnici Severne Makedonije 18 godina, sve do 2022. godine, nisu mogli da ovaj dan obeležavaju u Prohoru Pčinjskom, već se to održavalo u selu Pelince u neposrednoj blizini granice, gde postoji impozantan memorijalni centar.
Manastir Prohor Pčinjski i spomen prostorije u konaku manastira u kojima je održano prvo zasedanje ANSOM-a, su 31. maja 1990. godine, na sednici Veća udruženog rada i sednicama Veća opština i Društveno-političkog veća Skupštine tadašnje Socijalističke Republike Srbije, utvrđeni kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja. (Na osnovu člana 65. stav 1. Zakona o kulturnim dobrima – Službeni glasnik SRS, broj 6/90, i člana 120. Poslovnika Skupštine SR Srbije).
SPC je početkom devedesetih spomen prostorije pretvorila u trpezariju, a iz kruga manastira je izmestila spomen-ploču o prvom zasedanju ASNOM-a.
Predsednik SRS-a i haški optuženik Vojislav Šešelj je potom macolom razbio ovu spomen tablu.
