Prava trudnica i porodilja se ne štite rečima i izvinjenjima

Tekst je prenet sa portala Nova.rs

Jutros je na televiziji sa nacionalnom frekvencijom ministarka za brigu o porodici Milica Stamenkovski Đurđević pozvana da priča o stanju u porodilištima.

Ova tema došla je do javnosti kada je situacija u GAK Narodni front isplivala još jednom na površinu.

Na preko 40 stepeni porodilje nisu imale klimu, jer su se one navodno pokvarile.

To ne bi bio problem, klime se kvare ali te klime po ispovestima porodilja, i sada već mama, ne rade mesecima.

Iste te klime, nemaju porodilišta širom Srbije, ne rađaju se bebe samo u Beogradu.

Ministarka je brže bolje posle nekoliko dana donirala ventilatore.

Prvo, ne može ministarstvo da donira, a posebno ne ministarka, nego može da uloži, da poboljša trenutno stanje.

Drugo, ovo nije rešavanje sistemskog problema, ovo je pokušaj gašenja požara.

Treće, šta ćemo sa svim drugim porodilištima širom zemlje?

Međutim, nije me ovo izazvalo da napišem sve ovo već rečenica koju je ministarka izgovorila a ona glasi: “Dvadeset godina se ovde vodi kampanja protiv rađanja dece u Srbiji, i to je deo globalne agende.

I zato se potencira i akušersko nasilje, i loše stanje u porodilištima, i loša hrana i zato se na tome uporno insistira.”

Da li se ministarka zapitala kako je biti mlada žena u Srbiji koja želi decu, ili trudnica nakon vesti da ne jedna, već dve bebe u roku od godinu dana, od strane istog lekara nisu preživele rođenje kao posledica akušerskog nasilja?

Ili da mlade žene umiru za vreme porođaja, u Vranju je u aprilu devojka preminula od rupture materice prilikom porođaja.

I ovo nije jedini slučaj.

Uostalom, ne moram ja da joj to kažem već može da pita i svoju kolegenicu ministarku bez portfelja Tatjanu Macuru koja se godinama bavila ovim pitanjem da bi joj slavan kraj bio sa fotografijom na instagramu i opisom “Mnogo mi je žao”.

Ista ministarka Macura vrlo dobro zna da nisu sve trudnice i porodilje jednake u Srbiji, da bukvalno ne važi zakon za sve isto i da od njenog sentimenta nijednog trudnici neće biti bolje.

Ja zaista verujem da bi ministarka volela da živimo u srednjem veku jer se za takvu politiku i zalaže ali ne živimo, živimo u 21. veku gde je sramota da žene umiru za vreme porođaja.

Koja globalna agenda vam kaže da je u redu da se trudnice šamaraju za vreme porođaja, da im se skače na stomak?

Praksa, koja je zabranjena u većini zapadnih zemalja jer ostavlja posledicu i na bebu a i na trudnicu.

Vaša, srpska politika i ono što same proživljavamo kada odemo kod ginekologa ili u bilo koju drugu zdravstvenu instituciju nam govori da vas nije briga za porodicu.

Jer žene koje su obični smrtnici koje nemaju para da se leče privatno ili nemaju veze, budu ostavljene same na stolu po 12 sati.

Jednoj ženi koja je željno iščekivala svoju bebu je rečeno da je ona mrtva, da će joj odraditi zahvat da je očiste.

Taj “zahvat” je izgledao tako što je žena imala abortus sama samcijata na podu wc-a u porodilištu jer apsolutno niko nije hteo da joj pomogne.

Vaša politika je ta koja je dovela do toga da gradovi poput Mladenovca imaju po jednog ginekologa na desetine hiljade žena.

Vaša politika je dovela do toga to žene u Srbiji odlaze na porođaj uplašene umesto da budu srećne.

Vaša politika je dovela do toga da, iako je od 2016. godine epidural besplatan, da se on naplaćuje na ruke, na crno.

Da porodice znaju da ako žele da imaju bezbedan porođaj i da žena i beba imaju iole humano i dostojanstveno iskustvo moraju da plate za to. Kada ste zadnji put otišli kod lekara praznih ruku?

Vaša politika je dovela do toga da se roditelji svakodnevno brinu i plaše za bezbednost sopstvene dece jer više ni škole nisu bezbedne.

I na kraju, vaša politika je dovela do toga da nas je sve manje, jer mladi parovi imaju decu ali tek kada napuste Srbiju.

Usta su vam puna porodičnih vrednosti a ne radite ništa za te iste porodice.

Porodice u Srbiji nemaju meso da jedu svakodnevno, nemaju novca za novu garderobu, nemaju novca za rekreativnu nastavu.

Roditelji dižu kredit ili otplaćuju na rate udžbenike za svaku školsku godinu, za ekskurziju gde su napumpane cene jer i tu vlada korupcija. Roditelji u Srbiji nemaju vremena da ga provedu sa decom jer rade po dva posla da bi mogli da prežive.

Žene u Srbiji ne rađaju jer nemaju posla, jer nemaju novca za krov nad glavom, jer jedva izdržavaju sebe a kamoli još nekoga.

Jer ih maltretiraju u porodilištima, jer su uplašene za život tog deteta.

Jer je litar mleka 150 dinara, formula za bebe i pelene od 68 komada koštaju zajedno preko 5000 dinara nedeljno a najčešća plata koju primaju je manje od 73.000 dinara.

Gde je tu odeća, gde je tu hrana, gde su tu igračke, gde je tu sedište, kolica?

Gde je tu život a ne preživljavanje gospođo ministarko?

Ne krivite žene nego radite svoj posao kako treba a ne kako Vama odgovara, i usput, pokušajte da nađete bar trunku empatije, morala i inteligencije.

 

(Autorka je edukatorka i aktivistkinja za ljudska prava).

Foto Vojkan Ristić