Prijepolje, rodni grad Radomana Irića, novinara koji živi i radi u Vranju, priredio je povodom dana te opštine izložbu njegovog stvaralaštva pod nazivom Pedeset pet godina pred sudom javnosti – mediji, karikature, dizajn.
U Galeriji Muzeja u Prijepolju, Irić se predstavio sa 280 muzejskih jedinica - 95 novinskih i radiskih izveštaja, 90 karikatura, 65 grafičkih rešenja, 14 plakata i 16 vodiča, monografija i knjiga.
Uz do sada neobjavljene fotografije i retka dokumenta, posebno vredni pažnje su izveštaji koje je u vreme sukoba na jugu Srbije slao Radiju B92, Radiju Slobodna Evropa, te agencijama Asošijeted pres, Rojters i Frans press.
Na inicijativu Irićevih kolega, ti izveštaju i njegov nemiran duh preporučili su ga 2001. godine za jednu od najcenjenijih srpskih nagrada u novinarstvu - Stanislav Staša Marinković - koju dnevni list Danas dodeljuje za novinarsku hrabrost i posebne domete u istraživačkom i analitičkom novinarstvu.
O Irićevom stvaralaštvu, koje traje 55 godina, na otvaranju izložbe govorili su direktor muzeja Asim Bećirović, vlasnica TV Forum iz Prijepolja Mileva Malešić, penzionisani novinar Milan Cmiljanović i sam autor, a izložbu je otvorio član Opštinskog veća Dragan Vasojević.
"Nadam se da ne zvuči neskromno, ali od daleke 1969. godine, kada sam kao gimnazijalac počeo saradnju sa listom Polimlje iz Prijepolja, koji me je kasnije stipendirao, ja sam evo do danas pred tim opako strašnim sudom koji se zove javnost", rekao je Irić.
O njegovom trajanju upečatljivo je govorio Irićev kolega i prijatelj Milan Cmiljanović, kome je, do odlaska u Vranje pre četrdeset četiri godine, Irić bio glavni i odgovorni urednik i direktor.
"Irić nije samo novinar i izveštač.
On je univerzalna sveznalica u poslovima kojima se bavi.
On je ilustrator, kaligraf, karikaturista, istraživač, analitičar, hroničar, publicista, svojevrsni umetnik koji i danas istrajava čudnom energijom na blagodet mlađih kolega i svih nas", rekao je Cmiljanović.
Na otvaranju izložbe rečeno je da je Irić Prijepolje napustio kada su ga Savez boraca i Savez omladine targetirali kao "četničko dete", a u Vranju ga je, zbog opozicionog delovanja, SPS izbacio na ulicu, pa je 19 godina honorarno radio za brojne svetske medije, pretežno sa etiketom domaći izdajnik i strani plaćenik.
Irićeva izložba u Prijepolju biće otvorena do sredine avgusta.
Profil
Radoman Irić rođen je 1950. godine u Prijepolju. Školovao se na Fakultetu političkih nauka (FPN) u Beogradu. Profesionalnu novinarsku karijeru počeo je 1975. godine u Prijepolju, a nastavio 1980. u Vranju na mestu prvog urednika Radio Vranja. Narednih 40 godina bio je regionalni dopisnik niza prestoničkih medija. Od 1995. do 2010. godine radio je i za Radio B-92, Radio Slobodnu Evropu, Rojters, Asošijeted pres i Frans pres. U novinama Vranjskim bio je od osnivanja 1994. godine. Od 1981. godine intenzivno se bavi prirodom, karakterom i posledicama srpsko-albanskih odnosa, a kasnije i oružanim sukobom od 1999. do 2001. godine. U vreme srpsko-albanskog sukoba 2001. godine bio je prvi srpski novinar koji je dva puta boravio na teritoriji pod kontrolom Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB), najpre u Končulju, u njihovom Štabu na Međunarodnoj press konferenciji, a potom je u Velikom Trnovcu intervjuisao Ridvana Ćazimija, poznatijeg kao Komandant Leši. Dobitnik je više novinarskih nagrada. Član je Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) od osnivanja 1994. Penzionisan je februara 2015. godine.
