Junakinja mog romana ima potrebu za slobodom, neće da pravi kompromise i pokušava da se bavi stvarima koje voli po cenu toga da nema od čega da živi, rekla je u Vranju mlada, ali vrlo aktuelna srpska književnica Katarina Mitrović, gostujući u programu Pisac u fokusu, organizovanom povodom proslave jubileja 145. godišnjice Biblioteke Bora Stanković u Vranju.
"Sloboda ume da bude teška i na neki način neoslobađajuća.
Roman je pisan reskim, na momente rafalnim jezikom, što nije lako kada se piše na srpskom, konstatovao je moderator razgovora Ivan Milenković, publicista i filozof.
"Ovo je jako dobra književnost", rekao je on.
Katarina je uzvratila da kritika ima otklon i da generalno drugi ljudi mogu mnogo bolje da analiziraju njene romane.
"U knjizi sam koristila neke elmente iz svog života, u tom smislu neko ko je iz mog mesta može da prepozna neke stvari, porodica, prijatelji, baš sam u tom smislu imala neku tremu.
S druge strane, kada pišeš iz prvog lica, ljudi misle da je sve što si napisao nešto što si doživeo.
Teško je nekada to razdvojiti.
Ja sam ovaj roman pisala trudeći se da mislim da ga niko nikad neće čitati.
I shvatila sam da jedino tako može da se piše iskreno", rekla je Mitrović.
Njen novi roman Sve dobre barbike, koji se nedavno pojavio, mnogi već nazivaju generacijskim romanom.
"Ne bi mi smetalo kad bi neko ovaj roman nazvao generacijskim, čak sam dok sam pisala razmišljala šta je negde odlika moje generacije rođene ranih devedesetih.
Neka odlika te moje generacije je nestabilnost, i to nestabilnost na raznim poljima i nestalnost kada je u pitanju posao.
Ja sam konkretno samostalna umetnica, ali ljudi koji se bave nekim drugim stvarima, frilenseri na primer, menaju poslove, manjka nam finansijske i stambene sigurnosti, naša generacija ne može sebi da priušti da kupi stan i sl.
Postoji takođe i nestabilnost u ljubavnim odnosima, koji su često na različite načine nezvanični, uglavnom je reč o slobodnim vezama i to je isto jedna od odlika moje generacije, generacije milenijalaca", navela je Mitrović.
Katarina je svoj prvi roman Nemaju sve kuće dvorište (Enklava, 2020) objavila u vreme pandemije korone.
U vreme korone, podsetio je moderator Ivan Milenković, "svi su sedeli kod kuće i pisali".
"Te godine bio sam u žiriju za dodelu NIN-ove nagrade, među sto i više knjiga koje su stigle u poslednjem trenutku bila je i roman u stihu Nemaju sve kuće dvorište.
Kada sam video da je pisan u stihu, pomislio sam kako ću se dosađivati, međutim roman sam pročitao u jednom dahu", kazao je Milenković.
Obeležavanje jubileja Biblioteke Bora Stanković u Vranju nastaviće se i u četvrtak 20. juna od 19 sati, u dvorištu Muzej kuće Bore Stankovića, dodelom zahvalnica najaktivnijim čitaocima u prethodnoj godini.
Odmah potom uslediće predstavljanje regionalnog autora Namika Kabila, pisca i reditelja, autora romana Beskućnik.
Razgovor s piscem moderiraće takođe Ivan Milenković.
Profil
Katarina Mitrović je četiri godine studirala srpsku književnost i jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, a trenutno je apsolventkinja na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, katedra za dramaturgiju. Odrasla je u Obrenovcu, a živi u Beogradu. Objavila je dve knjige poezije - Utroba (Matica srpska, 2017) i Dok čekam da prođe (Gradska biblioteka Karlo Bijelicki, 2018). Zbirka poezije Utroba objavljena je u okviru edicije Prva knjiga u izdanju Matice srpske. Pobedila je na konkursu Somborskog književnog festivala za drugu knjigu autora do trideset i pet godina sa knjigom poezije Dok čekam da prođe koja je objavljena 2018. godine. U zbirci se nalazi trideset i sedam pesama. Prvobitni naziv zbirke je bio Pitomi divlji pas. Roman u stihu Nemaju sve kuće dvorište (PPM Enklava, 2020) se našao u širem izboru za NIN-ovu nagradu 2020. godine i u najužem izboru za nagradu Biljana Jovanović 2021. Prvobitni naslov romana bio je Sve dobre smrti već su uzete. Eksperimentalni roman prati priču dvadesettrogodišnje Milice, biseksualke, koja, nakon smrti oca, odlazi kod psihoterapeutkinje. Radnja romana dešava se u savremenom Beogradu. Celovečernja drama Kidanje Katarine Mitrović izabrana je kao jedna od pet najboljih na Hartefaktovom konkursu za najbolji regionalni savremeni angažovani dramski tekst 2016. godine. Po tekstu drame je snimljena TV drama u koprodukciji FDU i RTS-a. Radila kao scenaristkinja na seriji Grupa (produkcija Vision Team, emitovana na RTS-u na jesen 2019) i Mama i tata se igraju rata (Kombajn film i This and That produkcija, emitovano na RTS-u u oktobru 2020). Koscenaristkinja kratkometražnog igranog filma Onaj koji donosi kišu, u režiji Isidore Veselinović. Adaptirala u scenario dramu Paviljoni svoje profesorke Milene Marković koja je emitovana na RTS u 2018. godine u režiji Dragana Nikolića. Zajedno sa Bojanom Vuletićem napisala je scenario za seriju "Deca zla" prema romanu Miodraga Majića, u produkciji kuće "Firefly".
