Vranje - Svetski dan slobode medija obeležava se u petak.
Ukazuje se na značaj slobode medija i podsećaju državne vlasti da su dužne da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja.
Tim povodom međunarodna nevladina organizacija Reporteri bez granica objaviila je godišnji izveštaj o slobodi medija u svetu prema kome je Srbija zauzela 98. mesto, što je pad za sedam mesta u odnosu na prošlogodišnji izveštaj.
Naime, Srbija je nastavila sa padom, jer je prošle godine, na ovoj listi, zauzimala 91. mesto, a u izveštaju za 2022. godinu bila je na 79.
U ovogodišnjem izveštaju se navodi da je Srbija ispala iz treće kategorije (od pet), koja označava „problematičnu zonu“, i ušla je u zonu teškog stanja (četvrtu).
U Srbiji oslobađanje medija ostaje jedan od osnovnih preduslova za fer i demokratske izbore opoziciji koja se čini podeljena oko njihovog bojkota u Beogradu.
Pored nejednake zastupljenosti vlasti i opozicije u medijima otežan je i rad novinara na koje je za prva 4 meseca 2024. godine, kako saopštava NUNS (Nezavisno udruženje novinara), zabeleženo 36 napada.
Udruženje navodi da je su napadnuta četiri novinara da je na njih 17 vršen pritisak. Prošle godine je zabeleženo čak 183 napada na novinare.
Povodom Svetskog Dana slobode medija oglasio se i Udruženje novinara Srbije UNS navodeći da su napadi nastavljeni i ove godine beležeći u prva tri meseca 33 slučaja ugrožavanja novinara i medija. UNS je u proglasu zatražio da nadležni organi efikasno istražnje pretnje novinarima od pritisaka nosilaca javnih funkcija, vlasnika medija i drugih moćnika i da se izmeni Krivični zakonik.
Traži se takođe i da kosovske institucije i međunarodna uprava na Kosovo hitno formiraju Međunarodnu ekspertsku komisiju radi istraživanja ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine.
Početak godine obeležile su i medijske hajke na novinare Anu Lalić i Dinka Gruhonjića nakon čega su u ponedeljak Reporteri bez granica pozvali Evropsku komisiju da apeluje na vlasti u Srbiji da privedu odgovorne za pretnje predsednici Nezavisnog društva novinara Vojvodine i programskom direktoru tog udruženja i univerzitetskom profesoru.
Generalna sekretarka Saveta Evrope (SE) Marija Pejčinović Burić je uoči Svetskog dana slobode medija, 3. maja, istakla značaj zaštite novinara, posebno u ključnoj izbornoj 2024. godini, u cilju očuvanja demokratije.
„Dok milioni građana u Evropi i drugim kontinentima glasaju na ključnim izborima 2024. godine, moramo se prisetiti kritične uloge koju novinari i kvalitetni mediji igraju u obezbeđivanju pristupa pluralističkim i pouzdanim informacijama i različitim mišljenjima i idejama, kako bismo mogli da donosimo informisane odluke u ostvarivanju demokratskih prava“, rekla je Pejčinović Burić, saopštio je SE.
„Bez raznovrsnih, slobodnih i nezavisnih medija i novinara, prava demokratija propada i može propasti. Oni su stub demokratije i nikada ne treba zaboraviti da je njihova sloboda i naša“, dodaje se.
Predsednik upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić ocenio je danas da je dijalog predstavnika vlasti i kredibilnih udruženja i asocijacija, uz podršku OEBS-a i Evropske komisije „neophodni minimum“, kako bi se zaustavio sunovrat novinarstva i nestanak profesionalnih medija u Srbiji.
„Solidarnost novinara i medija, zajednička odbrana etičnosti profesije, bezbednosti novinarki i novinara, borba za bolje uslove rada i poštovanje, važni su ciljevi koji nam mogu pomoći da idući Svetski dan slobode medija dočekamo sa pozitivnim pomacima“, rekao je Matić, saopštio je ANEM.
On se, povodom Svetskog dana slobode medija, koji se obeležava 3. maja, osvrnuo na izveštavanje novinara o ubistvima u OŠ Vladislav Ribnikar, Duboni i Malom Orašju, koji su se dogodili 3. i 4. maja prošle godine.
On je naveo da su predstavnici institucija, svojim često pogrešnim istupima, ili odsustvom informacija, stvarali prostor za greške koje su se pojavljivale u medijima, a mediji, u trci za publiku, često su kršili postulate profesije, kodeks, a neretko, i zakone, na šta je, kako kaže REM ostao pasivan i nezainteresovan za doslednu primenu Zakona o elektronskim medijima.
Savet Regulatornog tela za elektronske medije saopštio je danas da pruža punu podršku predlogu da mediji 3. maja u 8.41 časa i 4. maja u 22.32 časa zatamne ekrane, odnosno obustave radijski program u roku od 1 minuta, sa tekstom: „3. i 4. maj 2023. Pamtimo.“
Pre dva dana na tribini Saveta za štampu ocenjeno je da su mediji u Srbiji su grubo kršili Kodeks novinara i izveštavali neetično, neprofesionalno, nekvalitetnog i bez empatije o masovnim ubistvima 2023. u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, Malom Orašju i Duboni.
Savet za štampu je sproveo istraživanje o izveštavanju medija o tim ubistvima i analizirao tekstove dnevnih novina Alo, Blic, Danas, Večernje novosti, Informer, Kurir, Nova, Politika i Srpski telegraf.
Koalicija za slobodu medija ocenila je, povodom jučerašnjeg Međunarodnog praznika rada, da je položaj novinara i medijskih radnika u Srbiji daleko od zavidnog, da im je posao neizvestan, naknade niske, a pritiscie dolaze sa svih strana u svim oblicima, neretko kao pretnje, ali i fizički napadi.
„Najveću odgovornost za takvo stanje u Srbiji snose institucije i zato ih pozivamo da stvore bolje okruženje za rad novinara“, ističe u saopštenju Koalicija.
Prema istraživanju te asocijacije, socijalni i ekonomski položaj novinara i drugih medijskih radnika u Srbiji je i dalje nepovoljan, a „veliki problem predstavlja nesigurnost u kojoj brojni novinari rade, bez zagarantovanih radnih prava, sa nesigurnim ugovorima po kojima su angažovani“.
Iz sveta stiže vest da je UNESKO dodelio svoju svetsku nagradu za slobodu štampe svim palestinskim novinarima koji prate rat u Gazi, gde se Izrael bori protiv Hamasa više od šest meseci.
Takođe je u saopštenju dodato da se ne sme zaboraviti ni kriza klime i biodiverziteta koje utiču na živote nebrojenih pojedinaca širom sveta čije priče moraju da se čuju i u čemu novinari imaju nabitniju ulogu.
„Zato je uloga novinara ključna. Kroz njihov rad, njihovu hrabrost i njihovu istrajnost možemo znati šta se dešava širom planete. Oni rade na prvim linijama naše kolektivne borbe za dobrobit naše planete i uslove za život. Na ovaj Svetski dan slobode medija, proslavimo njihove neumorne napore u oblikovanju boljeg sutra“, navodi se u saopštenju i najavljuje njihova kampanja „This story must be told“.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš takođe se osvrnuo na ekološku krizu navodeći da lokalni, nacionalni i globalni mediji mogu da istaknu priče o klimatskoj krizi, gubitku biodiverziteta i ekološkoj nepravdi.
Ustanovljen 1991.
Svetski dan slobode medija je ustanovljen 3. maja 1991, u Vindhuku, u Južnoj Africi, povodom usvajanja Deklaracije o slobodi medija u Africi na konferenciji Ujedinjenih nacija. Tom deklaracijom cenzura je proglašena grubim kršenjem ljudskih prava, a vlade svih zemalja pozvane su da obezbede poštovanje ustavnih garancija slobode medija.
