Emiru Kusturici, našem proslavljenom režiseru i piscu, u nedelju je u Vranju uručena Nagrada Borisav Stanković, koja se dodeljuje jednom godišnje za dostignuća na polju književnosti.
Kusturici je nagrada dodeljena za celokupan književni opus.
Žiri Borine nedelje, koji je i ove godine radio u sastavu prof. dr Slađana Jaćimović, Aleksandar Laković i prof. dr Milo Lompar (kao predsednik), u obrazloženju je naveo da Kusturica, kao pisac nekoliko proznih dela, romana i pripovedaka, "oblikuje više reprezentativnih književnih toposa - detinjstvo, dečaštvo i mladost; sećanje; fantastika; problem umetnika u svetu".
"Njegov književni postupak počiva na dva tipa motivacije - realističkoj i fantastičkoj.
Njegov način pripovedanja podrazumeva asocijativnu linearnost - osnovna priča se razgranava u više osamostaljenih pripovednih pravaca, koji se posredno prožimaju, da bi se pripovedna žiža obrazovala u njihovom završnom doticaju", navodi se između ostalog u obrazloženju žirija.
Tragika balkanskih iskustava, njihovih izukrštanih svetova, premreženih ideološkim nanosima vremena, dobija u Kusturičinom pripovedanju snažan dokumentarni i faktografski odziv, koji umetnički učinak čini slojevitijim i dramatičnijim, rekao je na večeri posvećenoj dobitniku predsednik žirija Milo Lompar.
Govoreći o Kusturičinim knjigama Vidiš li da ne vidim i Kad mrtve duše marširaju, Lompar je kazao da se u njima pojavljuju neke od tema koje se literarno oblikuju u prvopomenutom romanu.
"Redak je slučaj da dvojica svetski vidljivih umetnika poput Emira Kusturice i Petera Handkea, dođu u jednu vrstu doticaja koji ih čini akterima jednog pripovedanja.
To je knjiga o doživljaju Kusturice koji se transformiše u nekoliko likova i doživljaju koji prikazuje Handkea, koji takođe ima svog alter-ega.
Ta dvostrukost je tu zanimljiva i neobična i predmet je književnog oblikovanja - fabula ide u jednoj vijugavoj liniji, jer je u klimaksu pripovedanja dodela Nobelove nagrade za književnost Peteru Handkeu i jedna unutrašnja drama koja se dešava samom Handkeu", kazao je Lompar.
Kusturica je u svom obraćanju kazao da su "i režiser i pisac kreatori celine", a da se "dok se kreira celina moraju poznavati neki zakoni pripovedanja", bilo da je u pitanju slika ili reči.
"Veliki Handke govori da je potpuno nevažan sadržaj i da sve potiče iz forme.
I to je jedna vrsta autizma velikih ljudi koji jednostavno ne žele da uzročno-posledično prikazuju to što se iz stvarnosnog okvira izvuče pa se posle publici predoči.
To je deo one faze umetnosti koja se naziva modernom i postmodernom, koja je zaglavila u slepoj ulici iz koje možemo da se vratimo samo posežući za velikim modelima", rekao je Kusturica.
On je dodao da umetničko delo treba da ispoljava egzistencijalnu poziciju čoveka, njegovu političku ideju u životu i ako je moguće u okviru porodice ili druge grupacije da se izrazi unutrašnji sadržaj onoga što on doživljava ili prelama kroz svoj razvoj u tom artefaktu", rekao je Kusturica.
Kusturica je na kraju konstatovao da "bez umetnosti nema života".
"Niz realnih događaja, ono što nam se odvija pred očima nas vodi u jednu dosta haotičnu situaciju, koja može da rezultira i svim onim što ne želimo.
Pošto se obično dešava ono što ne želimo, ili ono što ne znamo, onda umetnost postaje najbolji izlaz na kome čovek može da refleksiju i sva svoja osećanja provuče kroz knjigu ili film", rekao je Kusturica.
Ovim programom završena je 58. Borina nedelja, koja se ove godine odvijala u dva navrata.
Najpre krajem marta kada su u Vranju gostovali Vladimir Pištalo, prošlogodišnji laureat, a potom i Aleksandar Laković, Selimir Radulović i Ivan Negrišorac, a ovog vikenda održan je drugi deo manifestacije gostovanjem Mila Lompara i Emira Kusturice.
Profil
Emir Kusturica je srpski reditelj, scenarista, muzičar i književnik. Za svoje kratke filmove nagrađivan je još u srednjoj školi. Filmsku režiju završio je na Filmskoj akademiji u Pragu (FAMU). Dvostruki je dobitnik Zlatne palme filmskog festivala u Kanu. Napisao je knjige Smrt je neprovjerena glasina, Sto jada, Šta mi ovo treba, Vidiš li da ne vidim i Kad mrtve duše marširaju. Dobitnik je književnih nagrada Branko Ćopić, Svetozar Ćorović, Pečar Hercoga Šćepana, Dejan Medaković, Momo Kapor i Radovan Beli Marković. Preveden je na dvadesetak jezika.
