Javnosti nedovoljno poznat trijumf naše vojnoobaveštajne službe, iza kojeg stoji jedan njen pripadnik koji je svojom akcijom u bezbednosno najzaštićenijem gradu Evrope spasao nebrojeno ljudskih života, podvig je koji po mnogima spada u tri najveća posle Drugog svetskog rata, rečeno je u sredu uveče u Domu Vojske u Vranju, na promociji knjige Jovan Milanović, najveći srpski obaveštajac, koautora pukovnika u penziji prof. dr Ilije Kajteza i potpukovnika KOS-a u penziji Ljubana Karana.
Protkana ličnim osvrtima samog penzionisanog general potpukovnika Jovana Milanovića i izjavama svih relevantnih učesnika iz oba tabora, potkrepljena obilnim izvodima iz domaće i inostrane štampe, te bogato ilustrovana faksimilima originalnih dokumenata i arhivskim fotografijama, pomenuta knjiga takođe "predočava lepezu obaveštajnih iskustava korisnih, kako za laike, tako i za stručnjake iz oblasti bezbednosti, posebno za one koji se pripremaju da to kroz školovanje postanu, rečeno je u Vranju.
Podsećanja radi, Vrhovni savet odbrane je, na osnovu analiza, januara 1995. godine odlučio, za samo mesec ili dva, da general Jovan Milanović ode u Brisel kao civilni diplomata.
General Milanović je na promociji u Vranju ispričao kako je obukao civilno odelo, izmislio lažnu biografiju i četiri godine bio među ljudima iz NATO, a da nisu ni znali da je bio oficir.
Čak je čin generala dobio dok se nalazio tamo.
Prvi kontakt je bio preko svetkovine koju je organizovala Grčka pravoslavna crkva, rekao je on.
Na skupu, kojeg su povodom 25 godina od početka NATO agresije, organizovali vranjski SUBNOR i grad Vranje, rečeno je da je povod za ovu knjigu, autora, bio događaj od 3. novembra 1998. godine kada su sve svetske agencije prenele vest da je francuski oficir u NATO-u špijunirao za Jugoslaviju.
Obaveštajni prodor u centralu najveće vojne sile izveo je upravo general Jovan Milanović, a prva detaljna studija o obaveštajnoj operaciji, koju je u sedištu NATO pakta izveo Milanović, i danas se izučava, jer je u potpunosti poremetila planove ove alijanse i odložila agresiju na SRJ za skoro pola godine.
Milanović je svojom akcijom spasio veliki broj ljudskih života i omogućio našoj vojski strategiju disperzije, najbolju moguću odbranu države i smanjenje gubitaka.
General pukovnik u penziji Branko Krga, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, mišljenja je da general Milanović nije dobio adekvatno priznanje za svoj rad.
Milanovićeva delatnost u Briselu je bila po mnogo čemu specifična.
Kao pukovnik je otišao u civilnu dužnost.
Takvi ljudi su se zvali ugrađeni oficiri, objasnio je Krga.
"A, mogao je mirno da sedi u misiji, da povremeno nešto napiše, uz lenjost koja je prisutna kod mnogih naših diplomata, koji idu po prijemima, a ne rade ono za šta ga suštinski naš narod plaća.
Ali, Milanović je stavljao glavu tamo gde mnogi ne bi poturili ni nogu.
U Briselu je kontrola na sve strane, a Milanović nije razmišljao o njima nego o vojnicima iz naših brigada koji su bili viđeni da stradaju.
Milanović je dnevno dostavljao desetak šifrovanih strana zasnovanih na informacijama, koje je dobijao teško i rizično.
Tako smo mi znali sve o agresoru, jačini i procedurama donošenja odluka.
Tako smo agresora preduhitrili.
Svima koji smo radili u službi u to vreme bio je cilj da sprečimo rat.
Nismo uspeli.
Iz svedočenja u Hagu smo videli da nismo uspeli jer je Jugoslavija izabrana za model koji će se ponavljati u Africi i na Bliskom Istoku, rekao je Krga.
Potpukovnik KOS-a u penziji Ljuban Karan kazao je na promociji da su on i njegov kolega (pukovnik u penziji prof. dr Ilija Kajtez) kao koautori ove knjige "nesumnjivo dokazali da je general Jovan Milanović najveći srpski obaveštajac svih vremena".
"Imali smo u radu na knjizi naučni pristup i najpre utvrdili šta je to Jovan Milanović uradio za srpski narod i državu.
Kada smo to jasno utvrdili, onda smo to što je on uradio upoređivali sa rezultatima svih srpskih obaveštajaca koje smo uspeli da nađemo u literaturi.
Niko nije ni blizu njegovog podviga.
On je jedini uradio tako veliku stvar - sprečio strateško iznenađenje u pogledu planirane agresije na SRJ", rekao je Karan.
Pukovnik u penziji i koautor knjige prof dr. Ilija Kajtez kazao je da je autore ohrabrio prvi test koji su, prilikom pisanja knjige, prošli kod generala Milanovića.
"Mi smo oficiri, sa generalom braća po oružju, i on je bio ubeđen da ćemo mi nastojati da prikažemo njegov lik i delo na najbolji način - u smislu istine.
Znao je da će nam to biti imperativ, a mi znamo da je istina samo jedna i da Bog voli istinu.
Neki su nam zamerili, ali su u manjini, da smo generala Jovana Milanovića malo precenili.
Ja vam ovde u Vranju kažem da smo čak bili vrlo skromni u ocenama i epitetima u pogledu onoga što je on za srpski narod učinio", rekao je pukovnik Kajtez.
General major u penziji Miloš Đošan, koji je bio komandant 52. Artiljerijsko-raketne brigade na Kosmetu, rekao je da je na osnovu Milanovićevog obaveštajnog rada i jasnih obaveštajnih podataka, komanda Vojske SRJ donela pravilne odluke i izdala precizna naređenja kako postupiti na terenu.
"S obzirom na to da smo mi izmestili sredstva naše vojske, NATO više nije mogao locirati mete na Kosmetu, nisu imali ciljeve, prvobitno planirana agresija je otkazana, a sačuvani mnogi životi.
U tome je veličina dela generala Jovana Milanovića", kazao je Đošan.
Knjiga Jovan Milanović, najveći srpski obaveštajac promovisana je pred prepunom salom Doma Vojske u Vranju.
Lubura: Trinaest hiljada mobilisanih u Vranju
Zoran Lubura, brigadni general u penziji i predsednik vranjskog odbora SUBNOR-a, potencirao je da Vranje zaslužuje da se preko jednog ovakvog skupa progovori o događajima od pre 25 godina.
"U vreme NATO agresije, Vranje je mobilisalo više od 13.000 ljudi, popunivši ratne jedinice na ovom prostoru koje su se pripremale za otpor agresoru u svakom obliku. Grad je dao 64 žrtve u odbrani slobode, od čega 19 dece. Vaše prisustvo ovde pokazuje da i te kako vodite računa o negovanju slobodarskih tradicija i poštujete one koji su svoje živote položili za slobodu, kao i njihove porodice koje su ostale bez svojih najdražih. Tokom 78 dana agresije, možemo samo nagađati šta bi se desilo da se sredinom oktobra 1998. dogodila operacija Balkanska zima, da general Jovan Milanović, kako sam kaže, nije samo odradio svoj posao i izvršio zadatak", rekao je general Lubura u obraćanju gostima i posetiocima promocije.
