Vojkan Ristić, novinar i publicista iz Vranja, nedavno je objavio Lavirint zaborava, knjigu protiv zaborava događaja i ličnosti na bilo koji način vezanih za Vranje i jug Srbije. Reč je o izdanju vranjskog NVO Odbora za ljudska prava, sa podnaslovom Tajne iz istorije Vranja i juga Srbije, iz kojeg Vranje News, uz odobrenje autora, objavljuje priče o značajnim ljudima i događajima našeg grada i okoline. Priča o Sulejman-begu je pred vama.
Piše: Vojkan Ristić
Nezadovoljni Vranjanci su sina moćnog Husein-paše, Sulejman-bega proterali iz varoši i on se preselio u selo Rataje nadomak Vranja, uz plodnu obalu Južne Morave.
Bio je to čovek koji je svoj luksuz već tada „brendirao“, pa se i danas među Vranjancima može čuti za nešto što je posebno lepo, ukusno, skladno reč sulejmanbeg ili sulimenbeg.
U suzama su njega varošani, nakon oslobođenja Vranja 1878, ispratili preko nove granice.
Sulejman-beg Džinović bio je vedar i čovek koji se ljudski odnosio prema slugama, čifdžijama i običnom svetu.
Nakon proterivanja iz Vranja ovaj bogati Turčin naselio se u Kumanovu.
Patio je za gradom u kome je stekao mnogo prijatelja među običnom rajom, a koji, takođe, nisu zaboravljali njegova dobročinstva.
U komšijskom gradu posećivali su ga mnogi siromasi iz Vranja kojima je Džinović pomagao.
Nisu zaboravljali i pamćenje su prenosili na generacije i naslednike.
Ovaj bogati čovek se u izbeglištvu nije osećao dobro iako je njegovo bogatstvo premašivalo vodu svih reka.
U Vranje je retko dolazio, ali je boravio u Beogradu.
Nije Sulejman-beg želeo da ponovo ulazi u rasprave sa bogatim Vranjancima koji su kod carigradskih vlasti stalno „urgirali“ protiv njega.
Potpisnik ovih redova lično je od Bakije Bakića dobio odgovor zašto se jedna od melodija iz njegovog bogatog opusa zove baš Sulejman-begovo kolo.
„Nisam ja to izmislio pa prosvirao.
Sulejman-begovo kolo je kolo radosti i sreće.
Zadovoljstva ljudskog.
Od pradede sam čuo taj zvuk i preneo ga kod mene i na moj orkestar, a vidim da ga ljudi vole, kao i Pembe i Izgubljeno jagnje.
Znajte, to su zvučne razglednice jednog vremena u ovom našem gradu“, zabeležio sam reči legendarnog trubača.
I danas se na internet-muzičkim kanalima može čuti Sulejman-begovo kolo, koje je umeo samo Bakić da, sa takvom maestralnošću, sledeći svoj trubački nerv za sva vremena, „izduva“ iz pluća i duše.
Ostali tonovi.
Sve manje živih sećanja.
Mnogo više zaborava koji se širi.
Otkop.
Iskop.
Trajnost da sačuva.
O autoru
Vojkan Ristić rođen je u Vranju 1966. godine. Diplomirao je žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka (FPN) u Beogradu. Pohađao je master studije političke analitike na FPN. Duže od trideset godina piše za domaće i strane medije sa juga Srbije, sa Kosova i Metohije i iz Severne Makedonije. Radio je kao dopisnik sa juga Srbije za listove Borba, Naša borba i Danas. Bio je i dopisnik Radio Beograda, Radija B92, Radija Dojče vele, Radija BBC, WDR radio foruma... Živi i piše iz Vranja. Objavio je Sumnjive misli (aforizmi) 2002, Ključevi (ratna zatvorska proza) 2003, Ključevi 2 (drugo dopunjeno izdanje) 2004, Javna tajna (aforizmi) 2004, Pogled sa Prokletija (aforizmi) 2006 - nagrada RTV Vranje Pera Stojanović Tuman, The keys (War time prison diary of aressted journalist in Vranje) 2006, Made in Vranje (Dragomir Dragan Tomić Simpo - tehologija jedne karijere) 2007, Knjiga utisaka (aforizmi) 2008, Da pukneš (zbirka aforizama sa još troje autora) 2011, Afoteka (zbornik aforizama sa grupom autora) 2012, Bajke za sva godišnja doba (kratke priče) 2012, Engleski izdavač (roman) 2018, Dosije novinar (knjiga o novinarstvu) 2018, Ružičasti crnjak (zbornik aforizama sa autorima iz Hrvatske i Srbije) 2023, Zaustavljeni voz (prozno, dokumentarno, poetsko sećanje na istoriju i ljude u Vladičinom Hanu) 2023 i Lavirint zaborava (Tajne iz istorije Vranja i juga Srbije) 2023. godine.