Vranje/Beograd - Apelacioni sud u Beogradu oslobodio je četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti optužbi za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine.
Sud je, usvajanjem žalbi odbrane i delimičnim usvajanjem žalbe Tužilaštva, preinačio prvostepenu presudu i Radomira Markovića oslobodio optužbe za teško ubistvo u podstrekavanju, a Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili teško ubistvo.
"Apelacioni sud, u odsustvu neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela, nalazi da nisu na nesumnjiv način dokazani navodi optužbe", objavljeno je 2. februara na sajtu suda.
Dodaje se da za sud "nije sporna činjenica da je Ćuruvija bio kritičar tada aktuelne vlasti", ali da "nije mogao da se upušta u motive izvršenja krivičnog dela s obzirom na to da je u odnosu na okrivljene doneta oslobađajuća presuda".
Članovi apelacionog sudskog veća koji su doneli ovu presudu su Nada Hadži Perić, Vesna Petrović, Dragan Ćesarević, Marko Jocić i Dušanka Đorđević.
Prpa: Ceo postupak farsa
Branka Prpa, nevenčana supruga Slavka Ćuruvija, koja je bila sa njim kada je ubijen, za RSE je rekla da je ceo postupak koji je vođen "farsa".
"Ona traje već 24 godine u pokušaju da se ubistvo Slavka Ćuruvije ne reši nikad. Reprezenti tadašnje vlasti koja stoji iza tog ubistva i dalje su na vlasti", rekla je Prpa.
Ona je dodala da je bilo jasno da postupak "ide u pravcu oslobađanja okrivljenih".
"Tri puta su pokušavali da ponište presudu. O čemu mi ovde govorimo? O beskonačnom ponavljanju sudskog procesa koji je jasan", rekla je ona.
Vlasnik lista "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin" Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo.
Suđenje za ubistvo je počelo u junu 2015. sedamnaest godina od ubistva Ćuruvije.
Specijalni sud u Beogradu proglasio je 2019. krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti za ubistvo, a sud je naveo da je neposredni izvršilac ubistva NN lice.
Tom presudom su na po 30 godina zatvora osuđeni šef Državne bezbednosti (DB) u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković i nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić.
Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina.
Apelacioni sud je, međutim, tu presudu ukinuo u septembru 2020.
Odluku je, između ostalog, obrazložio time da je Specijalni sud presudom prekoračio optužbu i uvođenjem NN lica kao neposrednog izvršioca ubistva izmenio činjenično stanje opisano u optužnici.
U ponovljenom postupku Specijalni sud je u decembru 2021. doneo presudu kojom su ponovo Marković i Radonjić osuđeni na po 30 godina zatvora, dok su Romić i Kurak dobili po 20 godina zatvora.
Slavko Ćuruvija
Slavko Ćuruvija je, nakon što je napustio poziciju glavnog i odgovornog urednika u državnom listu "Borba", osnovao "Nedeljni telegraf", početkom 1996. godine i prvi nezavisni dnevnik u Srbiji "Dnevni telegraf", a zatim i nedeljnik "Evropljanin". Bio je kritičar vlasti tadašnjeg autoritarnog predsednika Slobodana Miloševića. Po posebnom medijskom zakonu, "Dnevni telegraf" je uz još nekoliko medija, zabranjen 14. oktobra 1998. godine, nakon čega je štampan u Crnoj Gori i distribuiran u Srbiji kroz mrežu izdavača. U oktobru 2020. godine, Univerzitet Kolumbija (Columbia) u Njujorku objavio je analizu slučaja Ćuruvije gde se navodi da je osuđujuća presuda Prvostepenog suda - prelomna presuda - jer bi to bilo prvi put u istoriji Srbije da ljudi odgovorni za ubistvo novinara odgovaraju. Tokom poslednje tri decenije, u Srbiji je ubijeno troje novinara i nijedan slučaj nije razrešen. Pored ubistva Ćuruvije, reč je o slučajevima ubistva Dade Vujasinović, koja je pronađena mrtva 8. aprila 1994. godine u svom stanu u Beogradu, i Milana Pantića ubijenog 11. juna 2001. godine u Jagodini.
Apelacioni sud je od decembra 2022. razmatrao žalbe optuženih.
U odluci, koja je objavljena 2. februara, navodi se da je sud doneo odluku da otvori pretres pred drugostepenim sudom, jer je "žalbama ukazano da je prvostepeni sud i u ponovljenom postupku učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka".
Dodaje se da je prvostepeni sud presudom "prekoračio optužbu, povredio identitet optužbe i presude i nije rešio predmet optužbe, a pritom je i selektivnom ocenom dokaza u potpunosti zanemario određene činjenice".
Po oceni Apelacionog suda, "tokom postupka nije utvrđeno postojanje organizovane kriminalne grupe, niti je utvrđeno ko je, kada i gde učestvovao u sačinjavanju prethodnog dogovora i plana za ubistvo Ćuruvije, a nije izveden ni jedan dokaz u prilog navodima optužbe, da je takav nalog dat od strane NN lica iz najviših struktura vlasti".
Fondacija Slavko Ćuruvija: Šok
U Fondaciji Slavko Ćuruvija šokirani su odlukom Apelacionog suda da oslobodi nekadašnje pripadnike Državne bezbednosti optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije. Ova je presuda "duboko uznemirujuća za porodicu, prijatelje, kolege i poštovaoce novinara i izdavača ubijenog zato što je javno kritikovao zločinački režim Slobodana Miloševića", navodi se u saopštenju te fondacije. Kako su naveli, odluka Apelacionog suda je "jasan znak da država nije u stanju da se obračuna sa najmračnijim delovima sopstvenih službi iz devedesetih i da one i dalje imaju ogroman uticaj i na pravosuđe i na političke procese u Srbiji".
"Uprkos tome što i domaća i međunarodna javnost gotovo četvrt veka zahteva da se ovaj zločin rasvetli i njegovi počinioci pravedno kazne, petočlano sudsko veće Apelacionog suda je pokazalo da su im od dokaza i zakona važnija zaštita predstavnika države ogrezlim u zločinima i zaštita tajne službe koja je toliko puta pokazala da joj ljudski život ništa ne znači", naglašava se u saopštenju.
"jihova odluka je samo finale sramotnog procesa koji je trajao skoro devet godina i koji je obilovao čudnim odlukama sudskih veća, prvostepenim presudama pisanim tako da moraju da budu oborene, zastrašivanjem ključnih svedoka i njihovih porodica, odbijanjem da se kao svedoci pozovu oni koji su najviše znali o ovom slučaju. Ova presuda predstavlja trijumf kriminalizovanih delova tajne službe, odgovorne za brojne zločine, i svedoči da oni nikada neće biti rasvetljeni i da će oni koji su ubijali i dalje uticati na institucije ove države“, piše u tekstu.
Dodaje se da „država koja ne kažnjava ubice nema budućnost“.
„Ovakvom odlukom u Srbiji je vladavina zakona dovedena u pitanje, demokratski procesi zaustavljeni, sloboda govora suspendovana. Zemlja se priključuje najmračnijim državama u kojima je moguće nekažnjeno ubiti zbog javno izrečene kritike. Još jednom podsećamo da su oslobođeni oni koji su ubili novinara koga je tajna služba prisluškivala i pratila pre samog zločina, čije je ubistvo najavljeno na državnoj televiziji, sa kim su se obračunavali najviši državni zvaničnici, o kome su u državnim medijima plasirane monstruozne laži, čiju je je imovinu država uništila, a njegove saradnike proganjala“, navodi se.
Prema oceni Fondacije, presuda Apelacionog suda „ovakav zločinački sistem potpuno legitimizuje i vraća na veliku scenu devedesete godine prošlog veka“.
Koalicija za slobodu medija i SafeJournalist mreža: Razočarani presudom
Koalicija za slobodu medija i SafeJournalist mreža razočarani su odlukom Apelacionog suda da oslobodi okrivljene za ubistvo Slavka Ćuruvije.
"Jedini slučaj ubistva novinara u Srbiji koji je dospeo do suda, nije okončan osuđujućom pravosnažnom presudom. Ovom presudom država pokazuje da nije sposobna ili ne želi da reši slučajeve ubistva novinara. Takođe, šalje se poruka novinarima da ih država neće zaštiti. Podsećamo da je Tužilaštvo za organizovani kriminal 9. novembra 2023. godine vratilo predmet ubistva Milana Pantića Višem javnom tužilaštvu u Jagodini i proglasilo se nenadležnim. Upućivanje ovog predmeta u TOK bila je jedna od preporuka Komisije za istraživanje ubistva novinara. Odugovlačenje u istragama ubistava novinara manir je koji pokazuje da država Srbija zapravo ne želi da se suoči sa ovim zločinima i kazni počinioce. Novinari u Srbiji inače se osećaju nebezbedno i to pokazuju svi međunarodni i domaći izveštaji o slobodi medija, sa ovakvom presudom taj osećaj samo će se pogoršati", navodi se u saopštenju medijske koalicije koju čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Slavko Ćuruvija Fondacija i KUM Nezavisnost.
SafeJournalists mrežu čine Udruženje novinara Kosova, Udruženje novinara Makedonije, Udruženje BH novinari, Hrvatsko novinarsko društvo, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Sindikat medija Crne Gore.
