Kolika je cena života

Tekst je izvorno objavljen na novimagazin.rs

Malena devojčica Marice Mihajlović iz Šida nije stigla kući; preminula je u porodilištu u Sremskoj Mitrovici usled, kako je obdukcija pokazala, nasilnog porođaja kojem je njena majka bila izložena.

Ova tragična vest digla je žene u Srbiji na noge, javljaju se i druge porodilje koje su preživele akušersko nasilje, one čije su deca trajno oštećena i one čija su deca, kao u Maričinom slučaju, iz porodilišta otišla pravo u mrtvačnicu.

Ginekolog iz S. M. je u pritvoru, istraga se vodi i u porodilištu u Vranju, stara istraga se vodi u Šapcu...

No, veliko je pitanje hoće li proraditi čuvena lekarska „solidarnost“ i pokriti šokantnu istinu da oni koji su odabrali da učestvuju u dolasku novih života umeju taj život da bagatelišu čak do smrti.

Nisu, daleko bili, svi doktori za porođaj i babice takvi, ali potresna svedočenja mladih i manje mladih žena koje su žudele da postanu majke pokazuje da ih je previše.

I među muškarcima i među ženama.

Nekako u isto vreme kada je vest iz Šida pokrila medijski prostor, iz Subotice je stigao još jedan šok; osmak iz OŠ Sečenji Ištvan pretio je da će pištoljem pobiti sve drugove i drugarice iz razreda, razrednog i nastavnicu iz hemije.

Ni nekoliko dana kasnije nije jasno šta se i kako zaista dogodilo, ali roditelji ostale dece su uplašeni, kao i sama deca.

Kako i ne bi bili kad su još sveže rane posle majskog masovnog ubistva u OŠ Vladislav Ribnikar u Beogradu, potom u Duboni i Orašju.

Posebno brine što rukovodstvo škole praktično ćuti, ako se izuzme odluka o privremenoj suspenziji tog dečaka i nastavku nastave.

Direktorka je, nema sumnje, i sama zaplašena, što time što i ona može biti meta, što pretnjom koja je mogla biti ozbiljna.

Više javno tužilaštvo je podnelo krivičnu prijavu protiv dečaka, ali pitanje bez odgovora je kako zaista može biti kažnjeno jedno dete za strašnu pretnju koje možda nije ni svesno.

I opet istih dana stigla je i treća vest; odbačena je krivična prijava bivše ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović protiv odgovornih za nesreću u rudniku Soko kada je stradalo osam rudara, a 18 povređeno usled curenja metana.

„Viša sila“, zaključilo je Osnovno javno tužilaštva u Aleksincu.

I tako su sudija, usud, sudbina okrivljeni za ono za šta su odgovorni neki konkretni ljudi, nemarni u svom poslu.

Moglo bi se ovde dodati i da je zlosrećni Zrenjanin obeležio 20 godina bez pitke vode, tokom kojih je ko zna koliko ljudi preminulo.

Ili ona iz Velikih Crljena, čija tužba protiv rudnika Kolubara tavori u fiokama dok oni sahranjuju suseljane, pa i decu, redom obolele od raka dobijenog usled udisanja ugljene prašine...

Sve ove tragične vesti vezuje jedna prosta sintagma – cena života.

Da li su zaista u Srbiji, okovanoj svakojakim nasiljem, životi postali toliko jeftini da više i nemaju cenu?

Bar oni svagdašnji, takozvanih običnih ljudi.

Hoće li Bregovićevi snjegovi i šaš pokriti još neku bebu, još neku dečicu i njihove čuvare, još neke očeve, braću, sinove samo zbog toga što Srbijom u XXI veku vlada „viša sila“ kao da je XV vek, kojoj se i sud povinuje?

(Autorka je novinarka)

Foto Vranje News