Vranje - Sada je u modi rodna korektnost u svim vidovima, posebno lingvističkom.
Odlomak jednog dijaloga na Pržaru, brdu iznad Vranja, u Simpovom hotelu, podseća na jedan specifičan vid rodne ravnopravnosti, i to bez dilema i predubeđenja.
Ona ga pituje: Što si zinaja u mene kako tele u šareni vrata?
On vu odgovara na njuma: Zatoj što si mlogo ubava, što me je merak i što oću nešto da te pitujem.
Ona: A što bre toj?
On: Ti mori, da li si Meraklika (žena koja radosno i olako voli da uživa), Šaldžika (žena koja voli da se šali), jel' da nesi slučajno Pečaldžika (žena koja radi da nešto pečali, zaradi)?
Ona: Jes, b'š na tebe će ti reknem, i toj ja prva. Ti na mene prvi kazuj što si: Meraklija (čovek koji ima merak - koji voli da uživa), Šaldžija (čovek koji voli šalu) ili, nedaj bože, Pečaldžija (čovek koji pečali)?
On: Kad si zapnala, da ti pravo reknem, od sve pomalka. Ali ti što si?
Ona: Ako prođe s merak, arno i ubavo, meraklika sam si pood'mna. Ako ne može sas merak, obrnem na smejanje pa bidnem bajagi šaldžika. A onoj trećo, će ostane za drugi put. Sas toj ne se pečali, samo sas debel zor bidnala bi pečaldžika.
On: Će se cunemo, teranje seir i šalenje će frljimo za drugi put. Meraklijski će se snaodimo i onodimo. Ne zabravljaj belkim sam te poštenski pitaja i reknaja!
Francuzi vikav, ženče što se smeje, s polovinu na krevet namiguje.
Elem, ravnopravne i rodno korektne reči, u vranjskom dijalektu, bez predrasuda i vrednosnih ocena:
Meraklika - Meraklija
Šaldžika - Šaldžija
Pečaldžika - Pečaldžija
Sve ovoj slušaja i na artiju turija
Slobodan Stojanović
Asistirao
Srđan Simić
Autori su članovi Zavičajnog udruženja Vranjanaca u Beogradu
