Mene su u književnosti uvek zanimale granične situacije, recimo u Sitničarnici kod srećne ruke između onoga što je melodrama i onoga što je tragedija, u Opsadi crkve Svetog Spasa je pitanje šta je granica između istorije i priče, u geografskom smislu su me uvek zanimala mesta i gradovi u kojima dolazi do dodira više kultura, npr. kako tačno možete da povučete granicu između različitih kultura u Vranju, zanimale su me i železničke stanice ili primorski gradovi gde su brodovima, osim neke robe, uplovljavali i različiti jezici i ljudi, rekao je u Vranju na otvaranju devete književne kolonije akademik i književnik Goran Petrović.
„Voda grli ovaj svet.
Setićemo se da sve počinje od plodove vode, kopno se odelilo od vode a ne voda od kopna, i dan danas je dve trećine planete pod vodom, naša su tela u najvećem delu sastavljena od vode.
Tako je i sa književnosti.
Naša tela zapravo čini priča.
I ono što smo mi, što možemo da saberemo, što saopštavamo jedni drugima.
Tema svih ovih romana na kojima radim je to što nas kao pojedince i civilizaciju čini više ono što nemamo, što smo izgubili, a ne ono što imamo“, rekao je Petrović na otvaranju manifestacije koju deveti put organuzuje Narodni univerzitet u Vranju.
Petrović: Vlajinčev rečnik vrhunski
Na pominjanje znamenitih ličnosti Vranja na otvaranju manifestacije, Petrović je posebno reagovao na pominjanje imena Milana Vlajinca.
„Vlajinčev četvorotomni Rečnik naših starih mera je za mene vrhunsko delo, knjiga koja je i leksikografsko delo, ali i skup istorijskih minijatura i ličnosti narodne i pisane književnosti. Upravo sam nedavno u SANU napravio jedan tekst na osnovu odlomaka iz tog Vlajinčevog rečnika starih mera, tak oda je vrlo aktuelan i danas“, rekao je Petrović.
Moderator, univerzitetski profesor i književni kritičar Aleksandar Jerkov rekao je na početku da je Goran Petrović „najbolji pisac svetosavske književnosti“, ne samo u Srbiji, već i šire.
„Petrović je našao način da prikaže istovremeno zlatno doba naše kulturne istorije, veličinu svetosavskog vremena zanosa i konstitucije i istovremeno da se jednom vrstom fantastike izmakne u stranu i pruži vam priliku da vidite da tako nešto može da bude duhovito, zabavno, neobično, delikatno.
I da vam pokaže celinu jednog vremena između cinizma istorijskog stradanja i pretnje i uzvišenosti nečega na šta se svi oslanjamo.
To je postignuće i to istorija književnosti ne može da zaboravi.
I pisac ima muke da to ponovi“, naveo je Jerkov.
Petrović je prošle godine, uoči Sajma knjiga u Beogradu, istog dana objavio dva romana – Papir i Ikonostas.
Beleške za te dve knjige, odnosno za ceo ciklus romana pod nazivom Roman Delta započeo je pre dvadeset tri godine, kada je završio roman Sitničarnica kod srećne ruke.
„Mislio sam isprva da će to biti jedna obimna knjiga, ali je rukopis počeo da se ponaša kao voda, zahvatite je šakom ali ipak nešto kroz prste prokapa, tako je bilo i sa ovim rukopisima.
Ovo su prve dve knjige tog ciklusa i rad na njima je trajao dvadeset tri godine.
U okviru ciklusa biće više od deset knjiga, nisam još uvek sasvim siguran u tačan broj, ali optimalno, prema onome kako mi sada izgleda, ciklus bi trebalo da ima između dvanaesti i petnaest romana“, kazao je Petrović.
On je dodao da je pred sobom imao zahtev – težak za ispunjavanje.
„To je da te knjige mogu da se čitaju potpuno nezavisno.
One neće biti ni numerisane, samo poređane hronološki.
Moći čete recimo da pročitate drugu i treću, pa onda prvu knjigu.
I ta prva davaće neko novo svetlo na ono što ste već pročitali, jer su one zapravo povezane“, rekao je Petrović.
On je kazao da koliko god da njegova dva nova romana liče na istorijske, posebno kada se čuje koji su naslovi i u kojoj se epohi dešava radnja, ali da su to zapravo knjige „koje u potpunosti govore o savremenom dobu“.
„I njihova koncepcija je potpuno moderna, to je ono što se na filmu zove road movie.
Svi junaci negde putuju; putuje karavan pisaca u potrazi za papirom vrednim ljubavne poruke, putuju ikone koje su čudotvorne i mogu da hodaju, svi putuju i kreću se.
Za čim se kreću, za svakog pisca je veliko pitanje.
Smaram da pisac ne sme da zna sve do kraja.
Kad god sam imao razrađen roman do kraja, završavao sam ga sa velikom bezvoljnošću“, otkrio je Petrović.
Gost na otvaranju Književne kolonije je na kraju kazao da priprema treći roman iz ovog ciklusa, koji će hronološki biti smešten između Papira i Ikonostasa, a zvaće se Palata (duži naziv je Palata na devet pogleda).
„Čitava knjiga, koja je obimna kao ove dve zajedno, govori o jednom protomajstoru kojem je prorečeno da će podići četiri palate u životu.
Jednu u Konsantinopolju za visokog službenika carskog, drugu na slovenskoj obali Jadrana pod Mlecima za mletačkog providura, treću u Beogradu, na mestu susreta Save i Dunava za Despota Stefana Lazarevića, koja je tu zaista i postojala ali mi nažalost o njoj danas malo znamo, i četvrta na Siciliji za aragonskog kralja, koji je obećao da će doći jednog dana da poseti svoj posed, pa mu meštani Sirakuze prave palatu da ima gde da dođe“, otkrio je Petrović.
Profil
Goran Petrović (Kraljevo, 1961) objavio je knjigu kratke proze Saveti za lakši život (1989), roman Atlas opisan nebom (1993), zbirku pripovedaka Ostrvo i okolne priče (1996), roman Opsada crkve Svetog Spasa (1997), roman Sitničarnica Kod srećne ruke (2000), zbirku pripovedaka Bližnji (2002), knjigu izabrane kratke proze Sve što znam o vremenu (2003), dramski tekst Skela (2004), zbirku pripovedaka Razlike (2006), knjigu zapisa Pretraživač (2007), novelu Ispod tavanice koja se ljuspa (2010), knjigu izabranih priča Porodične storije (2011), dramski tekst Matica (2011) i knjigu izabranih priča Unutrašnje dvorište (2018). Njegovi romani i zbirke priča objavljeni su u preko sto trideset izdanja, od čega šezdeset izdanja u prevodu na francuski, ruski, španski, nemački, italijanski, bugarski, slovenački, poljski, ukrajinski, makedonski, engleski, holandski, arapski i persijski jezik. Dvadesetak njegovih priča je zastupljeno u antologijama srpske priče u zemlji i inostranstvu. Neka od Petrovićevih dela su adaptirana za pozorište, televiziju i radio: Opsada crkve Svetog Spasa (dramatizacija i režija Kokan Mladenović), Narodno pozorište Sombor, 2002; Skela (po sopstvenom tekstu), produkcija Narodno pozorište u Beogradu (režija Kokan Mladenović), Orašac, 2004; radio-drama Bogorodica i druga viđenja (dramatizacija Sanja Milić, režija Nađa Janjetović), Dramski program Radio Beograda, 2007; televizijski film Bližnji (po sopstvenom scenariju, režija Miško Milojević), Dramski program RTS-a, 2008; radio-drama Iznad pet trošnih saksija (dramatizacija i režija Strahinja Mlađenović), Dramski program Radija Novi Sad, 2011; Matica (po sopstvenom dramskom tekstu, režija Rahim Burhan), Atelje 212, 2011. Dobitnik više književnih priznanja. Pored književne stipendije Fonda Borislava Pekića, važnije nagrade su Prosvetina, Meša Selimović, NIN-ova nagrada za roman godine, Vitalova, Račanska povelja, nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, Borisav Stanković, Svetozar Ćorović, nagrada Ivo Andrić za pripovetku, Laza Kostić, nagrada za dramski tekst Kočićeva knjiga, Zlatni krst Kneza Lazara, Veljkova golubica za celokupno pripovedačko delo, Velika nagrada Ivo Andrić za celokupno književno stvaralaštvo, Stanislav Lem, Grigorije Božović, Zlatna knjiga Matice srpske... Član je Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra. Za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) izabran je 8. novembra 2018.
Književna kolonija u Vranju nastaviće se u sredu.
Najpre će ujutro od 9 časova Goran Petrović održati interaktivnu radionicu za učenike srednjih škola u Vranju, u sali Galerije Narodnog univerziteta.
U sali periodike Biblioteke Bora Stanković dečji pisac Uroš Petrović će od 10 i 12 časova održati dve radionice radionice za mlađe i starije osnovce.
Isti pisac književno veče održaće u večernjem terminu (19 časova) u Svečanoj sali Gimnazije Bora Stanković.
Reč direktorke na otvaranju: Internacionalni momenat
Otvarajući manifestaciju, direktorka Narodnog univerziteta u Vranju Grodana Dimitrijević rekla je da je ovo jedna od najznačajnijih u nizu manifestacija koje organizuje ova javna ustanova.
„Od 2014. godine ova manifestacija ima izuzetan značaj i za kulturni život našeg grada. U njoj svake godine učestvuju najznačajniji srpski prozaisti. Nastojimo da program kolonije bude koncipiran tako da kod učenika osnovnih i srednjih škola razvija ljubav prema čitanju i pisanju, da pozitivno utiče na njihovo usmeno i pisano izražavanje. Zbog toga svake godine organizujemo književne radionice sa đacima u prepodnevnim časovima. Književna kolonija, osim pisaca, okuplja univerzitetske profesore, književne kritičare, izdavače, pripređivače i mnoge druge“, rekla je Dimitrijević, dodavši da je ove godine napravljen značajan iskorak - kolonija je postala internacionalna manifestacija.
