Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici u Vranju i Srbiji u ponedeljak slave Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od najvećih praznika posvećenih Bogomajci.
U Crkvenom kalendaru ovaj dan obeležen je crvenim slovima.
Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji i postala prva zavetovana devica u istoriji hrišćanstva.
Vavedenjem presvete Bogorodice, praznikom koji slavi sav hrišćanski svet, započeto je iskupljenje celog ljudskog roda.
Po obećanju, da će dete koje im Gospod podari, posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram.
U svečanoj povorci, Marija je išla svečano odevena i ukrašena, između majke i oca, a iza njih kretali su se mnogi rođaci i prijatelji.
Sve vreme prisutni su bili i božiji izaslanici - anđeli.
Na ulazu u hram Mariju je dočekao prvosveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Preteče i Krstitelja i uveo je u svetinju, gde je ostala do svoje dvanaeste godine.
Posle smrti roditelja Devu Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta.
U Josifovom domu Presveta Bogorodica Marija je i primila blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i krsna slava brojnih srpskih rodova.
Uvek pada u vreme Božićnjeg posta, pa je i slavska trpeza posna.
Bez obzira u koji dan padne dozvoljena je riba.
Praznik je i hramovna slava srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori, zadužbini Svetog Simeona Mirotočivog i njegovog sina Svetog Save.
Žene koje ne mogu da imaju decu odlaze su u manastire i provode čitavu noć u molitvama.
Slave ga i stočari, da bi zaštitili stoku od zveri.
