Nagradu Mali Joakim za režiju na istoimenom 16. Festivalu predstava za decu profesionalnih pozorišta Srbije, žiri je dodelio Marku Torlakoviću, za režiju predstavu Hrabra krojačica Kruševačkog pozorišta. "Vrlo promišljenim rediteljskim sredstvima, mudro i maštovito gradi predstavu koristeći mladu glumačku energiju, vešto kombinujući sve segmente koji čine jednu pozorišnu predstavu", obrazložio je žiri festivala. To je bio i povod za razgovor sa ovim rediteljem.
Razgovarao: Bojan Tasić
Koliko reditelju mlade generacije znači selekcija na ovakav jedan dečji festival kakav je Mali Joakim?
"Važno je za pozorište. Naravno, meni lično mnogo znači. Ali je pre svega bitno da kulturni pejzaž u našoj zemlji obogatimo sa što više festivala, naročito festivalima za decu. Mali Joakim je festival koji sada već ima tradiciju i jedan je od ozbiljnijih festivala tog tipa. Nama je velika čast što smo uopšte selektovani. Mislim da trebamo insistirati na ovakvim manifestacijama. Važne su zbog stvaranja nove publike".
Šta sve kao društvo dobijamo negovanjem publike?
"Mnogo toga lepog. U krajnju ruku, kada budemo radili neke celovečernje predstave želećemo da imamo upravo publiku koja ume da razmišlja i postavlja pitanja. Kao što smo imali čast da razgovaramo sa publikom i stručnim žirijem publike na okruglom stolu. Lično sam uživao u razgovoru s njima, zato što su pametni, odlično opažaju. Stvarno svaka čast. To je veliki plus za ceo grad, ne samo za pozorište".
Da li često gostujete kao saradnik u Kruševcu, na čemu trenutno radite?
"Ovo je moje prvo gostovanje u Kruševcu, inače sam iz Sombora. Studirao sam u Beogradu i u Ljubljani. Trenutno živim i radim u Ljubljani, ali zapravo često putujem zbog posla. Radim na više mesta, imam nekoliko projekata u Srbiji, kao i jedan projekat u Ljubljani".
Da li ste ranije radili predstave za decu?
"Pored toga što mi je ovo prva saradnja sa Kruševcem, ovo mi je i prva dečja predstava".
Nadam se da ćete uskoro raditi još dečjih predstava, jer ovo što smo danas mogli videti pokazuje veliku zrelost i spremnost na rad za najiskreniju od svih publika.
"Voleo bih da radim dečje predstave, samo što nemam priliku. Iskreno mi se dopao proces i rezultat, zbog toga jedva čekam sledeći izazov. To je posebna vrsta discipline. Nije ništa lakše nego kada radim predstavu za odrasle. Svojski smo se potrudili. Moj pristup u samom početku jeste da radimo sa apsolutnim poštovanjem prema mladoj publici. Nismo želeli da tezgarimo, već smo radili sa predumišljajem da će to gledati neki pametni mladi ljudi".
