Slobodan Milenković podneo je krajem septembra ostavku na funkciju gradonačelnika Vranja. On je sada gradonačelnik u ostavci i to će biti do kraja oktobra kada će upravljanje gradom, shodno zakonu, preuzeti petočlani Privremeni organ. Milenkovićeva ostavka povod je za intervju portala Vranje News s njim – o razlozima za povlačenje, učinku na poziciji gradonačelnika tokom troipogodišnjeg mandata, zbivanjima u SNS-u čiji je lokalni potpredsednik, pripremama za predstojeće lokalne izbore, političkim ambicijama… Ali i o napadima na njega, spekulacijama, glasinama, o tome šta ima i šta nema, imovinskoj karti, ličnim planovima i političkim ambicijama...
Razgovarao: Dejan Dimić
Vranje news: Gospodine Milenkoviću, kako biste obrazložili vašu ostavku?
Milenković: Moja ostavka je, pre svega, čin podrške predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Podrška konkretno čemu - politici, situaciji u kojoj se nalazi predsednik ili nečemu trećem?
„Predsednik je najavio parlamentarne, pokrajinske, beogradske i lokalne izbore u više desetina gradova. Smatram da i mi na lokalu, koji podržavamo njegovu politiku, treba da podržimo taj stav - da proverimo volju građana“.
Šta piše u tekstu vaše ostavke?
„Da podnosim pisanu ostavku, s ciljem provere volje birača u narednom periodu“.
Zbog čega konkretno smatrate da je Vučiću sada potrebna takva vaša podrška?
„Nakon tragičnih događaja, koji su se desili početkom maja u Beogradu i selima oko Mladenovca, ti su monstruozni zločini zloupotrebljeni od opozicije i koriste se za političku promociju“.
Opozicija govori nešto drugo i ima sasvim oprečan stav o tome?
„Ukoliko napravimo hronologiju dešavanja, videćemo da opozicija najpre nije htela ni na kakve izbore. A, potom, kada se u Skupštini Srbije glasalo za rebalans budežeta, kada je trebala da bude konstruktivna rasprava, duvalo se u pištaljke i skakalo po skupštinskim klupama. Na kraju je opozicija istakla zahtev za prevremene beogradske, ali i parlamentarne izbore. Zbog toga smatram da je ovo momenat kada zbog svih tih stvari treba da podržimo predsednika“.
SNS i Vučić govore da nemaju problem sa izlaskom na izbore...
„Relaksirani smo što se tiče provere poverenja građana i na lokalnom nivou, jer imamo rezultate sa kojima možemo da se ponosimo“.
Na čemu temeljite tu relaksiranost?
„Smatram da smo u prethodnom periodu mnogo toga uradili. Ključne stvari su veliki broj pokrenutih i realizovanih kapitalnih projekata i stabilne finansije. Vratili smo za sedam godina skoro 700 miliona dinara dugovanja. Nijednog trenutka nisu trpela socijalna davanja, ni jednokratne socijalne pomoći. Redovne su plate, projektno sufinansiranje funkcioniše“.
Šta možete da apostrofirate kao vaš najveći politički uspeh na funkciji gradonačelnika u prethodnom, vašem drugom mandatu?
„Kao narod smo skloni zaboravljanju. Zaboravljamo teške trenutke kroz koje smo prošli i kako smo te teške trenutke prebrodili. Setićete se da su lokalni izbori 2020. bili u jeku drugog pika pandemije koronavirusa. Sve je to trajalo još godinu i po do dve. Morali smo da prilogođavamo funkcionisanje lokalne samouprave takvim okolnostima i smatram da smo se na lokalu izuzetno dobro nosili s pandemijom. Kad smo se izvukli korone, desila se Ukrajina i rat.
I skok cena svega i svačega…
„Po nas je naročito poguban bio skok cena energenata, imajući u vidu da nam je u tom momentu mazut bio osnovni energent i da je njegova cena na tržištu znatno skočila. Bila su nam potrebna ozbiljna finansijska sredstva iz budžeta da i tu krizu prebrodimo“.
S druge strane, imali ste veliki udar na gradski budžet u vidu odlaska Geox-a 2021?
„Na prihodnoj strani budžeta se to zaista osetilo. I dalje vučemo posledice povlačenja te kompanije iz Vranja. Zato i ulazimo oprezno u preuzimanje bilo kakvih novih obaveza“.
Italijani su napustili Vranje s neba pa u rebra, šokantno po radnike i njihove porodice. Bilo je obećanja predsednika Vučića da će veći deo od 1.200 radnika biti zbrinut. Koliko je toga ispunjeno?
„Regovali smo brzo, u sadejstvu sa republikom, i pokušali da koliko je to moguće zbrinemo tu radnu snagu. Trudnice iz Geox-a zaposlili smo u drugim fabrikama, da im ne bi bio prekidan radni staž zbog potonjeg porodiljskog odsustva“.
Došao je turski Teklas, kao neka vrsta kompenzacije.
„Deo radnika Geox-a je zbrinut u Teklasu, ali je najveći broj radnika nekadašnjeg Geox-a preuzeo nemački investitor Haix, fabrika sa pogonom u Vranju iz iste branše koja proizvodi profesionalnu radnu obuću“.
Koliko je zbrinutih iz Geox-a prema vašim procenama?
„Dve trećine, jedna trećina još uvek traži posao“.
U proteklim godinama potencirali ste podatke o smanjenju procenta nezaposlenosti. Kakvi su sada brojke?
„Nezaposlenih je sada 5.450, od toga 3.080 žena, a zaposlena je 21.188 osoba na području Vranja i Vranjske Banje. Kada sam 2016. došao na funkciju gradonačelnika, bilo je oko 8.000 nezaposlenih.
Brojka verovatno nije smanjena isključivo zapošljavnajem, već i iz drugih razloga…
„Moramo biti realni, dosta je ljudi otišlo van granica Srbije u potrazi za poslom, neki se neredovno prijavljuju na evidenciju Tržišta rada. Ali smo imali i dobre programe zapošljavanja za mikro preduzeća“.
Rezultati popisa su bili poražavajući po Vranje, postoje li neki programi koje realizujete da se zaustavi trend smanjenja broja stanovnika?
„Problem postoji ne samo ovde, ne samo u Srbiji, već na nivou celog Balkana, pa i šire. U prethodnih deset godina imali smo turbulentan period. Nisu nam u jednom periodu radili Simpo i Jumko, Spilit je otišao preko noći, desio se i Geox. Sve su to bili veoma jaki udarci za grad naše veličine. Iskreno, nisam očekivao baš toliki pad broja stanovnika. Činimo sve da napravimo dobar poslovni ambijent, da na taj način zadržimo ljude ovde“.
Šta konkretno?
„Recimo, u Industrijskoj zoni Bunuševac imamo ozbiljne investicije. Sa Ministartsvom za regionalni razvoj radimo kanalizacionu mrežu, vrednost investicije je oko 12 miliona dinara. Završili smo kompletno obilaznicu, dakle imamo komunalno zaokruženu infrastrukturu. Podstičemo i naše domaće male privrednike da krenu sa sopstvenom inicijativom. Nastavićemo da ulažemo u poboljšanje poslovnog ambijenta s ciljem jačanja privrede i otvaranja novih radnih mesta.
A, stranci?
„Mesečno imamo dva, do tri prjema potencijalnih stranih investirora. Nudimo im i greenfield i brownfield lokacije za potencijalne investicije. Neke stvari su izgledne, ali otom-potom“.
Ali, mnogi će reći da tih investitora nema pa nema.
„Evo, Teklas najavljuje upošljavanje većeg broja radnika. To je ozbiljan investitor. Ne možemo osporiti ozbiljnost investicija nemačkog Haix-a ili danskog Kentaura. Ipak, težimo ka tome i nastojaćemo da imamo još radnih mesta.
Lokalni SNS, čiji ste potpredsednik, je stožer vlasti na lokalu. Koliko se toga promenilo od formiranja aktuelnog odbora 2015. godine, da li biste vi nešto menjali u stranci?
„SNS je najorganizovanija stranka na lokalu. Poštujem druge partije, ali mi imamo mesne odbore svugde na području grada, drugi ne. Gradski odbor čvrsto stoji na svojim nogama“.
U čemu se, između ostalog, ogleda ta organizacija?
„Redovno se održavaju sastanci, pozivaju aktivisti, imamo značajne akcije u interesu stanovništva“…
Mnogima su čudne takve stvari, a idu i spekulacije da su ti aktivisti pretežno iz javnog sektora, da su primorani da se odazivaju sastancima da bi sačuvali radna mesta, kao i pozivima na mitinge, humanitarne akcije, da ima pritisaka.
„Ne. Ti ljudi su nam spona, jer omogućavaju da se preko njih upoznamo sa najsitnijim detaljima, najsitnijim problemima u svakom mesnom odboru“.
Koliko sada SNS ima članova u Vranju?
„Oko 11.000 članova, samo na lokalu, velika je stranka. Postoje u okviru nje problemi i različita mišljenja, ali je zajednički cilj stabilnost na kojoj se insistira, što je i politika predsednika Vučića“.
Kako doživljavate kritike političkih oponenata da su mnogi članovi SNS-a, čak i visokopozicionirani na lokalu, primorani da učestvuju u stranačkim akcijama čišćenja pojedinih naselja, ili podele humanitarne pomoći?
„Naša stranačka infrastruktura i naše akcije mogu samo da budu primer drugima. I upravo je glavni njihov cilj interakcija, približavanje sa narodom“.
Na koji način?
„Kroz te akcije i susret sa građanima čujemo koji su njihovi problemi, šta narod tišti. Mi nemamo problem da idemo u narod, i ja lično idem i učestvujem u tim akcijama“.
S kojim motivom?
„Ne znam da li ste vi ikada to radili, ali vam savetujem da kada imate štand i direktno čujete od naroda šta ima da kaže, to vam je najbolji indikator onoga što radite. Na taj način smo recimo doznali za mnoge probleme u selima i reagovali“.
Na primer?
„U Neradovcu realizujemo investiciju od milion evra, uvođenje vodovodne mreže, potom je usledila i izgradnja kanalizacione mreže u tom selu. Imamo slične projekte u Mečkovcu, Balinovcu, Gornjem i Donjem Vrtogošu, Dubnici, Stropskom, Sodercu i mnogim drugim selima, radiće se i u Bresnici, Ranutovcu, Ćukovcu… Tu je i autobuski prevoz prema Pavlovcu i Davidovcu. Pred izdavanjem smo lokacijskih dozvola za Zlatokop i Palestinu i ja se nadam da ćemo do kraja građevinske sezone uspeti da pošaljemo mašine i rešimo probleme koje tamo imaju meštani, a koji su u nekoj daljoj prošlosti napravljeni.
Bulatović, Đorđević…
Od izbora Slaviše Bulatovića za predsednika lokalnog SNS-a 2015, kod vas u stranci nije bilo unutarstranačkih izbora. Da li je on legalan predsednik odbora?
„To su stvari kojima se bavi stranačka centrala. Gore znaju i vode računa o svim tim detaljima, to su neke unutarstranačke stvari koje će sigurno da se regulišu u skladu sa procedurama“.
Sada uoči izbora sigurno nije izvesna neka izborna skupština, ali je i sam Vučić, dok je bio vaš predsednik, najavljivao podmlađivanje partije?
„Biće sve kako valja, nemam dileme da u centrali stranke rade sve na najbolji način. A, podmlađivanje stranke je neminovan proces, to je živi organizam, imamo formiranu Akademiju mladih lidera iz čijih resursa se regrutuju nove snage“.
Možete li da objasnite zašto je sa mesta generalnog sekretara vranjskog SNS-a morao da ode Goran Đorđević. I zašto baš on, a ne neki drugi funkcioner iz vrha ovdašnjeg SNS-a?
„Konkretne razloge ne znam. Znam da su smenjeni i neki predsednici mesnih odbora. Stranka je živ organizam, potrebna su povremeno nova lica i sveža krv“.
Šta reći o radovima koji se u samom gradu odvijaju istovremeno u mnogo ulica. Narod, gunđa jer je teško stići od tačke A do tačke B. Tu su i blato, prašina, blokirane ulice, probijanje rokova…
„Moj odgovor je da se ja ponosim svim tim radovima. Većina njih je čekala decenijama da dođe na red. Da nije države Srbije i programa Čista Srbija, ko zna kad bi se oni uopšte dogodili. Podsećam da je reč o investiciji od 70 miliona evra“.
Ali, mnogo problema prati te radove, ima dosta nezadovoljstva…
„Svi ti problemi su prolazni. Više ih niko ne pominje u ulicama Save Kovačevića, Cara Dušana, Kralja Milana, Aleksandra Karađorđevića (bivša Matije Gupca) itd. To su sve bivši problemi, jer su tamo investicije okončane i sve vraćeno u prvobitno stanje. Problemi sa kojima se suočavaju građani su trenutni, razumem da im se remeti komfor, da je bilo pucanja cevi, nestanaka vode, blata i slično, ali to prođe, a korist je dugoročna“.
Kako se pripremate za lokalne izbore i kakav rezultat očekujujete, nakon onih 65 posto SNS-a 2020?
„O našem procentu će odlučiti birači, odnosno narod“.
Šta vas preporučuje, zašto da glasaju za vas?
„To što smo uradili mnogo toga, imali drugačiji pristup politici, odgovornost, marljivost, odgovoran odnos prema budžetu i finansijama, bez straha smo se hvatali u koštac sa mnogobrojnim problemima. Rešili smo ključne gradske ulice – Bore Stankovića, Kosovsku, rekonstruisali Gradski park, uradili mnoge projekte sa kojima drugi nisu ni pomišljali da se bave“.
Zamerili su vam što su radovi u parku koštali milion evra, da li je to realna cifra?
„Park je koštao 98 miliona, plus PDV. Da ga nismo tada rekonstruisali, znate li koliko bi sada to koštalo posle poskupljenja građevinskog materijala i svega ostalog. Pitanje je da li bismo uopšte mogli i koliko bi bila vrednost investicije“.
Koliko bi koštalo?
„Pa, evo, mi smo imali gotov projekat za park u gornjem delu Sportskog centra. Prva građevinska dozvola i procenjena vrednost radova bila je na 55 miliona dinara. EU Progres je odobrio 200.000 evra, trebalo je da mi damo ostatak. Kada je napravljena nova procena, jer su tražili, to je izašlo na 88 miliona. Odustali smo od tog projekta, iako je prelep. Kažem, sve radimo čisto i transparentno, miran sam i spokojan u pogledu toga“.
Hoće li biti vraćen krov na pokrivene teniske terene?
„Da, to je u završnoj fazi“.
Vrtić u Raški
Vrtić u Raški izgleda kao gotov, ali još uvek ne radi?
„Ugovorom koji smo imali sa Ministarstvom privrede, nije bila planirana trafo stanica i elektroenergetski kabl. Mi smo to isfinansirali i to je završeno. Pojavio se potom problem pritiska u vodovodnoj meži, i to je rešeno. Ostalo je sve završeno. Tehnička komisija je nekoliko puta obilazila objekat i konstatovala da su ispunjeni svi bezbednosni uslovi“.
Šta je još problem?
„Ostalo je da se završi kuhinja i unutrašnji lift za hranu i da se vrtić otvori za mališane. Dobijen je čak i energetski pasoš. Veliku zahvalnost dugujemo Fondaciji Novak Đoković, koja je odvojila 17 miliona dinara za opremanje vrtića“.
Kad smo već kod investicija, kakav benefit donosi „Bolnica pod jednim krovom“ za pacijente, šta oni konkretno dobijaju što do sada nisu imali?
„Sam ambijent pozitivno će delovati na hospitalzovane. Vidim to po pacijentima, koje i sam primam na Ortopediji. Nova aparatura, oprema, najsavremenije operacione sale, anesteziološka oprema, sve to ne može da se poredi s onim što smo imali pre Hirurškog bloka i pre rekonstrukcije paviljonskog dela bolnice. Utiče na raspoloženje i pacijenata i zaposlenih. U dogledno vreme stići će i magnetna rezonanca“.
Dobijamo zgrade i opremu, da li čemo imati lekare jer će njih sedamdesetak, uglavnom specijalista, u narednih pet godina u penziju?
„Imamo pedesetak lekara na specijalizaciji, i ostatak će se sukcesivno rešavati. Biće tu sve u redu.
Jedan od problema sa kojim se suočavaju građani – imamo „bolnicu pod jednim krovom“, ali ne i prarking za mnogobrojne korisnike zdravstvenih usluga koji dolaze u ZC Vranje. Oni opsedaju javne površine u okolnim gradskim naseljima?
„Dok imamo gradilište unutar ZC, ne možemo ništa da uradimo po pitanju parkinga“.
A, posle?
„Mora se krenuti u izradu projektno-tehničke dokumentacije za neku parcelu unutar ZC Vranje za te namene. U svakom slučaju, zapažanje je na mestu, to nije samo problem ZC i oko njega, već parking prostor i njegov nedostatak postaju problem celog grada“.
Da li ćete imati neko rešenje za to?
„Imamo, ali čekamo budžet za 2024. godinu i da u budžetu predvidimo sredstva za te namene. Moramo da razmišljamo o podzemnim garažama. Urbanistima je dat nalog da traže adekvatne lokacije za to. Moramo i da izmeštamo saobraćaj iz užeg centra grada, da li ćemo zadržati autobusku stanicu u Beogradskoj ulici, koja je usko grlo, videćemo“.
Šta je s projektom zatvoreni bazen?
„Imamo projektno-tehničku dokumentaciju i građevinsku dozvolu. Biće objedinjena rekonstrukcija Sportske hale, po principima energetske efikasnosti, sa toplom vezom sa novim zatvorenim bazenom“.
Kako to finansirati?
„To je investicija koju Grad ne može sam da iznese, već čekamo neke povoljne momente da apliciramo za realizaciju tog projekta, ili preko Ministarstva za javna ulaganja ili preko Ministarstva za sport. U sportskoj hali zamenili smo parket parama iz budžeta, dobili najsavremeniju podlogu poput one u Beogradskoj areni. A, taj stari parket nije menjan od 1989. godine. Kupićemo i novi semafor, tako da će ovde bez problema moći da se igraju međunarodne utakmice svih malih sportova, poput nedavne utakmice futsal reprezentacije sa Ukrajinom.
Da li je Gradski stadion zaokružena priča?
„Još uvek nije. Radimo ogradni zid sa Ministarstvom sporta, investicija je oko 7 miliona dinara. Predstoji i zatvoreni balon za mali fudbal sa veštačkom travom, da bi mogla da se igra Mini maksi liga. Potom bi usledila rekonstrukcija zgrade sa svlačionicama, za koju se radi projektno-tehnička dokumentacija. Taj objekat čak nema ni kanalizacionu mrežu, sve treba obezbediti. Još je to i objekat javne namene koji mora imati sve uslove za useljenje, pa čak i protivprožarnu saglasnost“.
Da li je na Gradskom stadionu sve završeno u okviru IPA projekta sa Bugarskom? Bilo je primdbi da se Grad navodno ponašao u suprotnosti sa ugovornim obavezama...
„Apsolutno sve je završeno onako kako je planirano. Nakon toga mi smo dodatnih 3.000 kvadrata isfinansirali iz budžeta grada, da bi stadion ostao u gabaritima za odigravanje fudbalskih utakmica. Jer, IPA projekat je predviđao manji stadion“.
Najavljena je izgradnja novog stadiona u Vranju, nova lokacije je na Stadionu kod Jumka.
„Sama činjenica da je Vranje uvršteno među gradove u kojima će se graditi stadioni po UEFA standardima je velika stvar. To znači da će se ovde igrati i međunarodne utakmice, kao što je sada slučaj u Leskovcu. Nema među tim gradovima Kraljeva, Čačka, Valjeva, mnogih drugih, ali smo mi uspeli da budemo deo tog projekta. U međuvremenu smo uradili relokaciju, definitivno je otpala mogućnost izgradnje stadion u okviru Sportskog centra i potom je sređivana papirologija za lokaciju kod Jumka.
Merićemo i PM čestice
Ekološka udruženja ukazuju na problem visoke koncentracije PM čestica u vazduhu tokom zimskih meseci. Zašto Grad Vranje zvanično ne meri koncentaciju tih čestica?
„Kontrola kvaliteta vazduha je u nadležnosti Zavoda za javno zdravlje. Moraćemo da krenemo i to da radimo. Taj nam je podatak bitan, kako bismo mogli da dobijemo sredstva iz raznih fondova za energetsku efikasnosti i slično. Da bismo konkurisali, moraćemo da prikažemo te podatke. Evo već menjamo i kotlove, prelazimo sa mazuta na druge energente“.
Da li se Vranje i dalje u najvećem delu greje na mazut?
„Mislim da tu nema dileme, ali opet kažem prelazimo polako na druge energente. Pride, sada imamo 24-oročasovno grejanje u krugu bolnice. I nema zagađenja vazduha. Isparenja koja se vide iz te kotlarnice na bio-masu su – vodena para. Emisija ugljen dioksida u njima je – nula. Što je jako bitno“.
Koliko štedite na mazutu sa novom kotlarnicom?
„Tokom jedne grejne sezone sada štedimo oko 800 tona mazuta. To je zaista mnogo imajući u vidu da su godišnje potrebe grada pre toga bile oko 3.000 tona. Imaćemo i uštede na planu izgradnje kotlarnica, gde na javnog privatnog partnera pada trošak izgradnje, a reč je o 4 miliona evra“.
Uštede su obećane i u vezi sa zamenom sijalica javne rasvete?
„Sa javno privatnim partnerom imali smo ugovor za zamenu oko 6.200 sijalica. Išla je naknadna javna nabavka za još oko 400 sijalica. Mesečna ušteda je oko milion i po dinara od novih led sijalica“.
Da se, evo pri kraju, vratimo na vas lično. Imputiraju vam politički protivnici da ste stekli mnogo toga za ova dva mandata gradonačelnika, pominju stanove, bazen u dvorištu porodične kuće, da vozite džip...
„Ništa od toga nemam. Naš narod često bavljenje politikom povezuje sa rečima nepravda, korupcija i sl. To ide jedno uz drugo, još od vremena Kneza Miloša i Obrenovića, preko Karađorđevića i svih drugih do danas. Možda možemo da nađemo i neko utemeljenje tome. Setite se osamdesetih i devedesetih godina, zajma za privredni preporod, Jezde i Dafine, stare devizne štednje i sl. Od tada su utemeljene te predrasude. Apsolutno nemam ništa više od onoga što sam imao pre ulaska u politiku. Nemam ni stanove, ni bazen, ni džip, niti bilo šta skupoceno. Ja sam ostvaren čovek, specijalista sam ortopedije od 2008. godine i kao takav sam ušao u politiku.
Gde živite?
„U kući koju je osamdesetih godina sagradio moj otac, prethodno sam prodao staru porodičnu kuću. Ni po čemu ne odskačem od drugih, čvrsto stojim na zemlji“.
Kolika vam je plata?
Oko 125.000 dinara, to će se menjati povećanjem osnovice i plata u javnom sektoru. Imam još 30 procenata preko za rad u Zdravstvenm centru Vranje i Domu zdravlja u Trgovištu.
Koji auto vozite?
„Fiat punto iz 2009. Taj je auto već nebezbedan za moju porodicu i mene, moram da razmišljam u pravcu rešavanja tog problema“.
Da li ćete ostati u Vranju i posle ovoga čime se trenutno bavite?
„Da, tako vaspitavam i svoju decu“.
Kakve su vam političke ambicije i vidite li sebe i dalje na funkciji gradonačelnika?
„To će da odredi Gradski odbor SNS-a, oni će da definišu dalju politiku, uz koordinaciju sa stranačkom centralom“.
Šta možete reći nakon skoro osam godina na funkciji gradonačelnika?
„Za ovih sedam, osam godina sam mnogo naučio, imajući u vidu da sam došao iz neke druge struke. A, kao gradonačelnik, morate da znate i razumete dosta toga“.
Moram na kraju da vas podsetim na jednu izjavu Zorana Antića, šefa SPS-a i prethodnog gradonačelnika, kada je u jednom duelu koji sam radio s vama dvojicom uoči izbora 2016. rekao da ste vi „netalentovani za politiku“. Da li smatrate da ste dokazali suprotno?
„Da sećam se, a ja sam mu odgovorio da je univerzalna neznalica. Mislim da će rezultati i pre svega narod reći da li sam netalentovan za politiku ili ne. Evo, izbori će uskoro“.
Profil
Slobodan Milenković rođen je u Vranju 10. avgusta 1972. godine. Po završetku OŠ Radoje Domanović i Srednje medicinske škole, diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Nišu. Zaposlio se 2000. godine u Domu zdravlja u Bujanovcu, a dve godine kasnije prešao na Ortopedsko-traumataloško odeljenje Zdravstvenog centra u Vranju. Nakon završene specijalizacije 2008. godine stekao je zvanje lekar specijaliste ortopedske hirurgije i traumatologije. Kasnije je postao šef Odseka za ultrazvučnu dijagnostiku lokomotornog sistema. Učestvovao je na mnogobrojnim domaćim i međunarodnim akreditovanim kongresima, od kojih treba izdvojiti Međunarodni evropski kongres u Istanbulu Efort 2013. godine. Bio je organizator i predavač akreditovanog kursa iz oblasti ortopedije o temi Primena unutrašnje i spoljašnje fiksacije u stabilizaciji preloma gornjeg i donjeg ekstremiteta. Gradonačelnik Vranja je od 2016. godine. Potpredsednik je Gradskog odbora SNS u Vranju. Oženjen je, otac dvojice sinova.
