Poznavanje prošlosti i kulture sopstvenog naroda omogućava čitaocima da razumeju sadašnjost, prepoznaju procese koji vode budućnosti, saznaju ko smo i kakav trag nastojimo da osvojimo o sebi i vremenu u kome smo živeli i onima koji dolaze posle nas, a to potvrđuje ovaj rukopis, poručio je akademik Ljubodrag Dimić, u recenziji za knjigu Rista M. Simonović Gočoban, Vranje - večna tema, koja je predstavljena u Domu Vojske u Vranju.
Akademik Dimić, koji je bio planiran kao jedan od sagovornika na ovoj književnoj večeri, nije se pojavio iz opravdanih razloga, ali je poručio da „posebnu celinu u rukopisu Rista M Simonović, Vranje - večna tema predstavlja deo knjige posvećen životu i delu Bore Stankovića.
„U tim delovima teksta ukazano je na doprinos Riste Simonovića razrešenju brojnih nedoumica, netačnosti, stereotipa, važnih ali zaboravljenih pitanja vezanih za život i stvaralaštvo tog značajnog srpskog pisca.
Rista Simonović bio ja autor najpotpunije biografije radova o Bori Stankoviću, koja je bila temelj svakog daljeg bavljenja tom značajnom ličnošću srpske kulture.
U ovoj knjizi, takođe, saopšteni su mnogobrojni iistorijski podaci o Vranju, o arhivskim i bibliotečkim fondovima, koji sadrže dokumente o ovom gradu i institucijama koje su u njemu radile.
U isto vreme sadržaj teksta govori o Risti Simonoviću, kao spasiocu i čuvaru kulturno-istorijskih spomenika u Vranju.
Njega istraživački entuzijazam nikada nije napuštao i ta ga je stast držala do kraja života“, naveo je akademik Dimić.
Govoreći na promociji, slavista Robert Hodel, po rođenju Švajcarac, profesor na nemačkim univerzitetima i prevodilac pripovedaka Borisava Stankovića, rekao je da se u prevođenju i proučavanju književnog opusa Bore Stankovića često, kada je reč o faktografiji i podacima, oslanjao na rad i dela Riste Simonovića Gočobana.
Oči Riste Simonovića bile su oči orla, onog beloglavog supa, rekao je na promociji knjige filozof Dragoljub Kojčić.
„To je karakteristika ljudi koji žive na braniku, ili u etno kontaktnim područjima, ili na granicama, i koji uvak posmatraju.
To ne mora da bude granica prema Otomanskom carstvu ili granica prema Prizrenskoj ligi, to može da bude i granica između života i smrti“, kazao je Kojčić, nekadašnji direktor Zavoda za udžbenike.
Autor ove knjige Tomislav R. Simonović je izdanak Vranja, naglasio je Kojčić i dodao da on „sve naše zablude i greške ispravlja – slučajno ili namerno“.
„On vraća svetlost u našu samospoznaju“, kazao je Kojčić.
Autor knjige Tomislav R. Simonović, sin Riste Simonovića, najduže se zadržao na jednom segmentu istraživanja njegovog oca u vezi sa otklanjanjem dileme u pogledu godine rođenja najpoznatijeg Vranjanca Borisava Stankovića.
„Moj otac je imao uvid u dokument sa oznakom V-960, koji se nalazi u Arhivu Srbije, u kome je Bora Stanković, po povratku iz Dervente 1916. godine, u prisustvu dva svedoka – jemaca, dao pisanu izjavu na dve strane, koju je sam potpisao, u kome navodi da je star 42 godine.
Kada se to oduzme od 1916, ispada da je rođen 1874. godine“, rekao je Simonović.
Hodel se nadovezao na ovu temu, podsetivši da se Bora Stanković i sam šalio kada je u pitanju njegova godina rođenja.
„Rekao je jednom prilikom: Ja imam toliko datuma rođenja da neću nikad umreti“, podsetio je Hodel na Borine reči.
Posle promocije knjige, Vranjanci su u Domu Vojske mogli da pogledaju postavku pod nazivom Kultura sećanja - izložba fotografija i dokumenata iz lične arhive porodice Simonović.
Izložbu su priredili Miroslava Simonović i arhivista Miroljub Miša Stojčić.
Video prezentaciju za ovo veče pripremio je Dušan Simonović.
Organizator promocije knjige i izložbe je Istorijski arhiv 31. januar u Vranju.
Profil
Rista M. Simonović (Vranje 1908 - Vranje 1998), poznat po porodičnom nadimku Gočoban, bio je po obrazovanju pravnik, po zanimanju advokat, sudija i upravnik Državnog arhiva u Vranju, a po interesovanju istoričar, književni kritičar, novinar, bibliofil. Završio je gimnaziju u Vranju, potom diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1935. Ispite je polagao kod Slobodana Jovanovića, Đorđa Tasića, Dragoljuba Jovanovića, Lazara Markovića i drugih. S nekima od njih se kasnije dopisivao. Godine 1937. postao je advokatski pripravnik. Nakon učešća u ratu, radio je u Okružnom narodnooslobodilačkom odboru i kao sudija u Okružnom sudu u Vranju. Marta 1953. otvorio je advokatsku kancelariju u Kosovskoj Kamenici, a zatim bio advokat u Bosilegradu i Vladičinom Hanu. Godine 1962. osnovao je Državni arhiv Vranja, čiji je direktor bio do penzionisanja. Godine 1967. otvorio je prvu Borinu nedelju u Gradskom parku u Vranju. Otišao je u penziju 1973. Za svoj višedecenijski rad u kulturi i društvenom životu Vranja dobio je više nagrada, a među njima i Sedmoseptembarsko priznanje grada Vranja. Umro je 19. maja 1998. u devedeset prvoj godini života. Njegovo najznačajnije delo je Društvena istorija Vranja, od kraja 19. do kraja 20. veka (2013). Rukopis su za štampu priredili Slobodanka Mladenović, Simon Simonović, Branislav Simonović i Tomislav Simonović, njegova deca.
