Sedmi septembar, drugi Dan oslobođenja Vranja, posle onog s početka godine (31. januar - Dan oslobođenja od Turaka), obeležen je u četvrtak, kada su nizom svečanosti evocirane uspomene na dan kada je iz Vranja proteran okupator u vreme Drugog svetskog rata.
Kraj Spomenika revolucije, govoreći o slobodarskoj tradiciji srpskog naroda, gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković potencirao je da je još jedno okupljanje na ovom mestu organizovano "kako bi se odala počast onima, koji su položili svoje živote za slobodu, za nezavisnost".
"Po ko zna koji put, Srbija, odnosna tadašnja Jugoslavija, našla se na vetrometini interesa velikih sila.
Iako nema preciznih podataka ni konsenzusa među istoričarima, procenjuje se da je tokom borbi za oslobođenje u Drugom svetskom ratu poginulo više od milion Jugoslovena.
Većinu su činili Srbi.
Sloboda je plaćena krvlju hrabrih i odvažnih, kako bi svaki pedalj okupirane zemlje ponovo dočekao slobodu", rekao je Milenković.
Vranje je slobodu dočekalo 7. septembra 1944. godine, kada je u varoš ušla 22. divizija Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.
U borbama za oslobođenje Vranja, prema pojedinim podacima, učestvovalo je 12.000 boraca, a 954 je poginulo.
U bugarske logore internirano je oko 4.000 Vranjanaca.
"Bugarski okupator počinio je neviđena zverstva u Vranju i okolini i njih ne smemo da zaboravimo", rekao je Milenković.
Predsednik Skupštine SUBNOR-a Vranje Stojan Mladenović govorio je o borbama za Vranje.
"Lokalne jedinice brojale su više od 660 članova.
Izvele su u početku četrdesetak diverzantskih akcija, a nastavljeno je sa formiranjem narodnooslobodilačkih odreda.
Najveća bitka u ovom kraju bila je Bitka na Petrovoj gori i još nekoliko njih", rekao je Mladenović.
Vence i cveće na Spomenik revolucije položile su delegacije Grada Vranja, Vojske Srbije i drugih državnih organa i institucija.
U programu su nastupili hor Muzičke škole Stevan Mokranjac i Leonora Ristić, učenica Gimnazije Bora Stanković.
Do kraja godine Vranje će proslaviti i treći dan oslobođenja - 4. oktobar, dan kada su grad i njegovi žitelji ugledali slobodu u Prvom svetskom ratu.
