Po mom mišljenju je sećanje, pored sna, najpoštenija fikcija, rekao je u Vranju prozni pisac, pesnik i prevodilac Bojan Savić Ostojić, gostujući u programu Pisac u fokusu, u organizaciji Biblioteke Bora Stanković.
Ostojić je pre nekoliko dana objavio svoj novi roman Vreme vode, čija je okosnica, kako sam kaže – upravo sećanje.
Narator Vremena vode polazi tragom sećanja u Zadarsku ulicu u Valjevu.
Usput se sreće sa drugim, opsesivnim sećanjem koje ga ometa tokom ovog njegovog hodočašća.
U nizu spontanih reminiscencija, nameće mu se do kraja nepoznata priča o sudbini prababe po ocu.
I narator, baš zato nije imao lično prilike da je upozna, polazi njenim tragom, odnosno, tragom tuđih priča o njoj, kratak je sadržaj romana.
Ivan Milenković (publicista, književni teoretičar i filozof), moderator i voditelj razgovora sa gostujućim piscem, konstatovao je u dvorištu Muzej kuće Bore Stankovića da je knjiga Vreme vode drugačija od prethodnih Ostojićevih, što je u neku ruku potvrdio i sam autor.
„Moje prethodne knjige su pune knjiga, a Vreme vode ne.
U ovoj knjizi sam išao tragom samo svojih sećanja, onim slikama koje pamtimo, a najčešće nas uhvate nespremne, jave se u nekom neočekivanom trenutku.
Ispleo sam priču poštapajući se takvim sećanjima koja nisu posredovana, za koja sam siguran da su moja i u ovoj knjizi ispitujem osnovanost te sigurnosti, koja se vrlo brzo poljulja.
Sama knjiga se otvara jednom slikom koja dolazi niotkud, to je Prustov brend.
Želeo sam da u suočavanju sa sećanjima izbegnem dokumenta, neku vrstu objektivne verifikacije“, rekao je Ostojić.
Moderator Milenković pitao je i o odnosu pisac – prevodilac i o tome da li se ta dva identiteta sudaraju u Ostojićevoj ličnosti.
Pisac je kazao da se književnim prevođenjem bavi već osamnaest godina i da je izgradio autorski pristup knjigama koje je čitao na francuskom i vremenom želeo da prevodi.
„U početku sam uglavnom odgovarao na narudžbine, a od pre pet, šest godina sam taj koji predlaže određene naslove za prevod, autora koji su ostali ispod radara i tražim izdavače za njih.
Tako je bilo sa Ani Erno, pre nego što je dobila Nobelovu nagradu.
Imam taj aktivan pristup u prevodilačkom radu, kao da sam pisac koji šalje sopstveni rukopis izdavaču, čekam neko vreme, dobijam odbijenice itd“, rekao je Ostojić.
Odgovarajući na pitanje kako doživljava pojam autofikcije, Savić Ostojić je kazao da sve zavisi od toga kako ko prihvata taj pojam.
„Za mene je, najprostije rečeno, pre svega pisanje na osnovu doživljenog, pisanje na tragu određenog doživljaja.
Ima različitih stupnjeva ili način da se ispripoveda to, ali u sve to ulazi momenat pripovedanja koji je zametak.
Imamo Ani Erno, koja se trudi da bude što iščišćenija i sažetija u razmatranju sopstvene, najčešće seksualne biografije i trudi se da bude što sirovija u tome.
Da kaže što manje, a da izabere preciznu reč, ima konstantnu ličnu polemiku sa momentom fikcije“, rekao je Ostojić, osvrćući se na upotrebi autofikcije u svojim knjigama.
Ostojićev prvi roman Ništa nije ničije, koji je ušao u najuži izbor od pet romana za NIN-ovu nagradu pre dve godine, inspirisan je autorovim redovnim posetama buvljačkim mikrokosmosima, mestima na kojima raznorazna književna literatura pronalazi svoje utočište.
„Kad uzmete ovu knjigu, čak i ako niste znali šta je autofikcija, znaćete šta znači taj pojam kad je pročitate.
Ovo jeste roman koji izgleda kao niz najdokumentarnijh zapisa.
Kao Karl Uve Knausgor.
Ali, otkud to da Ostojić ide po buvljacima i traži te stare knjige“, upitao je moderator Milenković.
Ovim gostovanjem završen je ovaj ciklus gostovanja književnika u okviru programa Pisac u fokusu, kojeg organuzuje Gradska biblioteka u Vranju.
Profil
Bojan Savić Ostojić (1983) diplomirao je u Beogradu (francuski jezik) i Nici (komparativnu književnost). Pesnik je, romanopisac, prevodilac sa francuskog i pevač u bendu Klot. Pored tri zbirke poezije i dve zbirke fragmenata, objavio je četiri romana - Punkt, Nema oaze, Ništa nije ničije (najuži izbor za Ninovu nagradu) i Vreme vode.
