Ideja za objavljivanje ove antologije je bila ta da od petnaest autora sa prostora Ex YU dobijemo usmenu istoriju prenetu na papir, o njihovom doživljaju trenutka početka ratnih sukoba, rekao je u Vranju na promociji knjige Trenutak kad je meni počeo rat kopriređivač Vladimir Arsenić.
„Pre godinu i po dana koleginica Ana Pejović me pozvala da za Forum ZFD-a uredimo ovu antologiju.
Pozvali smo petnaest pisaca iz regiona, od Vardara pa do Triglava, da nam kroz priče opišu vlastita iskustva o tom vremenu i momentu početka ratnih sukoba.
Smatramo da nije dovoljno da istorija ostane zapisana samo u udžbenicima, već je bitno da imamo i istoriju običnog čoveka, ljudi koji se sećaju nekih stvari, koji će zapisati sopstvena ili nečija tuđa sećanja na to kad je zapravo počeo rat“, rekao je Arsenić na promociji u Biblioteci Bora Stanković u Vranju.
Ana Pejović, kopriređivač knjige, rekla je da smo svedoci da se ovde već duži niz godina, kroz medije, popularnu kulturu, ali i kroz školstvo i obrazovanje, „vodi svojevrsni rat za sećanje ili pamćenje“.
„To nije sećanje koje je nas interesovalo.
Za mene je važna ona književnost koja postavlja pitanja, ali i nudi neku vrstu odgovora na pitanja od društvene i političke važnosti.
Tome i služi ova knjiga, ona nema svrhu sama po sebi, ona ima svrhu da uspostavi dijalog – nas sa piscima, nas sa vama, ali i samih pisaca sa čitalačkom publikom“, rekla je Pejović.
Dejan Dukovski, jedan od zastupljenih autora u antologiji, inače poznati makedonski dramski pisac (najpoznatiji po drami Bure baruta po kojoj je Goran Paskaljević snimio istoimeni kultni film), podsetio je da je rođen 1969. godine, te da je njemu i njegovoj generaciji rat ili početak rata, koji je tema ove knjige, i te kako obeležio život.
„U svojim dramama se nikad nisam direktno bavio temom rata; Bure baruta se tiče tog perioda ali ne direktno rata, i ovo je prvi put da sam napisao nešto konkretno o toj temi.
Hteo sam da ispričam tu priču na neki način, i zbog mog prijatelja Ante Hrkača, koji je direktno bio učesnik ratnih zbivanja, ali i zbog sebe i nekog svog oslobađanja od svih tih misli.
Cela ova knjiga je i te kako dokument, svedočanstvo sa distancom od trideset godina, ona je jedan odličan dokaz, fakt o nama“, kazao je Dukovski.
Arsenić je naznačio da se većina autora i autorki u knjizi ne bave direktno ratom, ali da se bave ratnim fenomenom iz jedne pozitivne perspektive.
„Nema tu scena ubijanja ili puškaranja, već su to odjeci rata koji dopiru do fikcionalnih junaka koji taj rat, na neki način, osećaju i prepoznaju onda kada je on već odavno počeo.
Ovde je nemali broj ljudi odbijao i pomisao da će se rat dogoditi; imali smo one koji 6. aprila u Sarajevu nisu verovali da će ratni sukob početi, ali takođe i one koji nisu hteli da prihvate da rat može da se desi u jednoj takvoj zemlji.
S druge strane, rat nije obeležio samo te neke starije, već i potonje generacije, čak i generaciju moje ćerke.
Svi mi i dalje živimo odjeke tog rata.
Ovo društvo je preživelo velike promene, te promene su posledica ratnog vremena i mi njih živimo.
Koliko god smo pokušavali da pobegnemo od rata, on nas je manje-više stizao“, kazao je Arsenić.
Pejović se nadovezala konstatacijom da su se zbog rata dogodile ogromne promene, da smo bili svedoci velike fluktuacije ljudi s prostora na prostor Ex YU i da je sve to pratilo mnogo nasilja.
„Naši su se životi tektonski promenili u svakom smislu.
Ipak, lično iskustvo moje i nekog do mene ne mora biti isto, postoji taj emotivni aspekt preživljavanja tog užasa.
To što smo preživeli rat ne znači da smo ga zaista i preživeli.
Posledice rata osećamo i danas.
Među prijateljima imam ljude kojima rat više nije tema, ali mislim da su oni možda mnogo veći individualci nego što je to dozvoljeno“, rekla je Pejović.
Arsenić je dodao da nije bila ideja da se pričama koje se nalaze u knjizi Trenutak kad je meni počeo rat „pobedi zvanična istorija, već da one budu dostupne ljudima koji žele da shvate šta to znači lično iskustvo početka rata“.
„Svrha koju smo mi hteli da postignemo ovom knjigom je svrha pomirenja i boljeg saznavanja svih autentičnih priča.
Kao i da se preko njih pokrene dijalog u društvu i ono pomeri sa mrtve tačke u kojoj se nalazi kada je reč o ovoj temi“, rekao je Arsenić.
Osim priča petnaest već afirmisanih autora sa Ex YU prostora, u ovoj knjizi našle su se i na konkursu odabrane priče dvanaest neafirimnisanih pisaca.
Na konkurs, koji je bio otvoren četrdesetak dana, stiglo je 250 priča.
Učesnici ove književne večeri su ocenili da je njihova umetnička vrednost na vrlo visokom nivou, kod nekih priča i vrhunska.
„Knjiga je veoma uzbudljiva za čitanje, uzbudljiva zbog toga što je nemoguće nesaosećati, ne doživeti emociju koja iz tih priča izbija.
To nam je bilo veoma važno.
Očekivali smo i dobili visok kvalitet priča i autentično svedočenje o momentima početka rata“, potencirao je Arsenić.
Organizator ove večeri, koju je nakon promocije knjige obeležio i dijalog sa velikim brojem pitanja iz publike, bila je Biblioteka Bora Stanković u Vranju.
Direktor ove javne ustanove Zoran Najdić najavio je da će gradska biblioteka u Vranju nastaviti jednu od svojih značajnih misija - da predstavlja i promoviše uradke regionalnih autora.
