Novi/stari problemi Sektora unutrašnje kontrole MUP-a

Tekst je izvorno objavljen na otvorenavratapravosudja.rs

Nedavno su mediji objavili da je Goran Colić postavljen za novog načelnika Sektora unutrašnje kontrole (SUK) u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP).

Naime, on je bio načelnik Pete uprave Bezbednosno-informativne agencije (BIA), tj. uprave za kontraobaveštajnu zaštitu.

Pored Colića, u MUP su prebačeni i drugi kadrovi BIA-e, a među njima su i novi načelnici Sektora za ljudske resurse i Sektora za materijalno-finansijske poslove MUP-a.

Tako je nastavljen proces debeizacije MUP-a, koji predstavlja prebacivanje kadrova BIA-e u MUP.

Sve ovo se dešava nekoliko meseci nakon što je Bratislav Gašić sa mesta direktora BIA postavljen za ministra unutrašnjih poslova.

Prelazak Gorana Colića je, u ovom talasu debeizacije MUP-a, značajniji u odnosu na ostale jer je on preuzeo rukovođenje SUK-om.

Ovaj Sektor je važan zato što kontroliše zakonitost rada policijskih službenika i drugih zaposlenih u MUP-u. U okviru postupaka kontrole, prema Zakonu o policiji, zaposleni SUK-a preduzimaju mere i radnje kako bi otkrili i suzbili korupciju i druge oblike koruptivnog ponašanja u MUP-u.

Oni na raspologanju imaju sva policijska ovlašćenja, a mogu, kad se steknu zakonski uslovi, da primene posebne dokazne radnje, odnosno da snimaju, prate itd.

Dakle, SUK svojim radom treba da pomogne u očuvanju i jačanju institucionalnog integriteta MUP-a.

Međutim, prema važećim zakonskim rešenjima, SUK nije operativno samostalan već je on zapravo produžena ruka ministra unutrašnjih poslova, zbog čega je zastupljena loša praksa rada SUK-a.

Prema Zakonu o policiji, ministar unutrašnjih poslova, kao politička ličnost, propisuje način vršenja unutrašnje kontrole.

Takođe, ministar daje SUK-u smernice i obavezna uputstva za rad.

Ove smernice i obavezna uputstva za rad SUK-a mogu da izostanu ako SUK postupa po nalogu nadležnog javnog tužioca.

Dalje, ministar unutrašnjih poslova kontroliše rad načelnika i zaposlenih u SUK-u.

Ove zakonske odredbe stvaraju okruženje gde se, posredstvom ministra unutrašnjih poslova, ograničava operativna samostalnost SUK-a.

Drugim rečima, Bratislav Gašić, kao ministar unutrašnjih poslova, usmerava i kontroliše rad Gorana Colića i ostalih zaposlenih u SUK-u.

Iako je Goran Colić postavljen za novog načelnika SUK-a, nepoznato je koje je sve uslove trebao da ispuni za tu poziciju, jer Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MUP-u nije javno dostupan dokument.

Nažalost, već je uspostavljena pogrešna praksa da novi ministar unutrašnjih poslova dovodi svoje kadrove, a profesionalne policajce, koje je zatekao u MUP-u, smenjuje.

U skorijoj prošlosti, to su radili i Gašićevi prethodnici, a takva unapred pripremljena personalna rešenja odgovaraju političkom rukovodstvu MUP-a. Prema tome, na nivou ličnog poznanstva i poverenja su postavljani i postavljaju se ljudi na čelnim mestima sektora MUP-a i/ili uprava policije.

U tom smislu, odnos poverenja između Gašića i Colića uspostavljen je njihovom saradnjom u BIA-i.

Ta saradnja bila je presudni faktor da baš Colić bude novi načelnik SUK-a, a preuzimanjem te pozicije nasledio je gomilu nerešenih predmeta.

Zbog njihove višegodišnje saradnje, malo je verovatno da će Colić unaprediti praksu rada SUK-a.

O tome svedoče primeri gde je usled političkih pritisaka na SUK izostalo pravilno postupanje Sektora.

Tako je, na primer, u prethodnom periodu na protestima, koji su okupili građane različitim povodima, policija prekoračila svoja ovlašćenja u više navrata.

Sektor unutrašnje kontrole nije doprineo da se reše slučajevi moguće policijske brutalnosti na julskim protestima 2020. godine.

Nakon najave predsednika Srbije da će u Beogradu ponovo biti uveden policijski čas, u sklopu borbe protiv korona virusa, veliki broj građana se spontano okupio i mirno protestovao podovom te najave.

Međutim, grupe huligana, za koje se sumnja da su ih angažovali pripadnici službi bezbednosti, izazvale su nasilje na protestu, a samim tim je omogućeno i da policija reaguje.

Nakon toga se dogodio fizički sukob između demonstranata i policije. Samo je jedan predmet sa julskih protesta, posle dve godine, rešen.

Dalje, postupanje policije bilo je problematično i tokom ekoloških protesta u 2021. i 2022. godini.

Krajem 2021. godine organizovani su ekološki protesti kako bi se povukle izmene Zakona o eksproprijaciji i izmenio Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi.

I na ovim protestima, policija je prekomerno upotrebila silu prema demonstrantima, u medijima su se pojavili video-snimci o tome, ali SUK nije reagovao.

Takođe, tokom protesta u Novom Sadu oktobra 2022. godine, gde su se građani okupili da protestuju protiv izgradnje mosta preko Dunava, opet je došlo do sukoba između demostranata i policije.

Tada su pojedini aktivisti privedeni, ali se MUP nije oglašavao o tome. Ekološki aktivisti iz Novog Sada su, o neprofesionalnom postupanju policije, podneli prijavu SUK-u, o čijem ishodu SUK nije obavestio javnost.

S druge strane, MUP je obavestio javnost da je SUK učestvovao u hapšenju dvojice inspektora Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije.

Mada SUK nije reagovao povodom službene beleške koju su ovi inspektori uputili, gde su naveli da znaju da im se namešta hapšenje.

Naime, uhapšeni su inspektori odeljenja koji su otkrili da se na poljoprivrednom gazdinstvu Jovanjica uzgaja marihuana, čijeg vlasnika su javno branili predstavnici izvršne vlasti.

Inače, to je bila prva policijska akcija nakon što je Bratislav Gašić postao ministar unutrašnjih poslova.

U narednom periodu, stoga, možemo očekivati da se SUK koristi prilikom disciplinovanja neposlušnih policajaca.

Zanimljvo je otkriće nezavisnih novinara da su navodno, tokom julskih protesta 2020. godine, uspeli da prepoznaju Gorana Colića, kao organizatora huligana dovedenih za razbijanje protesta.

Stoga, posredi je nelogična situacija da on bude postavljen za načelnik SUK-a i da treba da istraži nerešene predmete mogućeg policijskog zlostavljanja sa tih protesta.

Dodatno, dok je bio zaposleni u BIA-i, on je, u periodu od 2014. do 2016. godine, bio izabran za predstavnika navijača u Skupštini fudbalskog kluba Partizana.

Upravo u tom periodu je nastala huligansko-kriminalna grupa „Janjičari“, a kasnije „Principi“, o čijim zlodelima su građani Srbije detaljno informisani.

Prema izveštajima nezavisnih medija, Goran Colić je učestvovao u sprovođenju Darka Šarića, optuženog vođe organizovane kriminalne grupe za trgovinu kokainom i pranje novca, i u pratnji Vojislava Šešelja iz Haga.

Sveukupno, stiče se utisak da je imao posebne zadatke poverene od strane vladajuće političke elite koje je uspešno izvršavao.

Na osnovu toga pretpostavlja se da je njegov novi zadatak da zarobi SUK. To je novi problem za profesionalno postupanje SUK-a i građane Srbije.

Za vreme njegovog rukovođenja, SUK neće istražiti nerešene slučajeve prekomerne upotrebe sile na protestima niti će unaprediti integritet policije ni MUP-a, već će postati instrument za (partijsko) disciplinovanje nepodobnih policajaca

.

(Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku)

Foto otvorenavratapravosudja.rs