U romanu Menuet u šejtanovim papučama razvila sam čitavu mrežu špijuna i špijunaže, usput se odigravaju neki autentični istorijski događaji, a reč je delom o periodu vladavine Austrougara, koji su posle desetak godina izgubili Čačak, kada su ga ponovo osvojili Turci, rekla je na promociji svog poslednjeg romana u Vranju književnica Milkica Miletić.
Ova Čačanka, koja je u Vranju gostovala u organizaciji Narodnog univerziteta, a povodom obeležavanja Svetskog dana knjige, naznačila je da je u svom romanu pisala i o tome kako je čačanska crkva tri puta turčena i pretvarana u džamiju.
"Meni je najinteresantnije u mom radu na tri moja romana bilo da se bavim time šta su ljudi tada mogli da misle, dokle je dosezalo njihovo znanje, koliko su bili podložni vradžbinama, narodnim verovanjima i predanjima.
Istražujući, čovek nailazi na neverovatne podatke.
Srbija je u to doba bila poznata kao Zemlja zlata i srebra.
Najbogatiji čovek u Dubrovačkoj republici bio je jedan Milanovčanin.
On se setio, imajući u vidu da zimi ne može da se kopa ruda, jer je zemlja zaleđena, da svaka kuća ima mali razboj.
I da gotovo u svakom domu neka žena tka.
On je to platno otkupljivao, odvozio ga u Dubrovačku republiku, osnovao manufakturu gde se platno rastezalo, poravnavalo i od te grube pravio plemenitu tkaninu koju je prodavao po paprenim cenama i srpskoj vlasteli i svima ostalima", rekla je Miletić.
"Čačak u 18. veku, prepun života i zbivanja, stecište raznih događaja i naroda, razmeđa dve imperije Turske i Austrougarske.
Podeljeni grad, podeljeni ljudi, gde uhodi svako svakog i špijuniranje postaje deo svakodnevnog života.
Pored mnogobrojnih ljubavi, vrlina i odanosti, u gradu se dešavaju tajanstvena ubistva, držeći stanovnike u latentnom strahu.
Roman Manuet u šejtanovim papučama prepun je likova ljudi iz naroda, ali i neobičnih onih iz velikog sveta koji poput meteora iznenada dolete, pojave se i uzburkaju učmalu sredinu.
Milkica Miletić duhovito, razigrano, raspevanim jezikom, priča o starom Čačku, tako da šetamo sa njenim junacima kao njihovi savremenici i saputnici", ovako je roman predstavljen na veb sajtu izdavača - Derete.
Zoran Bognar, književnik i urednik u Dereti, potencirao je da je danas malo takvih autora koji, poput Milkice Miletić, imaju prozne trilogije.
"Ono što mi pada na pamet je Njujorška trilogija Pola Ostera ili Sarajevska trilogija Mome Kapora i evo ova, neka vrsta Čačanske trilogije bila bi još jedna cigla u tom zidu i apoteozi nekih gradova.
Ovo što je Milkica napisala smatram značajnim događajem srpske književnosti, možda u ovom trenutku ovo delo nema pravu recepciju i nije pročitano na dovoljnom nivou, ali vreme radi za ove knjige, one su svevremene", kazao je Bognar.
Svetski dan knjige
Odlukom Uneska, Svetski dan knjige i autorskih prava obeležava se 23. aprila od 1995. godine, na dan smrti Migela de Servantesa, pisca prvog modernog romana, i na dan rođenja i smrti jednog od najvećih pisaca svih vremena - Vilijama Šekspira. Ovaj dan je i prilika da se čitaoci podsete značaja knjige, jedne od najvažnijih civilizacijskih tekovina, spone kojom se prenose iskustva i ulepšava život, i zahvalimo knjizi, koja je istrajavala zajedno uz čoveka i bila oslonac u najtežim istorijskim trenucima, čemu i mi možemo da posvedočimo.
On je dodao da njena tri romana - Terra d’orro, Zvona Bogorodice Gradačke i Manuet u šejtanovim papučama - naziva trilogijom, iako, kako je dodao, autorka najavljuje da postoji mogućnost da na kraju to ispadne tetralogija.
"Kao urednik u Dereti ću se jako obradovati ako bude i četvrta knjiga", rekao je Bognar, govoreći potom o stvaralaštvu Milkice Miletić i njenom poslednjem romanu.
Menuet je ples koji se igra(o) bez dodirivanja plesača.
Tom plesu sličan je roman Milkice Miletić, koja nas u svojoj uvodnoj napomeni, citirajući Hakslija, opominje da nas istorija ničemu nije naučila, jer karakteri i naravi čine tkanje portreta varoši...
Završni menuet igraju spisatelјica i čitalac.
Bosi.
Bez papuča.
Profil
Milkica Miletić živi i radi u Čačku. Po obrazovanju je diplomirani pravnik. Piše poeziju, prozu i pesme za decu. Sarađuje aktivno sa književnim časopisima. Objavila je četiri zbirke pesama - Tragom ljubavi, Od šake do usana, U retrovizoru i S one strane. Izdala je romane Zapis na latici ruže, Terra d’orro, Zvona Bogorodice Gradačke i Menuet u šejtanovim papučama, kao i roman od kratkih priča Kanabe.
