Svetski dan autizma obeležava se u nedelju 2. aprila u Vranju i širom Srbije poslednjih petnaest godina, s ciljem pružanja pomoći i povećanja razumevanja za osobe sa autizmom, kojima se daje podrška širom sveta.
Ove godine akcenat je na "davanju pune podrške obolelima od autizma, da u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem ostvare svoj maksimalni potencijal".
Kada je reč o Vranju, u organizaciji udruženja Govori glasno, a u okviru nedelje obeležavanja Svetskog dana osoba sa autizmom, istaknuto je da je osnovni cilj "izgradnja inkluzivnog društva za osobe sa autizmom i uključivanje takve dece u sport".
"To je od ogromnog značaja za našu decu i njihov napredak.
Deca su ove sedmice dobila i prve poklone od trenera - majce i trenerke, a treneri su dobili neizmernu ljubav od dece, jer kad deca prepoznaju da je nekome stalo do njih, ona uzvrate ogromanom količinom ljubavi i pokažu da mogu mnogo više urade od onoga što se očekivalo", navode iz Govori glasno.
U nedelji posvećenoj ovim osobama održano je i više radionica u Vranju, kao i skup na platou pored gradskog šetališta u Vranju.
Autizam ili poremećaj autističnog spektra odnosi se na širok spektar stanja koje karakterišu poremećaji u socijalnim veštinama i komunikaciji, ponašanje koje se ponavlja, promenama u govoru i neverbalnoj komunikaciji.
Načini na koje ljudi sa autizmom uče, razmišljaju i rešavaju probleme mogu varirati od visokokvalifikovanih do ozbiljnih izazova.
Nekim osobama sa autizmom može biti potrebna značajna podrška u svakodnevnom životu, nekima manja podrška dok u nekim slučajevima, žive potpuno nezavisno.
Znaci autizma se obično pojavljuju u uzrastu druge ili treće godine života.
Neka povezana kašnjenja u razvoju mogu se pojaviti i ranije, a često se mogu dijagnostikovati već sa 18 meseci.
Istraživanja pokazuju da rana intervencija dovodi do pozitivnih ishoda kasnije u životu za osobe sa autizmom.
Istraživanja nam govore da autizam ima tendenciju da se javlja među članovima iste porodice.
"Promene u određenim genima povećavaju rizik da će dete razviti autizam.
Ako roditelj nosi jednu ili više ovih promena gena, one se mogu preneti na dete (čak i ako roditelj nema autizam).
Istraživanja takođe pokazuju da određeni uticaji okoline mogu dodatno povećati – ili smanjiti – rizik od autizma kod ljudi koji su genetski predisponirani za ovaj poremećaj.
U povećani rizik za nastanak autizma spada stariji uzrast roditelja (bilo kog od roditelja), komplikacije tokom trudnoće i porođaja (npr. ekstremno nedonoščad pre 26 nedelja, mala porođajna težina, višeplodne trudnoće – blizanačka trudnoća, trojke, itd. trudnoće u razmaku od manje od godinu dana.
Upotreba vitamina koji sadrže folnu kiselinu u prenatalnom periodu pre i tokom začeća kao i tokom trudnoće imaju uticaja na smanjenje rizika za nastanak autističnih poremećaja.
Uzimanje zdrave hrane, izbegavanje infekcija i redovne kontrole kod izabranog ginekologa mogu povećati šanse za rađanje zdravog deteta", pokazuju medicinska istraživanja.
Vakcine nisu faktor rizika
Svaka porodica ima jedinstveno iskustvo sa dijagnozom autizma, a za neke to odgovara vremenu vakcinacije njihovog deteta. Istovremeno, naučnici su sproveli opsežna istraživanja u poslednje dve decenije kako bi utvrdili da li postoji bilo kakva veza između vakcinacije u detinjstvu i autizma. Rezultati ovog istraživanja su jasni - vakcine ne izazivaju autizam. Američka akademija za pedijatriju je sprovela opsežno istraživanje na ovu temu.
"Svako dete ili odrasla osoba sa autizmom ima jedinstvene snage i izazove, tako da ne postoji jedinstven pristup lečenju i intervenciji autizma.
Mnogi ljudi sa autizmom imaju dodatna medicinska stanja kao što su poremećaj spavanja, epileptični napadi i gastrointestinalni distres.
Rešavanje ovih stanja može poboljšati pažnju, učenje i srodna ponašanja.
Svaka intervencija ili plan lečenja autizma treba da bude prilagođen specifičnim potrebama osobe.
Plan lečenja neke osobe može uključivati intervencije u samom ponašanju, lekove, druge terapije, ili kombinaciju svih.
Dok autizam ne dobije dijagnozu i ne otpočne se sa lečenjem, roditelji mogu pomoći tako što će pratiti društveni i emotivni razvoj deteta te ukoliko ono ne izgleda onako kako bi trebalo, ne treba da čekaju da bi poradili na otežanom razvoju i vezi sa detetom", navode stručnjaci.
