Kecmanović na Borinim književnim danima: Orvelovsko viđenje današnjeg sveta VIDEO

Kad đavoli polete, novi roman nagrađivanog i tiražnog sprkog pisca Vladimira Kecmanovića, predstavljen je druge večeri Borinih književnih dana u Vranju, pred ispunjenom kamernom salom Pozorišta Bora Stanković.

I sam Kecmanović bio je iznenađen posetom, prokomentarisavši da za to ima opravdanja, jer na književnim večerima u poslednje vreme i nema toliko publike.

Njegov aktuelni roman ne ispušta se tako lako iz ruku, reklo je u susretu s piscem više ljudi.

Knjiga, koju u poslednje vreme Kecmanović promoviše širom Srbije, kako se može pročitati u recenzijama, negde je između potresne ljudske drame i vrhunski napisanog trilera.

Sam pisac, međutim, rekao je u Vranju kako smatra da njegov novi roman nema elemente trilera.

U Kecmanovićevom romanu Kad đavoli polete priča o zlostavljanju dečaka je tek metafora, koja zapravo predstavlja simbol globalnog zlostavljanja koje ljudi trpe i sa kojim žive.

U krugovim kritike roman je okarakterisan kao "gorka pripovest u kojoj se sažimaju brojne velike i bitne teme – od suočavanja pojedinca sa svetom do oceubistva, u celosti protkana referencama na Šekspirovog Hamleta, počev od kreda istaknutog na naslovnici da ne ubija onaj koji drži nož, nego onaj kom ostaje imperija.

Seksualno zlostavljanje, koje prožima Kecmanovićev roman, postoji otkad postoji čovek.

Događa se danas i, nažalost, postojaće do kraja sveta.

Pisac je, pred publikom u Vranju, rekao da su mu podsticaj za pisanje ovog romana dale seksualne afere, koje su se pojavljivale od Holivuda, pa da novijih dana u Srbiji.

Naracija u romanu Kad đavoli polete čitaocu se prezentuje iz vizure mladića (Mladena) koji ne govori.

Međutim, Kecmanović kaže da taj njegov junak nije nemušt - on govori, ali mi njegove reči ne čujemo.

Ono što Mladen misli i izgovara, zapravo doznajemo samo iz replika drugih - njegovih sagovornika.

"Logično opravdanje moglo bi se naći u tome što se na taj način sa njega fokus prebacuje na svet koji otkriva i spoznaje, dok na dubljem planu ovaj postupak podvlači činjenicu da Mladen sebe, svoje telo i um, doživljava kao nešto tuđe", naveo je autor.

Priča o zlostavljanju dečaka je metafora, simbol globalnog zlostavljanja koje trpimo, sa kojim živimo.

Kreatori sistema globalnog zlostavljanja ovog puta su odlučili da je homoseksualno zlostavljanje tabu (sam Kej, glavni negativac, više puta ističe da pedere niko ne sme da optuži za silovanje - osim ako su popovi.

Književni kritičar i teoretičar dr Igor Perišić , govoreći o Kecmanovićevom romanu, kazao je da se đavoli, ma koliko oni leteli, takođe i spuštaju i dobijaju određenu pripovedačku anesteziju, a likovu uspevaju da im se odupru.

"Kecmanović je u najboljoj tradiciji čuvenih likova iz svetske književnosti, negativnog junaka uspeo da nam predstavi kao jednog antiheroja, kojim će se tek baviti nauka o književnosti", rekao je Perišić.

Vladimir Kecmanović je "odrešio đavole, groteskno-realističke likove savremenog, zagušljivog sveta, čija je bezobzirnost upravo onoliko velika koliko često se oni pozivaju na moral, odnosno na vlastitu bezgrešnost, zadobijenu zahvaljujući nekontrolisanoj pohlepi za novcem i vlašću", primetio je žiri u obrazloženju odluke da Kecmanoviću krajem februara dodeli nagradu Zlatni suncokret, za najbolju knjigu na srpskom jeziku u 2022. godini.

U četvrtak 23. marta, pretposlednje večeri Borinih književnih dana u Vranju, biće promovisana knjiga Zvezda nad prazninom, tek objavljeni roman niškog pisca Dejana Stojiljkovića.

Ovaj književni susret počeće u 19 časova, u kamernoj sali pozorišta.

Pored autora, o njegovom stvaralaštvu govoriće Miodrag Mića Miljković, pisac scenarista i režiser, i književni teoretičar dr Igor Perišić.

Profil

Vladimir Kecmanović (Sarajevo, 1972) diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti. Objavio je romane Poslednja šansa (1999), Sadržaj šupljine (2001), Feliks (2007), Top je bio vreo (2008), Sibir (2011), Osama (2015) i zbirke pripovedaka Zidovi koji se ruše (2012) i Kao u sobi sa ogledalima (2017). Sa Dejanom Stojiljkovićem objavio je roman Kainov ožiljak (2014) i trilogiju Nemanjići: U ime oca (2016), Dva orla (2016) i U ime sina (2017). Objavio i esejističko-biografsku knjigu Das ist Princip! (2014) i esejističko-istoriografsku knjigu Dva krsta i jedna krv (2017). Sa istoričarem Predragom Markovićem napisao je knjigu Tito, pogovor (2012). Dobitnik je stipendije Fondacije Borislav Pekić i nagrada Branko Ćopić, Meša Selimović, Pečat vremena, Hit libris, Vitez srpske književnosti, Pero Despota Stefana, Krst Vožda Đorđa Stanimirovića, Velike nagrade Andrićevog instituta u Andrićgradu za roman Osama, kao i Andrićeve nagrade za priču Ratne igre iz zbirke Kao u sobi sa ogledalima. Kecmanovićeva proza doživela je više filmskih, pozorišnih i dramskih adaptacija i prevedena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski, mađarski, rumunski jezik. Prevod romana Top je bio vreo (The Canon Was Red Hot) nominovan je za nagradu Dublin impact, koja se u Dablinu dodeljuje za najbolji roman na engleskom jeziku. Scenarista je serijala Senke nad Balkanom i Državni službenik. Vladimir Kecmanović je stalni kolumnista lista Politika. Povremeno piše za više medija u zemlji i u okruženju. Vlasnik je i urednik izdavačke kuće VIA. Član je književne grupe P–70 (Proza na putu) i Srpskog književnog društva. Živi i radi u Beogradu.

Najnovije vesti