Vladimir Pištalo, ugledni srpski književnik i direktor Narodne biblioteke Srbije, ovogodišnji je dobitnik Borine nagrade za književnost, koju dodeljuje Književna zajednica Borisav Stanković u Vranju.
Nagrada će mu u okviru Borine nedelje, u poslednjoj nedelji marta, biti uručena za celokupan književni opus, saopštio je u utorak Miroslav Cera Mihailović, urednik KZ Borisav Stanković.
Mihailović je pred medijima, u dvorištu muzej kuće slavnog vranjskog pisca, rekao da je ovakvu odluku doneo žiri u sastavu prof. dr Milo Lompar kao predsednik, te članovi prof. dr Slađana Jaćimović i dr Aleksandar Laković.
"U prozi Vladimira Pištala, bilo da je romaneskna ili esejistička, bilo da je potpuno nadahnuta maštom ili ima dokumentarnu podlogu, biografsku ili autobiografsku, iza lakoće promišljanje i preispitivanja, iza prividne stilske ležernosti, krije se nesumnjivo životno i čitalačko iskustvo, iskustvo razmišljanja i proživljavanja, gledanja i sameravanja, saznavanja i budne radoznalosti", naveo je žiri.
Žiri navodi da nju određuje "paradoksalni doživljaj života između svetova, istovremenog osećaja pripadanja i nepripadanja, koji je iskosio perspektivu pisanja o opštim pitanjima, istorijskim ličnostima, naučnicima ili vladarima, gradovima ili prizorima, pa je stvorio neprestano preispitvanje i prožimanje strane i sopstvene kulture, američkih, evropskih i srpskih mitova i zabluda, sadašnjosti i prošlosti, nostalgije i prihvatanja", naveo je još žiri u obrazloženju kojeg je prezentovao Mihailović.
Vladimir Pištalo je prošle i ove godine dva puta bio gost Vranja.
Najpre u okviru vlastite književne večeri u sklopu Književne kolonije u Vranju u novembru 2022, a potom i nedavno, u januaru, na otvaranju Dečjeg odeljenja Biblioteke Bora Stanković.
Lane je ovo priznanje dobio književnik Mihajlo Pantić, a pretprošle godine nagrađen je Petar Sarić.
O laureatu
Vladimir Pištalo rođen je 1960. u Sarajevu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Sarajevu, a zvanje mastera stekao na Univerzitetu u Nju Hempširu, na odseku za američku istoriju, gde je i doktorirao (sa tezom Srbi u dijaspori). Prvo delo Slikovnica objavio je 1981. godine. Slede knjige Noći (1986), Manifesti (1986), Korto Malteze (1987), Kraj veka (1990), Vitraž u sećanju (1994), Priče iz celog sveta (1997), Aleksandrida (1999), Milenijum u Beogradu (2000), Tesla, portret među maskama (2008), Venecija (2011), Sunce ovog dana (2017), Značenje džokera (2020). Dobitnik je brojnih nagrada među kojima su Meša Selimović za zbirku eseja Značenje džokera, Grigorije Božović za roman Sunce ovog dana, Kočićevo pero za roman Venecija, nagrade za najprodavanije knjige u Srbiji za romane Venecija i Tesla, portret među maskama. Za ovaj poslednji roman u januaru 2009. dobio je Ninovu nagradu. Početkom 2010. usledila je i Nagrada bibilioteke Srbije za najčitaniju knjigu u bibliotekama Srbije tokom 2009. godine. Predavao je na Koledžu Beker, Lester i Vuster, Masačusets, na Univerzitetu u Beogradu i na Univerzitetu u Nju Hempširu. Od 2019. godine predsednik je Kulturnog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, a od 2017. urednik je Projekta književnih prikaza, Srpske studije, dok je od 2010. koordinator grupe za program Dijalog civilizacija: društveni konflikt na Balkanu Univerziteta Nortistern. Bio je rukovodilac projekta Održivost i kultura na Institutu za održivost Univerziteta u Nju Hempširu, urednik časopisa Književna reč i Delo, pisao je scenarija za TV Beograd i bio je viši urednik u nedeljniku Železničke novine. Radio je na Beker koledžu u Vusteru, Masačusets, gde je predavao američku i svetsku istoriju. Početkom februara 2021. Vlada Srbije imenovala ga je za v.d. upravnika Narodne biblioteka Srbije.
Svi dobitnici
Književnu nagradu Borisav Stanković dobijali su: Milorad Pavić, Miroslav Josić Višnjić, Dragoslav Mihailović, Svetlana Velmar Janković, Danilo Nikolić, Milica Mićić Dimovska, Jovan Radulović, Slobodan Džunić, Radovan Beli Marković, Antonije Isaković, Pavle Ugrinov, Goran Petrović, Momo Kapor, Milovan Danojlić, Dobrilo Nenadić, Mladen Markov, Miroslav Toholj, Radoslav Petković, Žarko Komanin, Vladan Matijević, Voja Čolanović, Drago Kekanović, Petar Milošević, Nikola Malović, Milisav Savić, Dušan Kovačević, Grozdana Olujić, Branimir Šćepanović, Siniša Kovačević, Petar Sarić, Mihajlo Pantić i Vladimir Pištalo.
