Moratorijum na rate kredita i posle vanrednog stanja

Tekst je izvorno objavljen na otvorenavratapravosudja.rs

Svima nama je dobro poznata mogućnost moratorijuma - pauze u otplati rata koja je postojala za vreme vanrednog stanja usled epidemije COVID-19.

S druge strane, mnogima nije poznato da banke to i dalje mogu i mimo vanrednog stanja i mimo bilo kakve ekonomske krize.

Kako se ekonomska kriza možda poslednjih godinu dana čak i pogoršala u odnosu na vanredno stanje zbog COVID-19, ova tema bi trebala ponovo biti aktuelizovana.

Ključna reč ovde je da banke mogu da odobre moratorijum.

To znači da ne moraju da vam ga odobre, ali, kao što ćete videti ispod, svakako moraju da razmotre Vaš zahtev.

Osnov za podnošenje zahteva

Slično kao i u odnosima sa trgovcima (supermarketi, prodavnice obuće, odeće, online prodavnice), građani su i u odnosu na banke zaštićeni posebnim pravilima.

Zbog važnosti tih odnosa, ta pravila i vaša prava kao korisnika finansijskih usluga su propisana posebnim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Pored obaveza banke da vas jasno i dobro obaveste šta tačno potpisujete, ovaj zakon predviđa i druga prava.

Tako u članu 32 ovaj zakon kaže da vam banka, na vaš zahtev, može odobriti moratorijum (pauzu u otplati rata kredita) za određeni period ukoliko ste već u kašnjenju sa plaćanjem svojih obaveza.

Ali, banka će biti dužna da razmotri vaš zahtev samo ako vas u toku trajanja kredita zadese okolnosti koje vas dovode u teško imovinsko stanje ili nastupe druge bitne okolnosti na koje niste mogli uticati, a koje vam otežavaju isplatu vaših obaveza.

Ukoliko odobri moratorijum, banka ne obračunava zateznu kamatu na neisplaćeni dug, i konsekventno ne bi smela da vas zavede kao zakasnelog platišu u evidenciji kreditnog biroa.

Napomena: Potrebno je razlikovati ovaj zahtev od zahteva za odlaganje rata kada je ta opcija već predviđena u vašem ugovorou o kreditu (npr. u slučaju da dobijete otkaz na poslu).

Taj zahtev zavisi od ugovora, dok zahtev po osnovu zakona ne zavisi.

To znači da biste se mogli pozvati na zakon čak i kada nemate nikakvu olakšicu u ugovoru ili pak ako ste tu olakšicu već koristili pa ste sada, nažalost, ponovo u finansijskim problemima.

Stav Narodne Banke Srbije

Pregledom websajta Narodne Banke Srbije (NBS), kao nadzornog organa nad radom banaka, čini se da ova tema nije previše obrađena izvan konteksta privremenih i sada nevažećih mera iz doba vanrednog stanja.

Ovo stoga što se pretragom termina moratorijum mogu naći odgovori NBS na pitanja u vezi sa sličnim zakonskim tekstom u Rusiji i prezentacija o načelno sličnim mogućnostima u Nemačkoj.

Međutim, sredinom decembra 2022. godine, NBS je donela određene nove propise kojima je (između ostalog) bankama dozvoljeno da, bez uticaja na svoj kapital, dužnicima odobre olakšice u otplati potraživanja.

Kako se dalje navodi, banke to mogu bez obzira na nivo kreditne zaduženosti dužnika u trenutku odobravanja olakšica (restruktuiranja).

Šta kaže praksa

Navedeni član 32 zakona takođe propisuje da banke mogu bliže urediti konkretnije kriterijume svojim unutrašnjim aktima.

Letimičnom pretragom na internetu, autor ovog teksta nije naišao na ove specifične unutrašnje akte, ali jeste naišao na odredbe opštih uslova koje su suštinski kopija zakonske odredbe.

U takvim slučajevima se možete pozvati samo na zakon i od banke zahtevati da razmotri vaš zahtev.

U slučaju da eventualno postoji navedeni interni akt koji ste dobili od banke, onda vaš zahtev treba da bude u skladu sa tim aktom. 

Ali, svakako, ostaje utisak da mogućnost zahteva moratorijuma na otplatu rata kredita kada takvo pravo već nemate u ugovoru deluje pomalo zaboravljena.

Slične mogućnosti izvan Srbije

Ovakva mogućnost nije jedinstvena za Srbiju, budući da i u drugim zemljama postoje ova prava potrošača.

Kao što smo mogli videti iz prezentacije na sajtu NBS, takva mogućnost načelno postoji u Nemačkoj.

Nedavno je takva mogućnost uvedena i u Poljskoj, ali u okviru stambenih kredita.

Na nivou EU, postoji direktiva o zaštiti korisnika stambenih kredita koja obavezuje države članice da obavežu banke iz svoje nadležnosti da pre prinudne naplate razmotre i eventualne olakšice za dužnike.

Pored toga, nadležno telo za nadzor banaka u EU je izdalo smernice za banke gde je među olakšicama naveden i moratorijum na otplatu rata.

U ovim smernicama su data i uputstva u pogledu toga kada se moratorijum može dati i koliko dugo može trajati.

Zaključak i predlog

Iako načelno gledano postoji zakonski propis koji predviđa pravo korisnika da zahteva od banke moratorijum u otplati obaveza i shodno tome obavezu banke da taj zahtev razmotri, čini se da ta zakonska norma nije previše zaživela u praksi.

Tome u prilog ne idu ni aktivnosti NBS, iako je NBS decembra 2022. godine donela određene propise kako bi ovu praksu olakšala.

Ali sve ovo ne znači da korisnici ne mogu da zahtevaju olakšice po osnovu navedenog člana zakona. 

Budući da banke ove zahteve moraju da razmotre, ništa ne sprečava korisnike da te zahteve i postave.

Ako vam banka odbije ovaj zahtev, mogli biste i da prigovorite na odluku banke NBS-u.

Posredstvom te procedure, korisnici će eventualno moći da utiču na NBS da razvije svoju praksu u ovom domenu pa na kraju i dodatne smernice kako bi ovaj mehanizam zaživeo u praksi - naročito sada kada je (preko)potreban.

 

(Autor je advokat Komiteta pravnika za ljudska prava)

Foto otvorenavratapravosudja.rs