Pravoslavni vernici u nedelju obeležavaju Bele poklade, praznik u Vranju poznat i kao Pročke - dan uoči početka Velikog vaskršnjeg posta koji će početi u ponedeljak.
Poklade su dan za praštanje i veselje.
Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha.
U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime.
Bele poklade se održavaju u Siropusnoj nedelji, a naziv su dobile po beloj hrani koja se tog dana služi na trpezi.
Danas se jedu sir, jaja i mlečni proizvodi.
To je poslednja nedelja pred Veliki post, u kome se vernici uzdržavaju od hrane, pića i loših misli.
Bele poklade su praznik i tog dana se svi međusobno druže i čašćavaju.
Veselje traje do ponoći, a u ponoć nastupa post.
U nekim krajevima Srbije i danas se zadržao običaj maskiranja tokom poklada.
Mladići i devojke pod maskama i uz mnogo graje idu od kuće do kuće i zbijaju razne pošalice na opšte veselje ukućana i svih prisutnih.
Nakon toga, domaćin treba da ih časti jelom, pićem ili nekom drugom sitnicom.
U Pčinji na današnji dan naprave se velike gomile slame na sred sela koje se pale.
Ta vatra se naziva "krleštica".
U Vranju ovaj praznik nazivaju i Pročke.
Nekada je postojao ritual - maskenbal, svečani ručak, paljenje krljaveštice ili "olalije" i "lamkanje" ili gatanje jaja.
Centralni deo praznika u Vranju je tzv. "krljaveštica".
Organizuje se tako što se na kupove nabaca slama, šaš, suvo šiblje i granja koje bi se zateklo u okolini i potom preskače.
Dan posle Belih poklada, za pravoslavne vernike počinje prva nedelja posta.
Višenedeljni veliki Vaskršnji ili Časni post završava se praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom koji se ove godine pada 2. maja.
Prva nedelja posta zove se Čista, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju – Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja.
