Služba za vanredne situacije Gradske uprave Grada Vranja izradila je Plan smanjenja rizika od katastrofa Grada Vranja za period od 2023 – 2025. godine.
Javna rasprava o ovom strateškom dokumentu biće održana 3. marta u 11 časova, u sali Načelstva Pčinjskog okruga u Vranju.
"Prema Zakonu, Planom smanjenja rizika od katastrofa utvrđuju se konkretne preventivne, organizacione, tehničke, finansijske, normativne, nadzorne, edukativne i druge mere i aktivnosti koje su nadležni državni organi i drugi subjekti, na osnovu procene pojedinih rizika, dužni da preduzmu u budućem periodu u cilju smanjenja rizika od katastrofa i ublažavanja njihovih posledica.
Plan smanjenja rizika od katastrofa se izrađuje i donosi za teritoriju Republike Srbije (Nacionalni plan smanjenja rizika od katastrofa), autonomne pokrajine (Pokrajinski plan smanjenja rizika od katastrofa) i jedinice lokalne samouprave (lokalni plan smanjenja rizika od katastrofa)", podsećaju iz Gradske uprave Vranja.
Tekst plana (narativni deo)
Uvod
Grad Vranje, kao jedinica lokalne samouprave, svestan rizika od katastrofa, uspostavlja sve neophodne mehanizme upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda i drugih nesreća sa akcentom na smanjenje rizika od katastrofa, a koji za cilj imaju jačanje otpornosti te lokalne zajednice na sve učestalije elementarne nepogode koje se dešavaju kao posledica klimatskih promena. Usled klimatskih promena, odnosno povećanja temperature na globalnom nivou, javljaju se učestaliji i intenzivniji ekstremni događaji na lokalu. Pod ekstremnim vremenskim događajima podrazumevamo događaje ili pojave koje znatno odstupaju od višegodišnjih prosečnih vrednosti ili uobičajenog vremena i razlikuju se od uobičajenog po vremenu trajanja ili ozbiljnosti posledica. Ovi događaji obuhvataju toplotne talase, poplave, suše, požare itd.
Prema podacima Republičkog hidrometerološkog zavoda, Proceni ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća Grada Vranja iz 2022. godine i Lokalnog operativnog plana odbrane od poplava na teritoriji Grada Vranja za vode II reda u 2022. godini, na teritoriji Grada Vranja u poslednjih desetak godina bilo je više ekstremnih vremenskih događaja.
Dok na osnovu analize podataka iz Nacionalne strategija zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama možemo zaljučiti da se u odnosu na period do 1940. godina, broj prirodnih nepogoda koji se događao na svakih deset godina povećao trideset puta. Trend pokazuje da se broj vanrednih i opasnih situacija iz godine u godinu povećava, pa su poslednjih godina ekonomski troškovi utrostručeni. Uticaj klimatskih promena, kao i prirodnih nepogoda koje iz njih proizilaze vrše direktan uticaj na vrednost BDP i prihoda u okviru sektora koji su od velikog značaja za rast i razvoj ekonomije Vranja.
Unapređenje sistema smanjenja rizika od elementarnih nepogoda po prvi put se pojavljuje u Republici Srbiji nakon poplava koje su pogodile našu zemlju 2014. godine. Poplave iz 2014. su nam upozorenje i opomena da je neophodno da se u Republici Srbije ozbiljnije pristupi preduzimanju mera, kao što je planiranje i realizacija investicija koje su zasnovane na poznavanju rizika, kojima će se obezbediti što je moguće veći stepen zaštite ljudi i imovine od eventualnog nastupanja novih poplava većeg intenziteta, odnosno smanjiti rizik nastupanja štetnih posledica većeg obima. Umesto upravljanja vanrednom situacijom odnosno reagovanja kada se prirodnih nepogoda desi, mi moramo upravljati rizikom i reagovati mnogo pre katastrofe. Zakonodavstvo EU o civilnoj zaštiti, koje je stupilo na snagu početkom 2014. godine, veći značaj pridaje prevenciji nepogoda, upravljanju rizicima i spremnosti na odbranu a od država - članica se zahteva da usavrše planiranje upravljanja rizicima.U Republici Srbiji veći deo nadležnosti u oblasti smanjenja rizikom od elementarnih nepogoda i drugih opasnosti poveren jedinicama lokalne samouprave, ne samo Zakonom o smanjenju rizika i upravljanju vanrednim situacijama kao krovnim zakonom već i sektorskim zakonima.
Zakonski osnov za izradu „Plana smanjenja rizika od katastrofa“ nalazi se u Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS“, br. 87/2018). Član 16. ovog Zakona propisuje da se Planom smanjenja rizika od katastrofa utvrđuju konkretne preventivne, organizacione, tehničke, finansijske, normativne, nadzorne, edukativne i druge mere i aktivnosti koje su nadležni državni organi i drugi subjekti, na osnovu procene pojedinih rizika, dužni da preduzmu u budućem periodu u cilju smanjenja rizika od katastrofa i ublažavanja njihovih posledica. Plan smanjenja rizika od katastrofa se izrađuje i donosi za teritoriju Republike Srbije (Nacionalni plan smanjenja rizika od katastrofa), autonomne pokrajine (Pokrajinski plan smanjenja rizika od katastrofa) i jedinice lokalne samouprave (Lokalni plan smanjenja rizika od katastrofa). Planovi smanjenja rizika od katastrofa se izrađuju na osnovu predloga tretmana procenjenih rizika u odgovarajućoj proceni rizika od katastrofa. Kada govorimo o lokalnim vlastima, nosioci izrade lokalnih planova smanjenja rizika od katastrofa su nadležni organi jedinice lokalne samouprave. Planovi smanjenja rizika od katastrofa se donose za period od tri godine, dok sadržaj i način izrade plana smanjenja rizika od katastrofa propisuje Vlada. Grad Vranje ima izrađenu Procenu rizika od katastrofa kao i Plan zaštite i spasavanja.
Procenom rizika od katastrofa konstatovano je da su na teritoriji grada Vranja izražene sledeće opasnosti: zemljotres; odroni, klizišta i erozije; poplave; grad; olujni vetar; snežne mećave, nanosi i poledica; požari, eksplozije i tehničko-tehnološke nesreće . Za ove opasnosti u skladu sa najverovatnijim neželjenim događajem i neželjeni događajem sa najtežim mogućim posledicama potrebno je primeniti mere tretmana rizika, odnosno mere smanjenja rizika od katastrofa. Završetkom procesa izrade Procene rizika, kao i obrade svih scenarija i izražavanja rezultata, a na osnovu analize scenarija za najverovatniji neželjeni događaj i procene rizika konstatovano je da je rizik od ekstremnih vremenskih pojava (grad, olujni, snežna mećava, nanosi, poledica i hladni talas) NIZAK ; od odrona, klizišta i erozija, poplava i tehničko-tehnoloških nesreća rizik je UMEREN; kao i da je nivo rizika od zemljotresa VISOK. Nizak i umeren nivo rizika ne zahtevaju preduzimanje određenih radnji radi smanjenja nivoa rizika, dok je za visok nivo rizika potreban tretman rizika, kao i potreba preduzimanja radnji radi smanjenja rizika od zemljotresa do nivo prihvatljivosti.
Na osnovu analize scenarija za neželjeni događaj sa najtežim mogućim posledicama i procene rizika možemo konstatovati da je rizik od zemljotresa i tehničko-tehnoloških nesreća UMEREN, što znači da je rizik prihvatljiv, ali da postoji potreba za preduzimanjem određenih radnji u cilju smanjenja rizika od navedenih opasnosti.. VISOK nivo rizika je označen za opasnosti od odrona, klizišta i erozija, poplava, ekstremnih vremenskih pojava (grad, olujni vetar, snežne mećave, nanosi, poledica i hladni talas), požara i eksplozija, požara na otvorenom pri čemu zahtevaju tretman, odnosno postoji potreba za preduzimanjem raznovrsnih planskih mera radi smanjenja rizika na nivo prihvatljivosti. Radi smanjivanja nivoa rizika od dejstva negativnih posledica, identifikovane potencijalne opasnosti ili kombinacija opasnosti, preduzimaju se mere iz oblasti preventive i reagovanja.
Preventivne mere zaštite i spasavanja predstavljaju sve aktivnosti, postupke i mere koje preduzimaju subjekti sistema zaštite i spasavanja u cilju smanjenja verovatnoće nastanka i posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Preventivne mere zaštite i spasavanja preduzimaju svi subjekti sistema zaštite i spasavanja u skladu sa svojim nadležnostima, mogućnostima i sposobnostima. Svi subjekti sistema su dužni da u cilju razvijanja i unapređivanja jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja, planiraju, programiraju i budžetiraju sve aktivnosti i postupke kojima se vrši implementacija mera prevencije.
Naročitu važnost ima osposobljavanje svih subjekata sistema zaštite i spasavanja za prevenciju i reagovanje u vanrednim situacijama. Obuka i osposobljavanje ljudskih resursa svih snaga sistema zaštite i spasavanja na teritoriji opštine je neophodan korak u cilju sticanja znanja o elementarnim nepogodama i drugim nesrećama, procedurama rada i organizovanja, komunikaciji, itd. Naročitu važnost ima inoviranje programa osposobljavanja i praćenje međunarodnih standarda i iskustava, u cilju obezbeđivanja mogućnosti saradnje sa snagama zaštite i spasavanja iz inostranstva i učešća na zajedničkim vežbama. Neophodno je vršiti izradu ili nabavku odgovarajuće literature, kojom bi se uticalo na svest stanovništva o potrebi prevencije od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, kao i povećanju stepena znanja o primenjivim merama prevencije za svaku pojedinačnu opasnost. U školama i vrtićima je neophodno uvesti određen broj časova nastave na kojoj bi se vršila edukacija iz oblasti vanrednih situacija. Nastavni kadar je neophodno posebno edukovati u cilju sticanja i širenja stručnih i metodičkih znanja u vezi upravljanja rizikom od katastrofa. Sa apekta primene mera lične, uzajamne i kolektivne zaštite, neophodno je sva lica u osposobljenim pravnim licima na primeren način obučavati za rad u vanrednim situacijama.
(Plan ima i svoj tabelarni deo)
