Piše: Slobodan Stojanović
Dragan Pavlović Gane, publicista iz Vranja sa porodičnim nadimkom Kvačka, po profesiji lekar sa međunarodnim iskustvom i reputacijom, neprestano i plodno (12 knjiga i preko 50 članaka u referentnim časopisima), se vrlo zapaženo i publicistički angažuje.
Izdavačka kuća Čigoja u Beogradu i pariski Dijalog objavljuju (pri samom kraju 2022. godine) na engleskom jeziku prošireno izdanje njegove knjige Američki pohod na Rusiju.
Prvo izdanja knjige u čijem podnaslovu stoji MEIT - militarističko ekonomski integralni totalitarizam (predstavljena na beogradskom sajmu knjiga u oktobru) je prošireno.
Kao takvo je sada na engleskom jeziku i oblikovano je kao komlemetarna celina dve knjige.
Prethodno štivo je oplemenjeno inovativnom teorijom ticanja.
Ova teorija je uporište za filozofsko etički pristup.
Značaj objavljivanja knjige na engleskom jeziku veći je nego što se može pretpostaviti.
Retki su autori koji mogu autonomno da direktno pišu na najrasprostranjenijem Šekspirovom jeziku.
Engleski jezik sam po sebi povećav domet i vrednovanje shvatanja i ideja kao u više zemalja tako i više ciljnih intelektualnih grupa.
Pavlovićeva shvatanja i objašnjavanja su etički ukorenjena, na šta je verovatno uticala i Hipokritova zakletva kao izuzetan i osnovni moralni podstrek.
Međutim, etičko polje autora je mnogo šire u istraživačko- analitičkom zahvatu.
Pavlović se hrabro upušta u analizu stanja i tendencija u zbivanjima koja imaju uzročno posledični sled.
Pritom ističe da su ključni faktor i motiv (slabljenje i uništavanje Rusije kao konkurenta sa atomskom bombom) nedovoljno istraživani i konzistentno objašnjavani na osnovu svih relevantnih činjenica procesno sagledavanih.
Očigledno je da se autor potrudio da dijagnozu o Američkom pohodu na Rusiju (direktnom i posrednom) uspostavi kao validnu dijagnozu.
Pri tom autor ni implicitno, a pogotovu eksplicitno, ne dovodi u pitanje osvedočene i zadivljujuće američke vrednosti, već jednu kontraverznu i sve više otuđenu i problematično politizovanu vojno industrijsku (ekonomsku) strukturu u globalizovanom vidu.
Takva dijagnoza zahteva odgovarajuću terapiju i nalaženje rešenja koja će omogućiti u najširem interesu zaustavljanje ispoljenog ponašanja i izbegavanja globalnih svekolikih šteta od mogućih sve oštrijih i pogubnih sukobljavanja.
Na prvi pogled, možda previše naivno i idealistički, Pavlović se zalaže za stalni dijalog između SAD i Rusije.
Međutim, na drugi pogled, etičke prirode, kada se veruje da najajači i najmoćniji imaju najveću odgovornost za odustajanje od sukobljavanja, gube se primese izvesne moguće patetičnosti.
Takođe pri ispoljavanju i više racionalnosti nego jednostranosti i navijaštva, takav predlog poboljšanja razumevanja kompleksnih i protivurečnih odnosa između Rusije i SAD podstiče na dublje promišljanje.
Bilo bi dobro kada bi na neki pogodan način (formalan, neformalan, putem OUN itd) u perspektivi ovaj ili neki sličan principijelan i konstruktivan predlog mogao i da profunkcioniše.
U svakom slučju i knjiga i autor zaslužuju preporuku iz više razloga.
(Ovo je delimični, prilagođeni osvrt iz prikaza koji će biti objavljen na engleskom jeziku u časopisu Matice Srpske).
