U Srbiji 85 odsto otrovnog otpada potiče od eksploatacije ruda

Tekst je izvorno objavljen u januarskom broju magazna Predator.

U julu 2022. godine imao sam susret sa Hiroaki Mijagavom, novinarom japanskog dnevnog lista „Mainići Šimbun“.

Povod za susret bila je njegova molba da napravi intervju sa mnom ali i nekim drugim učesnicima događaja kojima je jasno iskazano protivljenje realizaciji projekta “Jadar”, zbog sasvim izvesne degradacije prostora, uništenja hiljada hektara obradivog zemljišta, šuma, okućnica, živog sveta, raseljavanja velikog broja meštana, rizika od zagađenja površinskih i podzemnih voda.

Pitao sam gospodina Mijagavu zašto ga zanima problem iskopavanja litijuma u Srbiji, a on je odgovorio kako je iznenađen reakcijom srpskog društva koja je obuhvatila vertikalu od Srpske akademije nauka i umetnosti, Akademije inženjerskih nauka Srbije, Univerziteta u Beogradu, brojnih javnih ličnosti iz sveta filma, pozorišta, medija, studenata, poljoprivrednika…

Isti stav izneli su brojni novinari iz Švajcarske, Nemačke, Francuske, Švedske, Austrije, Hrvatske.

Jedino je novinar britanskog časopisa “Gardian“ proteste prikazao na omalovažavajući način, otprilike kao pobunu domorodaca koji ne razumeju važnost projekta, a uzgred nisu dobili dovoljno đinđuva i perli.

Najveći zagađivač na prostoru Balkana su aktivnosti u domenu rudarstva i prerade ruda

Novinarka iz Švajcarske je jasno rekla da se takav otpor nije očekivao  “od zemlje kao što je Srbija”, da je to izvanredan primer za celu Evropu i da je ona lično promenila viđenje naše zemlje koje je bilo opterećeno predrasudama i negativnim stavovima.

Međutim, negde od početka jeseni suočeni smo sa izjavama pojedinih srpskih urednika časopisa i novinara, narodnih poslanika i profesora univerziteta, koji su nas označavali kao neznalice manipulante ili čak kao strane plaćenike koji ometaju realizaciju veoma korisnog projekta.

Korišćen je argument da su električni automobili neophodni za zaštitu životne sredine, jer se smanjuje korišćenje fosilnih goriva i emisija gasova sa efektom staklene bašte. Izostavili su podatke o tome koliko materijala treba ugraditi samo za baterije (litijum, kobalt, nikl, olovo,) da to podrazumeva ekspanziju rudarenja, uništavanje zemljišta i šuma, zagađenje voda i vazduha.

Možda su električni automobili dobri za životnu sredinu Švajcarske i Danske, ali to ne proizvodi obavezu Srbije niti drugih zemalja, da uništavaju svoju prirodu radi dobrobiti drugih.

Dolina Jadra ima potencijal za poljoprivrednu proizvodnju vrednu najmanje 80 miliona evra godišnje, što je daleko više od 7-15 miliona evra za rudnu rentu koju bi Srbija dobijala za iskopavanje litijuma.

Uzgred, Srbija ima 4. 5 miliona hektara obradivog zemljišta  a izvozi godišnje poljoprivrednih proizvoda u vrednosti svega 3.5-4 milijarde evra. Istovremeno, Holandija sa 1,5 miliona hektara obradivog zemljišta izvozi godišnje više od 80 milijardi evra.

Dakle,  zemlja koja ima 3 puta manje obradivog zemljišta izvozi 20 puta vrednije poljoprivredne proizvode od Srbije!

Kakav je odnos našeg društva prema poljoprivrednim proizvođačima, koliko država stoji iza njih sa subvencijama po hektaru, za nabavku mehanizacije i koji je to nivo usluga u poređenju sa Holandijom i drugim evropskim zemljama?

Dodatno, zastupnici projekta “Jadar” tvrde da je, „poljoprivreda najveći zagađivač zemljišta i voda”, što predstavlja običnu neistinu.

Najveći zagađivač na prostoru Balkana su aktivnosti u domenu rudarstva i prerade ruda (Soil Health in Western Balkans EU 2022.)

U svetu se uveliko proizvode natrijum-jonske, grafenske ili baterije na bazi vodonika. Zašto se onda toliko insistira na litijumu? I tvrdi se iz Rio Tinta da Srbija ima neke od najvećih svetskih rezervi i da je prava šteta što još nismo započeli eksploataciju?

Srbija nema velike zalihe litijuma

Istina je da Srbija nije u prvih 10 zemalja po rezervama litijuma (ima ga manje od 1%) i da se nalazi daleko iza Čilea, Australije, Argentine, Kine, Ukrajine, Rusije, Kanade, SAD, Meksika, Velike Britanije, Nemačke i Francuske.

Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo je istražna prava za prostor od 536.000 hektara (oko 16%) državne teritorije, za nekoliko desetina lokacija gde se traže litijum, bor, zlato, srebro, nikl, uglavnom privatnim (stranim) rudarskim kompanijama.

Zloglasni Rio Tinto koristi sve veze da oživi blokirani proces gradnje rudnika litijuma u Srbiji, bez obzira na ogromno zagađenje koje bi usledilo usled eksploatacije litijuma

Možda će sve biti jasnije ako se obrati pažnja na izjave pojedinih evropskih zvaničnika: Angela Merkel je izjavila da je Nemačka zainteresovana za srpski litijum; sekretar za unutrašnju trgovinu EU Tijeri Breton govori o potrebi da se iskoriste svi evropski potencijali kako bi se smanjila zavisnost od Kine, iako je to u koliziji sa zaštitom životne sredine.  

Dejvid Bojd, specijalni izvestilac Ujedinjenih Nacija za ljudska prava i životnu sredinu, piše u svojoj knjizi “Žrtvovane teritorije – 50 najzagađenijih mesta na svetu” (Univerzitet Britanska Kolumbija, 2022.) da su najugroženije lokacije upravo zone rudarenja i prerade ruda.  

Naravno, Srbija ima svoje “počasno” mesto među 50 najzagađenijih lokaliteta na svetu: grad Bor i okolina.

Srbija je označena kao zemlja sa visokim koruptivnim potencijalom i niskim standardima zaštite životne sredine

Postavlja se pitanje politike Ministarstva rudarstva i energetike koje velikodušno deli istražna prava, imajući u vidu činjenicu da niko ne troši milione evra bez namere da se dođe i do eksploatacionog prava, pa tako imamo rizik da se litijum i bor iskopavaju na prostoru Valjeva, Loznice, Požege, Gornjeg Milanovca, Rekovca, Jagodine.

Srbija je označena kao zemlja sa visokim koruptivnim potencijalom i niskim standardima zaštite životne sredine, čime se objašnjava veliki interes privatnih rudarskih kompanija.

Treba imati na umu činjenicu da više od 10.000 ljudi godišnje umire od bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha, da su brojni srpski gradovi po nekoliko dana godišnje najzagađeniji na svetu, da imamo najveću stopu smrtnosti od raka pluća na svetu.

Prema poslednjem popisu broj stanovnika je smanjen za više od 500.000 hiljada, imamo veoma nizak natalitet i jedna smo od najstarijih nacija na svetu, sa prosekom godina 43,5.

Srbije ne sme da postane jeftina resursna baza

Projektom “Jadar” je predviđeno raseljavanje domicilnog stanovništa, što je delimično realizovano kupovinom oko 160 ha zemljišta i nekoliko desetina stambenih objekata.

Međutim, to je samo deo od oko 540 hektara koliko je potrebno za izgradnju pristupnih puteva, postrojenja i rudničke infrastrukture.

Kada je bilo jasno da meštani više neće da prodaju kuće i zemlju pokušalo se sa usvajanjem novog Zakona o eksproprijaciji što je izazvalo veliko nezadovoljstvo i proteste nekoliko stotina hiljada ljudi širom Srbije, posle čega je predlog zakona odbačen, a projekat obustavljen.

Namera režima da se projekat oživi postavlja više delikatnih pitanja. Ko je nosilac suvereniteta u Srbiji, narod ili otuđene i korumpirane političke “elite”?

Kako je moguće da se akcenat stavlja na projekte koji razaraju prostor i ugrožavaju javno zdravlje, a da se zanemaruju održive aktivnosti u poljoprivredi i brižljivo odabranim industrijskim granama?

Zašto evropske birokrate ističu Srbiju kao zemlju bogatu resursima iako ih ima širom Evropske Unije?

Rudarstvo je važna privredna grana, ali samo ako zadovoljava javni interes, odnosno, interes većine građana Srbije, nikako vlasnike privatnih rudarskih kompanija.

Krajnje je vreme da država ojača finasijske i stručne kapacitete domaćih institucija kao što su Geološki Zavod Srbije, Rudarsko-geološki fakultet i Tehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, koji će sprovoditi aktivnosti u okviru precizno definisanog javnog interesa.

Sve drugo nas pretvara u modernu koloniju i jeftinu resursnu bazu, sa značajno pogoršanim stanjem životne sredine i zdravlja naših ljudi. To bi bio očigledan gest nacionalne izdaje i prezira sopstvenog naroda.

 

(Autor je prorektor Univerziteta u Beogradu i profesor Šumarskog fakulteta)

Foto www.sfb.bg.ac.rs