Vazduh u Vranju na više lokacija u ponedeljak uveče okarakterisan je kao jako zagađen ili zagađen, prema parametrima sa veb sajta Klimerko.org, gde se svakodnevno objavljuju i ažuriraju podaci o zagađenosti vazduha u Srbiji, kada je reč o koncentraciju PM čestica u vazduhu (PM 10, PM 2,5 i PM 1).
Glavni zagađivači vazduha ovim česticama su individualna ložišta i toplane (kombinovano sa saobraćajem i industrijom), te je zbog toga vazduh njima po pravilu zagađen u zimskom periodu.
Najgore je na potezu Tekije (uži centar Vranja) gde je u ponedeljak uveče izmerena koncentracija od 808 µg/m3, što je 16 puta više od dozvoljenih vrednosti.
Loš vazduh je i u Donjem Vranju, gde je na potezu levo od Partizanskog puta, u smeru ka izlazu iz grada, merna stanica na uglu ulica Ognjena Price i Vojvode Putnika zabeležila koncentraciju od 684 µg/m3, koja za oko 12 puta premašuju dozvoljenu.
To je "jako zagađen" vazduh prema parametrima Klimerka.
Dozvoljene vrednosti
Evropska unija i Svetska Zdravstvena organizacija propisale su granične vrednosti za PM čestice koje iznose za EU – PM10 čestice 40μg/m3; PM2.5 čestice 25μg/m3SZO, dok SZO toleriše PM10 čestice do 20μg/m3, a PM2.5 čestice do 10μg/m3. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ukoliko živite u mestu u kom je koncentracija PM2,5 čestica do 12 μg/m3, ono se može smatrati zdravim, dok je koncentracija do 35 μg/m3 nezdrava za osetljivu grupu kao što su deca, starije osobe, trudnice i ljudi sa osetljivim respiratornim sistemom. Kad se prekorači granica od 55 μg/m3, govorimo o skroz nezdravoj sredini i velikoj izloženosti riziku.
Na još nekoliko lokacija koncentracija PM čestica kreće se od 78 do 173 µg/m3, što se takođe označava kao jako zagađen ili zagađen vazduh.
Samo je na jednoj mernoj stanici vazduh u delu Vranja okarakterisan kao dobar (naselje Češalj, na potezu ulica Branislava Nušića i Oca Justina Popovića) i na jednoj kao prihvatljiv (seosko područje, istočno od Ćukovca).
PM čestice - nevidljive ubice iz vazduha
PM čestice – suspendovane čestice – Particulate matter, poznate kao nevidljive ubice iz vazduha prestavljaju prašinu manju od 10 mikrona, mešavinu čvrstih čestica dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaju kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije. U prirodi su prisutne i manje od 4, 2.5 pa i 1 mikron. Uz PM10 uvek idu i PM2.5 čestice koje još lakše dospevaju u organizam jer su sitnije, i upravo one sa sobom nose teške metale. PM2.5 čestice su veoma male i one mogu da se uoče samo pomoću mikroskopa.
