Dan oslobođenja Vranja u Prvom svetskom ratu obeležen je u ponedeljak 3. oktobra nizom svečanosti.
Na početku obeležavanja 4. oktobra, jednog od najznačajnijih datuma u istoriji Vranja, organizovan je prijem za članove delegacije Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova do 1918. godine u Gradskoj kući.
Gradonačelnik Slobodan Milenković naglasio je tom prigodom da će lokalna samouprava "nastaviti da pruža potpunu podršku tom udruženju, a cilj je intenziviranje saradnje u narednom periodu".
Olivera Đorđević, predsednica udruženja, kazala je da je dosadašnja saradnja sa lokalnom samoupravom "na zavidnom nivou".
"Naše udruženje učestvuje u obeležavanju svih važnih datuma, koji su prilika da podsetimo građane na hrabre srpske ratnike koji su dali živote za slobodu.
Takav trend mora biti nastavljen i u narednom periodu, jer je to od suštinskog značaja za čuvanje istorije", dodala je Đorđević.
Održana je svečana sednica Skupštine grada Vranja.
Predsednik parlamenta Dejan Tričković rekao je sa Vranjanci "nose zaveštanje da žrtve i muke predaka nikad ne zaborave".
"Čuvajmo Srbiju, jer drugu otažbinu nemamo.
Čuvajmo Vranje, jer drugi grad nemamo.
Ispred i iza nas, uvek je – Srbija”, istakao je Tričković.
Obeležavanje značajnog datuma nastavljeno je komemorativnim skupom ispred Spomen kosturnice na Šapranačkom groblju, gde je odata pošta ratnicima iz Vranja i okoline, poginulim u Velikom ratu.
Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković rekao je da Vranje obeležava veliki dan.
"U amanet našim potomcima mi moramo u slobodi da unapređujemo svoju državu.
Svaki pojedinac mora da da svoj maksimalan doprinos jačanju Srbije, jer svoja zemlja se voli i čuva srcem.
Naša je obaveza da nikada ne zaboravimo junaštvo naših predaka i da nam njihova hrabrost uvek bude motiv i podsticaj da svoju Srbiju čuvamo u miru i konstantno razvijamo’’, rekao je Milenković.
Pomen poginulima služio je episkop bihaćko–petrovački Sergije sa sveštenstvom eparhije vranjske.
U programu su nastupili glumac vranjskog teatra Marko Petričević i učenici Osnovne škole 1. maj u Vrtogošu.
Proslava dan ranije zbog crkvene svečanosti
Zvanično obeležavanja 4. oktobra, Dana oslobođenja Vranja u Prvom svetskom ratu, pomereno je za 3. oktobar zbog svečanosti koju priprema Eparhija vranjska u Manastiru Sveti Nikola - proslava 690 godina ove svetinje i osveštanje manastirske spomen kapele. Dan ranije, 3. oktobra od 18 sati planirano je večernje bogosluženje u Manastru Sveti Nikola. U utorak 4. oktobra, posle Svete arhijerejske liturgije u manastiru (8.30 časova), od 10.30 dana planirano je osvećenje manastirske spomen kapele, a potom u podne i Svečana akademija. Povodom obeležavanja 690 godina postojanja manastira Svetog Nikole, urađena je replika nadgrobne ploče kneza Baldovina, ktitora ove Svete obitelji, koja je pronađena prilikom obnove manastira 1903. godine. Originalna ploča se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu.
Tačno u podne u Galeriji Narodnog muzeja u ponedeljak je otvorena izložba Sveti Vikentije Mitropolit Skopski Državnog arhiva Srbije i Istorijskog arhiva 31. januar u Vranju.
Održano je i predavanje o temi Srpski vojnik u Velikom ratu 1914 – 1918. prof. dr Saše Stanojevića, sa katedre za istoriju Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.
Oslobođenje Vranja
U Prvom svetskom ratu Bugari su okupirali Vranje 16. oktobra 1915. godine. Vranje je bilo u sastavu bugarske Moravske oblasti. Vranjanci su pod komandom Milinka Vlahovića učestvovali u Topličkom ustanku. Ipak, ustanici u vranjskom kraju, suočeni sa brojnijim neprijateljem, prešli su u gerilu i tako sačuvali većinu ljudstva. Nakon proboja Solunskog fronta Bugarska je kapitulirala, a vojno-inspekciona oblast prelazi u ruke Nemaca. Početkom oktobra 1918. godine sedmi pešadijski puk Dunavske divizije, pod komandom potpukovnika Dušana Simovića, napredovao je ka Vranju i sukobio se sa neprijateljskim snagama kod Gornjeg i Donjeg Vrtogoša. Nepijatelj je pružao žešći otpor na samim prilazima Vranju, na liniji Neradovac - Stropsko - Dubnica. Pod jakom neprijateljskom vatrom i ne malim gubicima Sedmi i Osmi puk uspeli su da u popodnevnim časovima probiju liniju fronta kod Dubnice, čime je neprijatelj bio prinuđen na opšte povlačenje sa cele linije odbrane. Jedinice Sedmog pešadijskog puka, nešto posle 17 časova 4. oktobra 1918. godine ušle su u Vranje. Sloboda je plaćena sa 514 života na frontu i 335 nedužno streljanih. U gradu su u to vreme harali tifus i španska groznica.
