Roman Crna knjiga nastao je kao neka vrsta terapije, lečenja frustracija koje kod mene proizvode aktuelna društvena dešavanja, rekao je na promociji svoje knjige u Vranju Luka Tripković, autor dva romana koja su na domaćoj književnoj sceni doživela popriličan uspeh.
Tripković je sa književnim kritičarem Ivanom Milenkovićem (u ulozi moderatora) vodio zanimljiv jednosatni razgovor, prvenstveno o romanu Crna knjiga (Booka, 2019).
Domaćin im je bila Biblioteka Bora Stanković, najstarija ustanova kulture u Vranju koja je u ponedeljak proslavila 143 godine postojanja.
Tripković, koji je prvenstveno slikar (i predavač na fakultetu), a potom književnik, pojavio se na književnoj sceni najpre romanom Osmeh pod gorom maslinovom (2016, Laguna) koji je ušao u uži izbor za NIN-ovu nagradu, a potom mu je s Crnom knjigom, takav uspeh za dlaku izmakao.
Kako se kaže u najavi romana, Crna knjiga daje "intrigantnu viziju srpskog društva u bliskoj budućnosti".
"U ovoj državi na granici odumiranja, punopravnoj članici reformisane Evropske unije, kroz sudbine junaka, i osvrt na njihovu porodičnu istoriju sada već nestalog građanskog sloja, plete se ciničan omaž Jugoslaviji i otkrivaju uzroci propasti kojoj danas svedočimo.
Iza osnovnih elemenata priče – visoke korupcije i skrivenih tokova novca političkih elita, zataškavanja istrage ubistva uz pomoć tabloida i bekstva u svet virtuelne realnosti u pokušaju da se sačuva razum pred stvarnošću koja ljude okružuje – zapravo se krije sentimentalna povest porodice junakinje romana, Sene, i njena ljudska dilema: da li biti uspešna u ovakvom svetu, ili se, poput svojih predaka, upustiti u uzaludnu borbu s njim".
Roman Crna knjiga "upozorava da od drveća više ne vidimo šumu, i da smo nadomak kraha tekovina sveta za koje su naši preci bili spremni da poginu".
Milenković je izneo stav da Tripkovićev roman Crna knjiga, o kome se najviše govorilo ove večeri, nije doživeo prevelik odjek u javnosti, ali da smatra da srpska književna kritika ovu knjigu "nije dovoljno pročitala, odnosno da je nije prepoznala".
Crna knjiga je roman o političkoj kliki koja vlada jednom potpuno korumpiranom državom; sve se događa u velikom gradu - u toj zemlji je toliko loše da ne može gore biti - ukazao je Milenković - upitavši autora kakva je funkcija te futurističke epizode i da li je reč o bekstvu od stvarnosti?
Roman Crna knjiga je filmičan, nadovezao se Milenković, radnja ide brzo, ponekad imate utisak kao da čitate scenario - u njoj su vrlo fine reference na savremenu kulturu - na film, serije, slikarstvo i sl.
Tripković je rekao da je njegov roman porodična saga, koja govori o večitim srpskim podelama.
Dodao je da u njemu nema pozitivnih likova.
Tripković je ispričao da ga u radu veoma interesuju fenomeni, pa je u tom smisli njegov prvi roman, koji se tiče Španskog građanskog rata, pisan u vreme kada su ljudi iz Londona, sa veoma lepim poslovima i sugurnom platom, išli da se bore na strani ISIS-a u Siriji.
"To je bio trenutak kada je izašao moj prvi roman i bilo je zgodno da se tim romanom zaokruži taj trenutak kada neko pre 80 godina ide u Španiju da se bori za ženska prava i prava radnika, da bi 80 godina kasnije, tu na području Mediterana, neko išao da se bori za obnovu kalifata.
Društvo je veoma dinamično i okreće se za 180 stepeni", rekao je Tripković.
Drugog dana obeležavanja Dana ustanove, u utorak 21. juna od 19 časova u dvorištu Muzej kuće Bore Stankovića, gost programa Pisac u fokusu biće hrvatski pisac Damir Karakaš.
Razgovor će moderirati Ivan Milenković.
Profil
Luka Tripković rođen je 1989. godine u Valjevu. Studirao je filozofiju i slikarstvo. Diplomirao je 2014. godine u klasi profesora Milete Prodanovića. Objavljuje teorijske tekstove od 2015. godine. Esej Ruine – spomenici iz nehata objavljen mu je u zborniku „Umetnost i teorija” odseka za teoriju umetnosti Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Likovne radove izlagao je u zemlji i inostranstvu, dobitnik je nagrada Stevan Knežević i Ljubica Sokić. Rukopis romana Osmeh pod gorom maslinovom nagrađen je mestom u ediciji Prva knjiga Matice srpske. Taj roman je 2016. godine uvršten u uži izbor za NIN-ovu nagradu i odabran od srpskog selektora Vladimira Arsenića za regionalnu Nagradu Meša Selimović.
