Dan kada sam glasao protiv Ahtisarijevog plana

Danas je 12. jun 2022. godine.

Navršavaju se dvadeset tri godine od potpisivanja Kumanovskog sporazuma, čime je okončana zločinačka agresija na našu državu od strane 19 NATO zemalja, koja je trajala 78 dana i noći.

Kumanovskom sporazumu je prethodilo prihvatanje Plana Ahtisari - Černomirdin u Skupštini Srbije, jer su NATO zlikovci zapretili da će tepih bombama uništavati grad po grad u Srbiji, budući da im kopneni napad preko Košara i Paštrika nije uspeo.

Moram sa ponosom da istaknem da sam tada, kao narodni poslanik u Skupštini Srbije, glasao PROTIV prihvatanja tog plana, jer sam bio siguran da se radi o NATO prevari.

Naknadni događaji su potvdili moje ubeđenje i sada sam siguran da nije trebalo prihvatiti taj plan, jer nam je doneo mnogo nepravde i zla, a zlikovci ne bi kopneno uspeli da uđu u Srbiju.

Njihove pretnje o tepih bombama je preneo američki Rus Černomirdin, što znači da su bile blefiranje, jer u Evropi razarati gradove tepih bombama je previše, čak i za NATO.

Na ovaj način je spasen prljavi obraz NATO alijanse, jer su svi njihovi vojni planovi doživeli debakl, a počinjeni ratni zločini na teritoriji Srbije ostali nekažnjeni.

Svemu ovome su prethodili pregovori u Rambujeu, koji uopšte to nisu bili, već gomila ucena, diktata, otvorenog bezobrazluka i postavljanja nemogućih uslova koje nijedna suverena država ne bi prihvatila, samo da bi se opravdala već isplanirana agresija i bombardovanje.

Nakon toga je u Savetu bezbednosti UN usvojena Rezolucija 1244 koja garantuje Srbiji integritet i suverenitet na celoj njenoj teritoriji, uz ostanak do hiljadu pripadnika policije, bezbednosnih struktura i carinika Srbije na Kosovu i Metohiji.

Dakle, Srbija nije vojno poražena, nije kapitulirala i nije se odrekla nijednog pedlja svoje teritorije.

Međutim, odmah potom, a to traje do danas, NATO zemlje sa Amerikom na čelu su pogazile svaku svoju reč, obećanje i potpis.

Bestijalnim kršenjem međunarodnog prava, moralnih normi, humanitarnog prava, krenuli su da prave još jednu albansku državu na suverenoj teritoriji Srbije.

Sada traže, pritiskaju, prete da bezakonje priznamo i prihvatimo njihove argumente sile, umesto našu silu argumenata.

Ovo je glavni uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju.

Da li ga treba ispuniti?

Da li Srbija treba da se odrekne Kosova i Metohije da bi ušla u savez sa zemljama koje joj postavljaju nemoguće uslove?

Šta nas tek čeka ako pokleknemo, ponizimo se i priznamo da su zločinci bili u pravu što su otimali, a mi bili u krivu što smo branili svoje?

Ništa dobro.

Bićemo krpa kojom će brisati sve svoje brljotine.

Odgovor se sam nameće.

Nikada nećemo priznati NATO nedonošče koje oni nazivaju državom.

Nikada nećemo, niti treba da poniženi i teritorijalno očerupani ulazimo u Evropsku uniju.

Nikada nećemo ući u NATO, niti im oprostiti sve nevine žrtve, razaranja, štetu koju su nam pričinili, samo zato što nismo hteli da im damo ono što su bez ikakvog prava tražili od nas.

Laži koje su izmišljali da bi nas predstavili zverima, kasapima, genocidnim narodom im nikada nećemo zaboraviti.

Stoga Srbija mora ostati svoja na svome, biti strpljiva, sačekati da se odnosi snaga u svetu promene, a upravo je veoma uspešno započeo taj proces razvlašćivanja i rastakanja zločinačkog NATO saveza.

U okolnostima kada se bude poštovalo međunarodno pravo, svi argumenti će biti na strani Srbije.

Zato, Srbijo, ostani svoja na svome!

 

(Autor je advokat i potpredsednik IO Srpske stranke Zavetnici)

Foto Vranje News