Sa Surdulicom nema šale

Treći mesec zaredom zaposleni u Surdulici imaju najveće prosečne zarade u Pčinjskom okrugu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Sa prosečnom zaradom od 57.710 dinara, oni su u februaru "ušili" zaposlene u Vranju bezmalo za 1.000 dinara (934).

Ekonomskim jezikom rečeno, svaki zaposleni Surduličanin imao je u februaru u svom novčaniku prosečno 1.000 dinara više od prosečno zaposlenog Vranjanca.

Dakle, sve komparativne tržišne prednosti i ekonomska logika, Vranju i njegovom rukovodstvu, definitivno su okrenula leđa.

Analitičarima ostaje da pokažu šta je ovde po sredi i zašto Vranje danas kaska za Surdulicom, ali definitivno valja konstatovati da sa Surdulicom nije se šaliti.

Njen nepisani lider Novica Tončev, koji je u prošloj Vladi bio ministar, davno je naučio kako se otvaraju sva vrata, ne samo u Nemanjinoj 11, čime je stekao pravo da ovima u Vranju održi jedan kurs na tu temu.

Sada Tončevu, Aleksandri Popović, Zoranu Mitiću i njihovim saradnicima, koji od 2008. godine uspešno vode ovu lokalnu samoupravu, ostaje da Surdulicu uključe u takmičenje sa najuspešnijim gradovima i opštinama.

Jer, ako može tamošnji FK Radnik da se uspešno takmiči sa 16 klubova elitne fudbalske divizije u Srbiji, zašto i zaposleni u Surdulici ne bi mogli da se zaradama takmiče sa najuspešnijim gradovima i opštinama u republici.

I kada već uzeh fudbal za primer, jedino što ne bih voleo i što ne bi smelo da se dogodi to je da rukovodstvo Vranja svoje zaposlene dovede dotle dokle su doveli FK Dinamo.

(Autor je novinar)

Foto Vranje News