Vranje - Da zrelost čoveka ne određuju godine, pokazali su učenici Škole Sezai Suroi iz Bujanovca, koji su na svoju inicijativu posetili vršnjake u Prihvatnom centru za migrante Dragan Stanisavljević Gagi u Preševu i sa njima proveli jedno nezaboravno veče.
Ideja za ovakvu akciju rodila se, kako kažu, kroz program u školi u okviru koga se, kroz dokumentarne filmove, upoznaju i sa ovom temom.
Kada su shvatili da u svom komišiluku imaju prihvatni centar, saopštavaju iz Građanskih inicijativa, "poželeli su da mladima koji su daleko od svojih kuća poklone malo paženje i veliki paket slatkiša koji su brižno danima pripremali".
"Svi smo mi ljudi i zaslužujemo isti život, bez obzira na godine, pol, rasu, naciju ili to što nam se trenutno dešava, a nije naša krivica.
S obzirom na to da svako od nas u budućnosti može biti u njihovoj poziciji, poželeli smo da se makar na trenutak osete kao da su kod kuće, iako su daleko od nje.
Sigurno im je teško, jer se svaki čovek teško prilagođava sredini u kojoj ne zna ni ljude, ni jezik.
Mi na ovaj način želimo da im kažemo da su dobrodošli i da je i pred njima, kao i pred nama, svetla budućnost", kaže Erlin Asani iz Bujanovca.
On dodaje da ovo "nije jedina inicijativa" koju sa svojim drugarima iz škole ima, već da su u školi "i ranije kroz neke radove želeli da ukažu na probleme kroz koje prolaze njihovi vršnjaci u prhvatnom centru".
Jedan od njegovih vršnjaka iz Pakistana kaže da se u Srbiji oseća veoma dobro.
"Nedostaje mi moja zemlja, moj rodni grad, nedostaju mi mama i tata, ali nažalost, u ovom trenutku je tako kako je i mi ne možemo da učinimo ništa“, kaže Hasir Khan Iz Pakistana.
Razumevanje vršnjaka koji dolaze izdaleka i koji nisu svojom voljom ovde jedan je od zadataka škole u okolnim mestima, smatra Bukurije Borici, profesorka psihologije u školi Sezai Suroi.
"U okviru vannastavnih aktivnosti imamo dosta mogućnosti da razgovaramo o načinima ponašanja u različitim situacijama i temama koje društvo i situacija nameće, uključujući i migrante", smatra Borici.
Ova profesorka dodaje da se ona trudi da svojim učenicima "usadi empatiju prema migranitima u blizini njihovog grada".
Najčešće poteškoće s kojima se migranti nose najpre polaze od zemlje porekla, a to su često nasilje, progoni iz te zemlje, zatim dugo potovanje do željene destinacije, objašnjavaju nam iz organizacije Indigo.
"Na primer, u Srbiji se nalazi porodica iz Avganistana koja je na putu već sedam godina, i oni su trenutno u prihvatnom centru u Šidu.
Dugo putovanje često znači i učestvovanje u krijumčarenju.
Često nam pričaju kako trpe nasilje i od krijumčara, ili drugih ljudi koji ih zaustavljaju i fizički zlostavljaju.
Takođe, nedostatak materijalnih sredstava je nešto što većinu njih muči – nedostatak novca, garderobe, obuće, a ne smemo zaboraviti i konstantan nedostatak privatnosti, jer su smešteni u sobama sa po 30 do 50 drugih ljudi.
Ograničena im je sloboda kretanja, za izlazak u grad su im potrebne dozvole, a naravno da su tu i jezičke i kulturološke barijere", kaže Salije Veliu iz organizacije Indigo, koja je organizovala ovu posetu mladih prihvatnom centru.
Prema njenim rečima, odnos lokalnog stanovništva prema migrantima dosta je promenjen u odnosu na početak migrantske krize.
"U početku je dosta ljudi iz lokalne zajednice imalo predrasude, ali smo mi radili na inkluziji, imali samo mnogo akcija u kojima su ljudi imali priliku da razmene iskustva sa lokalcima, tako su vremenom shvatli da su svi ustvari samo ljudi, odakle god da dolaze, i sada je situacija na lokalu mnogo bolja", zaključuje Veliu.
