Portret pisca na Borinoj nedelji: Demićevi vodeni kontinenti VIDEO

Moram Vranjancima da čestitam na opstajanju Nagrade Borisav Stanković i odbrani lika i dela jednog od najvećih srpskih pisaca tokom svih prethodnih decenija, a posebno u sadašnjim, teškim vremenima po ovu manifestaciju, rekao je u ponedeljak uveče u Vranju književnik Mirko Demić, gost 56. Borine nedelje.

U sali Galerije Narodnog univerziteta predstavljen je piščev portret, ali se on u priči o svom radu i stvaralaštvu orijentisao ponajviše na poslednji, specifično roman (od priča) - Ruža pod ledom.

Većina Demićevih knjiga, imajući u vidu piščevo poreklo, bavi se sudbinom Srba u Hrvatskoj.

"Mnogi dobronamerni ljudi su mi rekli - ta je priča završena, čemu to?

Možda i jeste završena, ali je ta priča deo mene, ja ne mogu pobeći od sebe i od vlastite sudbine i korena", naglasio je.

On je rekao da ova knjiga, kao i on sam i njegov zavičaj, "ima paradoksalnu sudbinu", najpre jer je štampana u Zagrebu i gotovo da se u Srbiji i ne može naći.

"Potom, knjiga je izašla na veoma čudan način, neuobičajeno za sve moje dosadašnje knjige.

Naime, 2018. godine desio mi se tragičan događaj, umrla mi je majka, i prvi put sam se nakon toga susreo sa nekom vrstom stvaralačke blokade.

Nisam imao ideju, volju, ni želju da pišem.

Nekoliko dobrih prijatelja me posavetovalo da pišem o majci, da na taj način prebrodim neku vrstu zatečenosti i jalovosti.

Osim toga, pre godinu i nešto desio se stravičan zemljotres baš u mom zavičaju, na Baniji, tako da je sve ono što nije uništila "Oluja", uništio je zemljotres.

Tamo više nemam nikog, ostala je kuća koja je opljačkana u više navrata, ali me je zabolelo duboko da je ta prirodna katastroda uništila i poslednje tragove Srba u tom delu Hrvatske.

Taj me zemljotres upravo naterao da krenem sa prisećanjem na moje detinjstvo, pokušao sam da ga u romanu vaspostavim upravo kako je ostalo u mom sećanju, da mrvice iz sećanja sačuvam i upotrebim u književnoj obradi", kazao je Demić.

Zašto naslov Ruža pod ledom, objasnio je Demić.

"Naša porodica, na moje čuđenje, nakon tri generacije tokom kojih smo bili sveštenčika porodica, nije gajila neko posebno sećanje na prošlost.

Ali je ostala jedna činjenica iz priča mojih stričeva koja je mene kopkala, a koja se tiče toga kako je naš pra-pra-predak došao na to mesto gde je naše selo na Baniji", rekao je Demić, prezentujući publici ovu priču.

Naslovi priča u romanu Ruža pod ledom toponimi su ključnih mesta dečakovog detinjstva i odrastanja.

Vranjskoj čitalačkoj publici pročitao je odlomak iz ovog romana.

Aleksandar Laković, književni kritičar i član žirija za dodelu Nagrade Borisav Stanković, govoreći o Demićevom stvaralaštvu, rekao je da je Demić "ostao dosledan svojim rupnim prostorima, zavičajnom žilištu, pojedincima i kolektivima na trenutnim ili večnim granicama, čiji je književni pionir u prvoj polovini 20. veka bio Vladimir Velmar Janković.

"Osim sumornog doživljaja izbeglih i ostalih, prvi put u našoj prozi imamo i predstavu povratnika u zavičaj, koji su se prinudno vratili, kako su i otišli iz svog mesta.

Naročito njihov muk, bol strpljenje, očaj, beznađe, nesnađenost, psihološka dvoumljenja, ali i dostojanstvo sa kojim ćutke podnose usud - na primer u Povratničkom rekvijemu", kazao je Laković.

Svako Demićevo delo, dodao je Laković, je svojevrstan vodeni kontinent.

"Ili da kažem Demićevim toponimom - jezero ili more u kojem je osnovni tok priče toliko dosmišljen, esejizovan, semantički dovrhunjen, iskustveno i emotivno proveren, a povremeno ironično, nemilosrdno obojen.

56. Borina nedelja u Vranju završiće se u utorak 29. marta.

U Galeriji Narodnog univerziteta biće održano veče dobitnika Nagrade Borisav Stanković, kada će o opusu MIhajla Pantića govoriti autor i književni kritičar Gojko Božović.

Profil

Mirko Demić je rođen 1964. godine u Gornjem Klasniću kod Gline. Do sada je objavio sledeće knjige proze: Jabuke Hesperida, Slamka u nosu, Ćilibar, med, oskoruša, Apokrifi o Furtuli, Sluge hirovitog lučonoše, Molski akordi, Trezvenjaci na pijanoj lađi, Po(v)ratnički rekvijem, Ataka na Itaku, Ćutanja iz Gore, Pustolovine bačkog opsenara. Pored toga, objavio je knjigu eseja, pogleda i marginalija Pod otrovnim plaštom i Na ničijoj zemlji, kao i knjigu publicističkih tekstova Slađenje gorčinom. Za knjigu pripovedaka Molski akordi dobio je Andrićevu nagradu, za roman Trezvenjaci na pijanoj lađi nagradu Dejan Medaković, a za roman Ćutanja iz Gore nagradu Meša Selimović.

Najnovije vesti