Jovan Dučić je bio veliki ljubavnik, ali nije on ostavljao žene nego su one ostavljale njega; kada je iz ljubavi prema Jovanki Jovanović došao u Vranje, i čak jedno vreme živeo s njom, Dučić je isposlovao da postane poslanik u Sofiji kako bi mu Vranje bilo bliže i kako bi mogao da dolazi i viđa Jovanku", ispričao je u Vranju književnik Slaviša Pavlović, na završnoj večeri ovogodišnjih Borinih književnih dana.
"On je napisao Pesme ljubavi i smrti i rekao Jovanki da će knjigu posvetiti njoj.
Kada je poneo knjigu u štampu, doznao je da kod Jovanke ima konkurenciju.
On je putem prekrižao tu posvetu i napisao da knjigu posvećuje Slobodanu Jovanoviću, svom prijatelju.
Bio je malo osvetoljubiv u tom poslednjem trenutku", rekao je Pavlović.
Pavlovićevo književno veče u Vranju bilo je prvenstveno posvećeno promociji njegovog romana Himerina krv, objavljenog 2020. godine u izdanju Lagune - zapravo romansiranoj biografiji našeg čuvenog književnika Jovana Dučića.
Pavlović je kazao da mu je u poznom detinjstvu Dučić bio jedan od omiljenih pesnika, da mu je bio blizak "ideološki".
"Zainteresovalo me ko je taj čovek zapravo.
Godine 2009/2010. počeo sam da prikupljam građu i što više informacija o Dučiću, isprva ne razmišljajući da ću da pišem knjigu o njemu, ta ideja se javila kasnije negde 2013.
Druga strana tog istraživanja bile su lažne informacije koje su mi oduzele mnogo vremena i povremeno me obeshrabrivale, čak sam razmišljao da odustanem od svega.
Meni je bio cilj da se saživim sa Dučićem.
Imao sam na raspolaganju zaista ogromnu litaraturu koja mi je pomogla da shvatim kakav je lik zapravo Dučić bio.
Imao sam moralnu dilemu da negde ne pogrešim, da Dučića ne predstavim drugačije, s druge strane i da ga ne veličam jer je on već toliko veliki i značajan.
U svemu, pa i u ovome tražio sam neku duhovnu stranu.
Odlazio sam više puta na Dučićev grob u Hercegovačkoj Gračanici, ne bih li čuo neki glas.
Svaki put kada bih izašao iz te crkve osetio bih neku vrstu blagoslova u sebi, prijatno osećanje, mir...
Ostajao sam po više dana u Trebinju, trudio se da upoznam Hercegovinu i Hercegovce, ne govoreći im da pišem knjigu o Dučiću.
Upravo ne bih li sagledao hercegovačka lica onako kako ih je pesnik Dučić gledao u svojim mladim godinama", rekao je Pavlović.
On je kazao da se trudio da u njegovom romanu bude što manje fikcije.
Govoreći o Dučiću, Pavlović je kazao da je on u svom Dnevniku bio drugačiji.
"Ne znam da li je to bio standard tog vremena ili ne, ali on nigde nije opisivao ljude.
Opisivao je duh i karakter čoveka.
Tako da sam na najveće probleme nailazio u tom smislu da nisam imao pojma kako izgleda žena u koju je on bio zaljubljen.
S druge strane, kada u dnevniku piše o razgovorima s diplomatama, vidite jednu potpuno drugu ličnost Dučićevu.
Izuzetno je pratio modu, voleo je da vozi, obožavao automobile, prokrstario celu Evropu, deo Afrike i ceo Egipat.
Na kraju, kada je otišao u Ameriku, bio je u sedamdesetim godinama, u okolini Čikaga imao je tešku saobraćajnu nesreću.
Držao se nacionalne tradicije, ali je voleo da ide i ispred, da malo bude avangarda", rekao je Pavlović.
Pisac je naglasio da su on i Dučić "istomišljenici".
Dučićeva najveća ljubav, kazao je Pavlović, bila je princeza Anđela di Sulmone, duplo mlađa od njega.
"Bila je udata kao i sve Dučićeve ljubavi, privlačilo ga je zabranjeno voće", kazao je pisac.
Pavlović je kazao da mu je bilo veoma teško da utvrdi piščev datum i godinu rođenja.
Pavlović je kazao da je Himerinu krv radio na taj način što je knjigu podelio na tri dela.
"Jedan je vezan za Dučićevu mladost, srednju životnu dob i kraj života.
Upravo ga je tako opisivao vladika Nikolaj Velimirović.
Mi imamo danas nekoliko različitih izbora sabranih dela Jovana Dučića koja su poprilično cenzurisana.
Čak Meša Selimović, najverovatnije zbog vremena komunizma, morao je da tvrdi kako se o Dučiću kao čoveku može svašta reći, ali da o njemu kao pesniku nema dilemu", kazao je Pavlović, govoreći i o nekim pismima koje je Dučić tokom života razmenjivao.
Ovom književnom večeri završeni su treći Borini književni dani u Vranju.
Organizator programa bila je Javna biblioteka Bora Stanković, a pokrovitelj Grad Vranje.
Profil
Slaviša Pavlović rođen je u Ljuboviji 1982. godine. Pisac je i scenarista. Do sada je objavio romane Zavet (2010), Nema šanse da ne uspem (2012), Zavet heroja (2014), Apisov apostol (2016), zbirku poezije Osvit večnosti (2014) i istorijsko-dokumentarnu knjigu Ratnici Crne ruke (2017), Himerina krv:roman o Dučiću (2020). Prevođen je na ruski jezik. Njegov roman Zavet heroja, objavljen povodom obeležavanja stogodišnjice početka Velikog rata u Rusiji, bio je dva meseca na top-listi bestseler romana u Moskvi. Predgovor za ovo izdanje napisao je Sergej Nariškin, direktor Spoljne-obaveštajne službe Ruske Federacije i bivši predsednik Državne dume Rusije. Na poziv Ruskog istorijskog društva i Asocijacije Francusko- ruski dijalog govorio je na više međunarodnih naučno-istorijskih skupova posvećenih Prvom svetskom ratu. Autor je nekoliko publikovanih radova na srpskom, ruskom i engleskom jeziku o periodu tokom Velikog rata. Godinama se bavio novinarstvom. Bio je glavni i odgovorni urednik mesečnika ReStart, izvršni urednik magazina Sofija, a pisao je za Srpski glas iz Melburna, ruski portal Jugoslovo, francusku mrežu Volter, Vodič za život... Bio je autor i voditelj nekoliko televizijskih emisija (Klub književnika, TV Skupština, Na raskršću, Arena). Učesnik je međunarodne konferencije mladih novinara Evrope i Azije Krim - Pogled iz drugog ugla održane u Jalti i Sevastopolju 2015. godine. Scenarista je televizijske serije Feliks, u produkciji Fajerflaj, gde je i kokreator prve sezone serije. Aktivan je sportista. Bio je fudbalski sudija, a i dan-danas aktivno trenira fudbal i boks. Živi i stvara u Beogradu.
