Prve večeri Festivala Vranjska gradska pesma, koji se u Vranju održava treći put, priređena jе prezentacija monografije Vranjsko muzičko nasleđe, o kojoj su govorili autorka Marija Vitas i dr Vladimir Kolarić, urednik monografije.
"Vranjska pesma se često doživljava kao autentični buket orijentalnih elemenata, kreiran u okolnostima viševekovne vladavine Turaka.
To je, međutim, pojednostavljena impresija, bazirana na potrebi stanovnika Srbije da se Vranje etiketira kao nešto drugačije, orijentalno, a samim tim i egzotično.
A, vranjska vokalna muzika je tako raznolika i slojevita.
Pesme mogu imati različitu formu, od jednostavne do složene, čak i višedelne.
Veliki broj pesama krasi melodija pokretljivog, razvijenog, razuđenog toka i širokog opsega što je, zapravo, odlika gradske vokalne tradicije uopšte", rekla je Vitas na promociji.
On se u svom izlaganju neminovno dotakla rodonačelnice vranjske gradske pesme Stane Avramović Karaminge (1897-1969), Vranjanke koja je za života prikupljala, sačuvala od zaborava i pevala najveći broj starih vranjskih pesama.
"Baba Stana – kako su je mnogi Vranjanci oslovljavali u znak poštovanja i ljubavi – bila je kompleksna ličnost.
Pesme je učila na samom izvoru i divno ih pevala.
Mnogo je informacija držala u svojoj glavi i puno toga mogla da ispriča o pesmama, kao i o životu u Vranju, onakvom kakav je lično pamtila ili o kakvom su joj drugi, stariji pričali", citat je iz monografije.
Jedno od ključnih mesta u ovoj monografiji zauzima Bakija Bakić i njegovo vanremensko mjuziciranje na trubi.
"Lepota, izražajnost i temperament njegovog muziciranja smatraju se svojevrsnim obrascem istinskog, autentičnog trubaštva Vranja i južne Srbije.
Dubina Bakijine muzičke emotivnosti katkad je podsticala romantizovane opise njegove ličnosti, stvarajući sliku o anđeoskoj duši, koja kao da nije sa ovog sveta.
A zapravo, Bakija nije bio samo vanredno dobar muzičar, koji je imao i svoj ton – nivo kakav instrumentalisti mnogo teže dostižu u odnosu na pevače – već je bio i stabilan, čvrst, pragmatičan čovek, poslovno vešt u dogovorima i pregovaranjima oko honorara.
Jer, Bakija je bio Rom, a za Rome, kao iskusne profesionalce, oduvek je važilo da umeju da prepoznaju šta je sredini i ljudima potrebno.
Svirali su i pevali ono što se tražilo.
Znali su kako da kroz muziku čoveka emotivno ispune, a da to istovremeno bude lukrativno", ovako je opisan deo o Bakiji u monografiji.
O doprinosu prof. dr Momčila Zlatanovića, Vranjanca koji je prikupio na desetine, pa i stoine pesama većinom iz vranjskog kraja, ali i iz Kosovskog pomoravlja govorio je vokalni solista Branimir Stošić Kace.
Monografija Vranjsko muzičko nasleđe obliluje nizom dragocenih detalja koji su upakovani u skladnu i preglednu celinu, što joj omogućava da bude i naučna, ali i popularna, pa tako i dostupna širokom krugu čitalaca, konstatovao je u recenziji etnomuzikolog Dimitrije Golemović.
Deo večeri bio je posvećen razgovorima o istorijatu vranjske pesme i tradicionalnim instrumentima, o čemu su govorili vokalni solisti Branimir Stošić Kace (generalno o starim, izvornim vranjskim pasmama), tamburaš grupe Izvor Dejan Dimić (o 50 godina od nastanka pesme Lela Vranjanka) i umetnik na duvačkim instrumentima Dalibor Mladenović (o kavalu, njegovoj tradiciji i svirci na ovom instrumentu).
U muzičkom delu programa nastupili su vokalni solisti Filip Jovanović i Dimitrije Stošić u pratnji Slobodana Jovanovića, kao i vranjska grupa Izvor.
Publika je bila u prilici da uživa u nastupima trubača Nenada Mladenovića, kavaliste Dalibora Mladenovića i klarinetiste Esada Jašarevića na klarinetu.
Otvarajući festival zamenica gradonačelnika Vranja Zorica Jović potencirala je zadovoljstvo zbog održavanja ovog značajnog muzičkog događaja kojim se promoviše stara izvorna muzika vranjskog kraja.
"Vranjska gradska pesma potvrda je identiteta Vranjanaca.
Specifičnost njenog melosa koji greje dušu, inspiriše i podseća na stara vremena, budi u svima nama ponos što smo rođeni i živimo baš ovde u Vranju.
Zbog toga je veoma važno da kulturno nasleđe koje nam je ostavljeno pažljivo negujemo i sačuvamo od zaborava.
Važno je da generacijama koje dolaze predstavimo značaj i vrednost vranjske gradske pesme, kako bi oni nastavili sa tradicijom čuvanja ovog izuzetnog blaga koje Vranje izdvaja i time potvrđuje njegovu posebnost", rekla je Jović.
Razgovore prve veči je moderirala novinarka Ivana Jović.
MUZIČKI CD
Sastavni deo monografije Vranjsko muzičko nasleđe je CD sa 18 numera koje čine deo muzičke tradicije Starog Vranja. Od izvođača na ovom kompilacijskom izdanju pojavljuju se mnoga poznata imena - od čuvene Stane Avramović Karaminge i Staniše Stošića, preko Bakije Bakića, Kurte Ajredinovića, Čede Markovića, Slobodana Jovanovića, do Ivane Tasić, Branimira Stošića Kaceta, Tijane Vučković i Grupe Izvor.
Festival Vranjska gradska pesma nastaviće se u subotu 19. marta kada će u Pozorištu Bora Stanković biti na programu koncertno veče.
Uz pratnju Narodnog orkestra pod upravom Vlade Panovića nastupiće vokalni solisti Slobodan Jovanović Cobi, Tijana Vučković, Danilo Živković, Dejana Đekić, Branimir Stošić Kace, Ivana Tasić i Čeda Marković.
Početak koncerta zakaza je za 20 časova.
Pokrovitelj festivala je Grad Vranje.
