Ambasador OEBS-a promašio penal

Davne 2001. godine, u martu, na ratno područje juga Srbije stigao je Čovićev plan – Plan i program za rešenje krize u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa, pošto ga je prethodno u februaru prihvatila Vlada Srbije, a zeleno svetlo mu dali Misija OEBS-a i Ambasada SAD u Beogradu.

U tom dokumentu su, Čović i srpska Vlada utvrdili da je glavni ključ rešenja krize na jugu Srbije uključenje (integracija) Albanaca u institucije sistema, uz poštovanje njihovih građanskih i ljudskih prava u skladu sa evropskim standardima.

Desetak godina vlasti u Beogradu, ali i međunarodna zajednica, negde su zaturili Čovićev plan!

Potom su se Albanci juga Srbije, februara 2013. godine, posle obilazaka Brisela, Njujorka, Londona, Pariza po ko zna koji put, novim dokumentom obratili vlastima u Beogradu i međunarodnoj zajednici i podsetili ih na Čovićev plan.

Taj njihov apel pod nazivom Neophodne mere za afirmaciju prava Albanaca u Preševskoj dolini, kasnije nazvan Plan sedam tačaka, iste godine je prihvatila i Vlada Srbije.

Ovog 11. marta (kakva slučajnost), tačno 20 godina posle, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, na Ekonomskom fakultetu u Bujanovcu, organizovalo je raspravu o temi uključivanja Albanaca u institucije sistema.

Licem u lice, jedni naspram drugih, po ko zna koji put seli su visoki predstavnici službenog Beograda (ovoga puta Gordana Čomić, Darija Kisić Tepavčević, dr Mirsad Đerlek…) s jedne, i najviši predstavnici Albanaca s druge strane.

Između njih ambasador Jan Bratu, šef Misije OEBS u Srbiji sa saradnicima.

Posle dvoipočasovne rasprave iza zatvorenih vrata, novinarima su svoje impresije sa sastanka preneli ministarka Gordana Čomić, ambasador Jan Bratu i Ragmi Mustafa, predsednik Nacionalnog saveta albanske nacionalne zajednice.

U onom delu predviđenom za pitanja novinara, potpisnik ovih redova obratio se ministarki Čomić sledećim pitanjem: "S puno razloga obraćam se vama gospođo Čomić. Vi ste sada s Albancima raspravljali o temi koja se zove ’integracija Albanaca u institucije sistema’. Čuli ste toliko problema koje vam je izložila albanske strana. Ta tema je, tačno pre dvadeset godina, bila ključ Čovićevog plana za rešenje krize na jugu Srbije. Gospođo ministarko, zašto se, evo dvadeset godina posle, ponovo bavimo ovim pitanjem i kada mislite da ćemo ga rešiti? Zašto nas, vi iz vlasti, na ovaj način dvadeset godina svađate sa našim komšijama Albancima“.

Skoro da nisam ni završio svoje pitanje, a ambasador Jan Bratu je podignutom rukom, najpre sprečio ministarku da odgovori, a onda, sportskim jezikom rečeno, drsko skopao fudbalsku loptu, postavio je na belu tačku, i - pucao penal.

Umesto da diplomatski i profesionalno zatraži saglasnost od autora pitanja; umesto da se izvini ministarki i da od nje zatraži saglasnost; umesto da…, on je pred novinarima i kamerama nediplomatski, drsko i osiono, politički nekorektno, tog trenutka sebi priuštio pravo da odgovori na pitanje.

Odgovorom koji je, u slobodnoj interpretaciji glasio: "Sada treba da zaboravimo šta je bilo juče i da krenemo od ovoga šta smo danas dogovorili"!.

Ambasador je promašio penal.

Zašto?

Ovu njegovu rečenicu, u ovoj ili sličnoj formi, slušali smo toliko puta u proteklih dvadeset godina od predstavnika iz Nemanjine 11. u Beogradu, ali i od prethodnika gospodina ambasadora (Andrea Oricia, Petera Burharda, Dimitrosa Kypreosa, Hans Ola Urstada, Mauricia Masaria...).

Umesto ovog promašaja, u duhu dugogodišnje diplomatske karijere (Bosna i Hercegovina, Albanija, Kosovo…) Jan Bratu je mogao da se odrekne manira Luja XIV (država to sam ja) i da se, ako ništa drugo, u ime Misije OEBS-a izvini Albancima juga Srbije koji dvadeset godina čekaju na ono što im pripada po svim međunarodnim standardima i kenvencijama o ljudskim pravima.

Ko zna, možda će to, posle još dvadeset godina, učiniti neki njegov sledbenik na funkciji čelnika Misije OEBS-a u Srbiji.

(Autor je novinar)

Foto Vranje News