Momčilo Zlatanović, profesor u penziji iz Vranja i bivši profesor Univerziteta u Nišu, preminuo je u subotu u 88. godini u Vranju.
Rođen je 1934. godine u vranjskom selu Rataje.
Posle maturiranja na vranjskoj gimnaziji završio je Višu pedagošku školu u Nišu – Odsek za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost (1956), a potom diplomirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Skoplju, na Odseku za istoriju književnosti naroda Jugoslavije (1958).
Na istom fakultetu je i doktorirao sa tezom Istorijske pesme vranjskoga kraja (1973).
Radio je kao nastavnik srpskohrvatskog i ruskog jezika u selima Kosovskog Pomoravlja (1956–1959), a od 1960. godine kao profesor i prosvetni savetnik u Vranju.
Od 1967. godine predavao je teoriju književnosti, narodnu književnost, metodiku srpskohrvatskog jezika i književnosti i srodne predmete na Višoj pedagoškoj školi u Vranju i Višoj školi za obrazovanje radnika u Vranju.
Od 1993. do penzionisanja 2001. godine bio profesor narodne književnosti i retorike na Učiteljskom fakultetu u Vranju (Univerzitet u Nišu), gde je osam godina bio i prodekan za naučnoistraživački rad (1993–2001).
U periodu nakon penzionisanja radio je dve godine kao profesor narodne književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu.
Zlatanović je ostavio neverovatan naučni trag u oblasti folkloristike i leksigografije, a njegova višedecenijska terenska istraživanja vranjskog kraja, i u manjoj meri Kosovskog Pomoravlja, po značaju se mogu meriti sa Vukovim poduhvatima.
Publikovao je i zapažene radove na polju istorije književnosti i metodike nastave književnosti.
Pisao je i kraću prozu.
Tokom višedecenijskih terenskih istraživanja Zlatanović je zabeležio i publikovao obimnu folklornu građu koja predstavlja izvor prvog reda za proučavnje tradicijske kulture vranjskog kraja.
Među najznačajnijim zbirkama narodnih umotvorina izdvajaju se Igliče venče nad vodu cveta (1967), Nišna se zvezda po vedro nebo – Narodne pesme iz Vranja i okoline (1967), Mori Bojo, bela Bojo – Narodne pesme koje se pevaju u Vranju i okolini (1968), Stojanke, bela Vranjanke – Narodne pesme koje se pevaju u vranjskoj oblasti (1969), Vranjske legende, predanja i priče I (1970) i II (1974), Lirske narodne pesme iz južne i istočne Srbije (1982), Epske narodne pesme jugoistočne Srbije (1987), Narodne pesme i basme južne Srbije (SANU, Beograd 1994) i dr.
Zlatanović je publikovao više koautorskih zbirki i antologija narodnog pesništva, među kojima su najznačajnije Narodne pesme iz leskovačke oblasti (sa Dragutinom M. Đorđevićem; SANU, Beograd 1990) i Narodno pesništvo danas (sa Vladimirom Cvetanovićem, u izdanju Učiteljskog fakulteta u Vranju 1999).
Momčilo Zlatanović je objavio veći broj knjiga i naučnih radova u oblasti fokloristike, analizirjući materijal koji je prikupljao u neposrednom terenskom radu: Narodno pesništvo južne Srbije (Narodni muzej, Vranje 1982), Istorija i tradicija (1996), kao i monografije o predeonim oblastima Pčinja (1996) i Poljanica (1998).
Izabrana dela Momčila Zlatanovića u deset tomova objavila je izdavačka kuća Vranjske knjige (2007–2008). U okviru njih prvi put je publikovana zbirka Narodne pesme i basme Kosovskog Pomoravlja (2007).
Dragocen je doprinos Momčila Zlatanovića u oblasti istraživanja govora juga Srbije i leksikografije, opredmećen u tri rečnika koji formiraju celinu: Rečnik govora južne Srbije (Učiteljski fakultet Vranje 1998), Rečnik govora juga Srbije (Aurora, Vranje 2011), Rečnik govora juga Srbije (Učiteljski fakultet, Vranje 2014).
Institut za Srpski jezik SANU je 2017. godine digitalizovao Rečnik iz 1998. godine, posebno izdvojivši one odrednice koje su ilustrovane vranjskim poslovicama (portal „Raskovnik“).
Za svoj rad Zlatanović je dobio niz nagrada i priznanja, među kojima su najznačajnija: Vukova nagrada (Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, Beograd 1983), Specijalno javno priznanje Skupštine opštine Vranje „7. septembar“ (1995), Nagrada „Sveti Sava“ grada Vranja (1996), Zlatna plaketa Učiteljskog fakulteta u Vranju (1998), Specijalno javno priznanje grada Vranja „31. januar“ (2010), Heroj decenije – nauka i obrazovanje (2005–2015) (BAT, Vranje 2015), Povelja „Mile Nedeljković“ za životno delo (Aranđelovac 2019), „Čuvar zavičaja“ (Aleksinac 2021) i dr.
Bio je član Udruženja književnika Srbije i dugogodišnji saradnik Matice srpske u Novom Sadu.
Njegov terenski materijal iz Kosovskog Pomoravlja je arhiviran i digitalizovan u Muzikološkom institutu SANU.
Iako je Zlatanović svoj životni i radni vek proveo u malom gradu, daleko od svetskih univerzitetskih centara, njegovi radovi i foklorna građa koju je zabeležio, zastupljeni su, proučavani i citirani u vrhunskim svetskim institucijama, naučnim časopisima i bazama podataka.
Njegov doprinos očuvanju vranjskog kulturnog nasleđa je neizmeran – beležio je i objašnjavao tekstove vranjskih gradskih pesama, legendi i predanja, kao i drugih folklornih formi.
Zahvaljujući Zlatanoviću, govor Vranja i okolnih sela je leksikografski obrađen u obliku rečnika, koji predstavlja riznicu kulturnog nasleđa vranjskog kraja.
Osim što je bio izuzetan naučni radnik i istraživač, Zlatanović je u Vranju bio poznat kao veoma dobar i blag čovek i saradnik, više nego skroman u odnosu na doprinos koji je dao nauci i obrazovanju.
Imao je upravo one osobine koje poseduju samo veliki ljudi.
Medijima je bio dragocen saradnik i sagovornik u mnogim oblastima.
Njegova smrt predstavlja nenadoknadiv gubitak za vranjsku i srpsku nauku.
Iza sebe je ostavio suprugu i dve kćeri.
Momčilo Zlatanović biće sahranjen u ponedeljak 21. februara u 13 časova na Bunuševačkom groblju u Vranju.
