Vranje - Ustavne reforme u sferi pravosuđa, o kojima će se građani izjašnjavati na referendumu 16. januara, ne donose suštinske demokratske promene u Srbiji i na samim građanima je da li će glasati za njih, smatraju albanski politički lideri sa juga Srbije, pišu Bujanovačke.
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Ragmi Mustafa rekao je da su Albanci očekivali suštinske ustavne promene zasnovane na demokratskim i evropskim principima kojima bi Srbija bila definisana kao građanska država.
"Ovako, Srbija ostaje definisana kao država većinskog naroda, što znači da su članovi drugih nacionalnih zajednica zapravo građani drugog reda", kaže Mustafa.
Prema njegovim rečima, Albanci su očekivali „suštinsko određivanje Ustava prema preambuli, prema Kosovu i nacionalnim zajednicama u Srbiji, kojima treba obezbediti više prostora za njihova prava, slobodu i ravnopravnost“.
On je dodao da su "u Preševskoj Dolini kao i u drugim delovima Srbije građani skoro potpuno neinformisani o predloženim ustavnim promenama i da su samim tim i nezainteresovani za njih".
Prema mišljenju Šaipa Kamberija, narodnog poslanika u Skupštini Srbije, "samo kompletna promena Ustava Srbije stvara šansu za stvaranje pravne države i njen evropski put.
"Ustav Srbije ne može biti u službi države, prava i evropskih vrednosti podelom građana na one prve i druge i neophodno je promeniti nekoliko njegovih članova.
A, najpre, član 1 koji kaže da je "Republika Srbija država srpskog naroda", a zatim i etnonacionalističku himnu Bože pravde.
Da ne govorimo o članu 182 koji spominje Kosovo i Metohiju kao autonomnu pokrajinu Republike Srbije", naveo je Kamberi.
