"Izgradnjom Novog hiruškog bloka i završetkom rekonstrukcje stare bolnice, konačno u Zdravstvenom centru Vranje dobijamo "Bolnicu pod jednim krovom", koja će pre svega omogućiti centralizaciju pružanja zdravstvenih usluga, dijagnostičkih postupaka i brže preusmeravanje pacijenata prema stacionarnom delu, izjavio je za zvanični sajt ZC Vranje direktor Saša Đorđević.
On je povodom velikog jubileja, proslave 140 godina postojanja bolnice u Vranju, dodao da vranjski ZC "postaje najveća regionalna zdravstvena ustanova u ovom delu Srbije, sa najvećim regionalnim značajem".
"Priključenjem na Kotlarnicu na biomasu postižemo i najzahtevnije ekološke standarde, a naši pacijenti dobijaju neprekidno dvadesetčetvoročasovno grejanje", potencirao je Đorđević.
On je naglasio da je država Srbija u poslednje četiri godine u vranjsko zdravstvo uložila 22 miliona evra.
Branka janačković, istoričarka Istorijskog arhiva Vranje, tekstom o nastajanju i širenju Bolnice u Vranju podsetila na skoro vek i po postojanja najveće bolnice u Pčinjskom okrugu.
Tekst prate neke od fotografija iz bogate arhivske kolekcije objavljene uz ovaj tekst.
"Okružna bolnica u Vranju počela je sa radom pre 140 godina kada je zgrada Sulejman begovog saraja dodeljena za potrebe Okružne bolnice u Vranju.
Njen prvi upravitelj, okružni fizikus, bio je dr Franja Kopša (Štajerska 1840. – Vranje 1898.), koji je zajedno sa srpskom vojskom koja je oslobodila Vranje, 19/31. januara 1878. godine, došao u ovaj grad.
Svoj život je posvetio unapređenju zdravstva u ovim krajevima i formiranju prve bolnice.
Okružna bolnica u Vranju osnovana je 22. decembra 1881. godine sa tri bolesničke sobe, a ubrzo se javila potreba i za četvrtom bolesničkom sobom.
U bolničkom dvorištu popravljene su dve manje zgrade, u jednoj je bila kancelarija, apoteka i bolnički magacin, dok je u drugoj zgradi bila smeštena kuhinja i bolnički magacin hrane.
Dr Kopša je formirao privremenu bolničku apoteku koja je radila do 19. jula 1883. godine, kada je otvorena prva savremena apoteka od strane mr Velimira Karića.
Kako je ova bolnica bila malog kapaciteta dr Kopša je prodao svoje imanje u Štajerskoj, 110 hektara plodne zemlje, i od tog novca je 1886. godine sagradio dvospratnu zgradu za potrebe bolnice, koja je imala 50 postelja.
U dvorištu je bio ekonomat, uprava i zgrada u kojoj je živeo sa svojom porodicom. Zgradu je ustupio državi naplaćujući kiriju.
Nakon dr Kopše okružni fizikusi u vranjskoj Okružnoj bonici bili su dr Đoka Jovanović, dr Milan Janković i dr Nikola Đorić.
Za vreme Balkanskih ratova svi civilni vranjski lekari bili su mobilisani.
U kasarni Prvi pešadijski puk Knjaza Miloša Velikog formirana je Rezervna vojna bolnica, koja je imala 300 postelja.
Ona je trebalo da prihvati najteže bolesnike i ranjenike koji se nisu mogli transportovati sanitetskim vozom u Beograd.
Za upravnika Rezervne vojne bolnice postavljen je dr Avram Josif Vinaver, lekar iz Šapca.
Kao i za vreme Balkanskih ratova, tako i za vreme Prvog svetskog rata formirane su dve Rezervne vojne bolnice.
Upravnik Prve rezervne bolnice, smeštene u zgradi kasarne, bio je dr Vladislav Marinković, dok je Druga rezervna bolnica bila smeštena u dvorištu osnovne škole, a njen upravnik bio je dr Mihail Leščinski.
Tokom bugarske okupacije u Prvom svetskom ratu, nakon povlačenja srpske vojske preko Albanije, srpskih lekara u gradu gotovo da nije bilo.
Srpsko stanovništvo bilo je prepušteno bugarskim i austrijskim vojnim lekarima.
Austrijska vojska formirala je 1916. godine u vranjskoj kasarni rekonvalescentni centar za oporavak malaričnih bolesnika koji su evakuisani sa makedonskog ratišta.
Istovremeno Marija Kustudić, udovica sreskog lekara Đure Kustudića, iznajmila je jednu kuću koju je pretvorila u improvizovanu bolnicu, gde je hospitalizovala teže bolesnike. Kao nesvršeni student medicine za pomoć se često obraćala austrijskim lekarima.
Nakon oslobođenja Vranja, 4. oktobra 1918. godine, stiže jedinica „Amerika“ Bolnica žena Škotske, jer se uvidelo da je u Vranju bila potrebnija bolnica nego u vreme povlačenja srpske vojske preko Albanije 1915. godine.
U kasarni u kojoj su trebale formirati i opremiti bolnicu bilo je Drugo drinsko zavojište sa svojim lekarima i osobljem. Kasarna je bila prepuna bolesnih i ranjenih.
Tih jesenjih dana od 27. oktobra 1918. godine pripadnice jedinice „Amerika“ Bolnica žena Škotske započele su svoju humanu misiju. Glavni lekar bila je Izabel Emsli Haton.
U međuvremenu u Vranje je došao dr Andro Vidović koji je sarađivao sa Bolnicom žena Škotske i radio kao sreski lekar do 1922. godine.
Zahvaljujući škotskoj misiji 1919. godine Vranje je dobilo opremljenu opštu bolnicu koja je imala nekoliko odeljenja - opšte, hirurško, rendgen, operacionu salu, labaratoriju i apoteku. Odeljenje za spoljne bolesnike funkcionisalo je kao svojevrsna ambulanta, tj. prijemno-trijažno odeljenje. Ubrzo je otvoreno i dečje hirurško odeljenje i ginekološko odeljenje.
Bolnica žena Škotske – jedinica „Amerika“ odlazi iz Vranja 15. oktobra 1919. godine. Na inicijativu dr Izabel Emsli kompletno je opremljena buduća Vranjska bolnica, od kuhinje, labaratorije, do operacione sale, sa 50 postelja.
Bolnica je bila smeštena u kući Janče Jovanovića Baldžije, u današnjoj Ulici cara Dušana. Krajem te godine u Vranje su došli čehoslovački lekari František Hrubi i Antonin Dlabač.
Sredinom 1921. godine dr Nina Kovaljeva, koja je radila kao honorarni lekar, započela je rad u oblasti ginekologije i akušerstva.
Te 1921. godine dr Panta Kostić postaje upravnik Okružne bolnice u Vranju. On se zalagao da Vranje dobije organizovaniju i veću bolnicu koja bi zadovoljila potrebe stanovništva ovog kraja.
Tako je 1929. godine uspeo da izdejstvuje da Vranje za potrebe bolnice dobije Dekerovu baraku i time je formirana nova bolnica u Sarajini.
Ni ova bolnica nije mogla da zadovolji potrebe stanovništva, a dr Panta Kostić umire 1933. godine od pneumonije.
Nakon smrti dr Pante Kostića mesto upravnika Okružne bolnice preuzela je dr Stanislava Simonović Ilić. Tada su prvi put bolesni od tuberkuloze bili hospitalizovani. Zahvaljujući njoj obezbeđeno je nekoliko postelja za bolesne od tuberkuloze. Dr Stanislava Simonović je nakon Drugog svetskog rata specijalizirala pedijatriju, ali je u velikoj meri posvetila pažnju ginekologiji i akušerstvu.
Između dva svetska rata najviše pažnje u lečenju tuberkuloze posvetili su dr Borislav Petrović i dr Dragoljub Mihajlović.
Dom narodnog zdravlja započeo je rad u oktobru 1928. godine u Dekerevoj baraci u današnjoj Ulici kneza Miloša. Prvi upravnik bio je dr Aleksandar Konstantinović – Papandopulos. Dom narodnog zdravlja postao je prva preventivna zdravstvena ustanova u ovom kraju. Od 10. septembra 1933. godine upravnik Doma zdravlja je bio dr Toma Jovanović. Za osam godina koliko je bio na čelu ove ustanove osnovao je prvu kliničku i bakteriološku labartoriju, Anti-malarično odeljenje i Dečji dispanzer.
U 1940. godini Dom narodnog zdravlja imao je 6 odeljenja - Odeljenje za zdravstvenu zaštitu školske dece, Odeljenje za zdravstvenu zaštitu matere i dece, Odeljenje za antirabično cepljenje, Antimalarično odeljenje, Kožno odeljenje i Bakteriološko odeljenje. Nastojao je i da se otvori Antituberkulozni dispanzer, međutim ratne prilike su omele ovaj poduhvat.
Od 1936. godine upravnik Okružne bolnice bio je dr Antun Saso. Na njegovu inicijativu bolnica je iz Dekerovih baraka premeštena u zidane zgrade Amerikanskog doma za ratnu siročad. Dr Saso je bio izvaredan internista.
Istaknuti beogradski trgovac, po rođenju Vranjanac, Jovan Jovanović Lunga, a na inicijativu dr Antuna Sasa, dr Stanislave Ilić i dr Dragoljuba Mihajlovića, sagradio je Hirurški paviljon u Vranju. Paviljon je otvoren 17. jula 1938. godine i imao je dvadeset bolesničkih kreveta, jednu operacionu salu i posebnu ambulantu. Šef Hirurškog odeljenja Banovinske bolnice bio je od 1937. godine dr Slobodan Palamarević. Radio je sve vrste hirurških operacija i bio je najzaslužniji za razvoj i ugled koji je stekla hirurška delatnostu Banovinskoj bolnici u Vranju od 1937. do 1941. godine.
Za vreme Drugog svetskog rata vranjska bolnica je opustošena od strane bugarskog okupatora.
U toku 1945. godine pristupilo se intenzivnoj obnovi kako bolnice tako i Doma zdravlja u Vranju. Najpre je otvoreno Dečje odeljenje.
Prvi šef bila je dr Ksenija Mitrović –Aćimović. Smešteno je bilo u jednoj od zgrada Amerikanskog doma.
Zatim je formirano Interno odeljenje, koje je takođe bilo smešteno u zgradi Amerikanskog doma i tu je radilo sve do 1964. godine. Ono je funkcionisalo i kao infektivno.
Nakon otvaranja Dečjeg i Internog odeljenja, otvoreno je Ginekološko-akušersko odeljenje, a takođe je i hirurgija bila zastupljena.
Na inicijativu dr Dragoljuba Mihajlovića, kao predratnog borca protiv tuberkuloze, 1945. godine otvoren je Antituberkulozni dispanzer u Dekerevoj baraci gde je bio Dom zdravlja.
U to vreme je samo ATD posedovao rendgen aparat, da bi 1950. godine bio nabavljen još jedan rendgen aparat.
Iz Dekerovih baraka dispanzer je premešten u zgradu Amerikanskog doma preko puta Internog odeljenja, u kome je bilo 40 bolesničkih kreveta. Od 1963. godine ATD je u novoj modernoj zgradi i izuzetno dobro tehnički opremljen.
Na čelu Vranjske bolnice od 1946. do 1951. bila je dr Stanislava Ilić Gočobanka, a od 1951. do 1954. godine dr Aleksandar Stajić, internista.
Od 1954. do 1958. godine na čelu Opšte sreske bolnice je dr Milan Popović, dermatovenerolog, koji je formirao Dermatovenerloško odeljenje koje je bilo ukinuto posle njegovog odlaska iz Vranja.
Neuropsihijatarsko odeljenje osnovano je 1964. godine i bilo je smešteno u staroj zgradi Internog odeljenja. Šef odeljenja bio je dr Aleksandar Mitrevski.
Radiologija Opšte bolnice u Vranju je počela sa radom 1964. godine i to u novoizgrađenoj zgradi Internog odeljenja. Prvi specijalista radiolog bio je dr Velimir Brzaković.
Nova zgrada Dečjeg odeljenja sagrađena je 1969. godine odmah pored novog zdanja Internog odeljenja.
Oktobra 1958. godine otvoreno je Otorinolaringološko odeljenje sa 20 kreveta. Ovo deljenje je radilo samo 2 godine, i tek 1971. godine je ponovo formirano u zgradi nekadašnjeg Dečjeg odeljenja, a od 1983. godine se odeljenje nalazilo u adaptiranoj zgradi starog Doma zdravlja izgrađenoj 1970. godine.
Nova odeljenja - Ortopedsko, Urološko i Očno - otvorena su 1973. godine.
Infektivno odeljenje sagrađeno je 1975. godine na inicijativu dr Marije Kostić, a u toj zgradi smešteno je i Grudno odeljenje, dok je Ginekološko-akušersko odeljenje završeno 1980. godine.
Moderna biohemijska labaratorija u Vranju otvorena je 1964. godine, a te godine je ustanovljena i moderna apoteka smeštena u suturenu nove zgrade Internog odeljenja."
Podaci za ovaj tekst su uzeti iz knjige Bolnica u Vranju, autora dr Vukašina Antića.
Na kraju, podsećanje na deo o istoriji medicine, kod nas u Srbiji.
Ako nas istorija medicine može nečemu naučiti onda je to permenentna potreba čoveka da shvati, imitira, primeni i menja svoja saznanja o metodama lečenja.
"Zasluge za osnivanje srpske srednjevekovne medicine, kao i za osnivanje prvih bolnica u manastirima, Hilandaru 1191. godine i Studenici 1208. godine, pripadaju Svetom Savi."
"Godine 1784, pak, osnovana je Zemunska bolnica (današnji Klinički centar Zemun) koja se uzima za najstariju u Srbiji, a neki kažu i na Balkanu."
Ono čemu nas istorija medicine takođe uči jeste da medicinu čine pre svega ljudi, doktori koji neretko, ugrađuju svoje živote u nju i njen napredak.
"Jedan od ključnih trenutaka za razvoj Zemunske bolnice bio je dolazak doktora Vojislava Subotića 1884. godine. Njegovim dolaskom „nastupa novo doba Gradske bolnice" koja „postaje savremeno lečilište", piše na sajtu Zemunske bolnice. Tada je, kako se navodi, bolnička kuhinja pretvorena u operacionu salu i počeli su njegovi prvi hirurški zahvati. Subotić je medicinske studije počeo u Beču - koje je prekidao da bi kao dobrovoljac učestvovao u srpsko-turskom ratu 1876. godine - a potom i u Parizu.
Doktor medicine postao je 1881. godine u Beču, kada je imao samo 22 godine. Šest godina kasnije, u Zemunskoj bolnici, Subotić četvrti u svetu operiše cistu pankreasa."
Ako krenemo južnije i dalje na putu kroz istoriju medicine dolazimo do vrlo važnog podatka da je okružna bolnica u Nišu i u Vranju osnovana iste 1881. godine.
"Pri oslobađanju Niša od Turaka 11. januara 1878. godine zatečene su dve vojne bolnice: kraj Ćele Kule i na leskovačkom drumu, i Islahana, civilna ustanova koja nije preteča Okružne bolnice.
Najpre je u Nišu formirana Vojna bolnica 1878. godine, a 17. jula 1881. godine osnovana je i Okružna bolnica.
Prvi upravnik Okružne bolnice bio je Anton Zajiček - on je ujedno i prvi diplomirani lekar Niša.
Okružna bolnica nalazila se na levoj obali Nišave, u privatnoj kući."
