Nemi susret Bore i Ive Andrića

• Ovaj autorski tekst je štampan u promo materijalu za otvaranje izložbe o Ivi Andriću u Vranju, povodom 60 godina od dobijanja Nobelove nagrade.

Kada je u utorak, tog 21. oktobra 1969. godine, nakon dugog klackanja od Beograda do Vranja, Ivo Andrić izašao iz automobila, pozdravivši se najpre kratko i ljubazno sa delegacijom domaćina, na kurtoazno pitanje o tome kako je putovao odgovorio je brzo i odsečno: "Želim da vidim spomenik Bore Stankovića, njegovu rodnu kuću i muzej. Hteo bih da razgledam i Vranje".

Želeo je naš veliki nobelovac da i ranije dođe u Borino Vranje.

Umalo se to nije desilo 7. septembra 1954. godine, na dan otkrivanja spomenika Bori Stankoviću u Gradskom parku.

Nažalost, zdravstveni razlozi su ga sprečili da to učini, iako je za tu priliku napisao i govor, kasnije objavljen u Književnim novinama.

O tom 21. oktobru 1969. godine, koji je kao gost treće po redu Borine nedelje Ivo Andrić proveo u našem gradu, svi tadašnji očevici svedoče sa ushićenjem.

Strpljivo je obilazio Borinu rodnu kuću i Narodni muzej, dugo i ćutke je posmatrao sa Pržara grad Vranje u kome se Bora rodio.

U Gimnaziji Bora Stanković ljubazno je razgovarao o književnosti sa đacima i profesorima.

Na kraju tog dana odigrao se centralni događaj – književno veče u sali Doma JNA na kome je glavni gost bio Ivo Andrić.

Čuveni tadašnji novinar Mile Pešić u svojim novinskim tekstovima tvrdi da nijedno književno veče u Vranju do tada, ni posle toga, nije bilo posećeno kao te večeri 21. oktobra 1969. godine.

U svom uvodnom govoru, pozdravljajući velikog pisca i svoje sugrađane, Vera Cenić je nadahnuto i poetski govorila o dijagonalama koje povezuju Borino Vranje i Andrićevu Bosnu, Sofku i Aniku, efendi Mitu i Mehmed pašu Sokolovića, Mitku i Aliju Đerzeleza...

Međutim, svi očevici tog jednodnevnog Andrićevog boravka u Vranju se takođe slažu da se ključni događaj toga dana zbio u Gradskom parku, ispred spomenika velikom vranjskom piscu.

Sporo gazeći požutelo lišće, već pomalo bolestan i star, dodatno umoran i iscrpljen od mnogobrojnih aktivnosti, prilazeći spomeniku Ivo Andrić je skinuo kačket, a zatim je dugo, u potpuno mirnom stavu, ćutao...

Mile Pešić je izvestio da je na taj način Andrić "odao počast" Stankoviću.

Šta se zaista toga dana desilo u Gradskom parku, to nikada nećemo saznati.

To ostaje između njih dvojice...

(Autor je Vranjanac, profesor je Filozofskog fakulteta u Nišu)

Foto lično vlasništvo