Želim da živim u sećanjima Branke Marković, da me nekako spusti među njene uspomene pa da prošetam starim Vranjem, da sa poštovanjem klimam glavom nepoznatim ljudima, da se rukujem sa onima čija su mi lica poznata i draga, da preskačem bare sokaka i mirišem dunje poklonjene mi preko pendžera što otkrivaju svu lepotu devojačkih soba, rekao je na promociji knjige Hronika jedne nostalgije u Vranju recenzent Branislav Janković, naš poznati književnik iz Niša.
Nova knjiga Markovićkinih proznih zapisa o Vranju, o događajima i ljudima, pre svega, kako kaže spisateljica, starincima, ali i onima koji ga i danas još čuvaju i čine Vranjem, promovisana je pred prepunom konferencijskom salom Hotela Royal Putnik u Vranju.
Između korica Brankine Hronike mnogo je zapisa, a jedan od njih govori o njenom pradedi Stojilku - Tilku, o kome je u pripovetki Gazda Mladen pisao i najpoznatiji Vranjanac Borisav Stanković.
"Taj moj pradeda Tilko mnogo je voleo Vranje i uvek je govorio da bi bilo lepo da se neko seti da nešto "turi na artiju".
Imao je ogromnu ljubav prema Vranju, onakvu kakva je i moja.
Ja ga i danas negde zamišljam kako stoji iznad Vranja, možda na belom konju na Borinom brdu i razgleda grad misleći se kako će izgledati neki budući Vranjanci.
Moja Hronika jedne nostalgije izatkana je ljubavlju, poštovanjem, a sve što izatkano na tim stubovima mora biti lepo, naročito u ovom teškim vremenima stradanja.
Ali, Vranjanci su ljudi koji se nikad nisu predavali.
Verujem da moja nova knjiga ima neki nevidljivi ključ kojim će da otvori vaša srca, da ih ozari, da se podsetimo nekih starih vremena kad smo više bili ljudi, kad zlo nije bilo tako zlo, kad 'potkašaljke nesu bili virusi' i kad su postojali jednostavni ljudi koji su se družili, pevali i radovali se običnim stvarima.
Recenzent Janković naglasio je da Branka Marković stavlja Vranje "u centar Mlečnog puta".
"Bakinim konopcem na kojem se sušio veš uspela je da privuče, ne jednu, već sve zvezde i stavi ih oko meta koja voli.
Želim da imam veru poput one koju ima Branka Marković, jer znam da niko i ništa ne bi moglo da mi je oduzme", kazao je Janković.
Profesorka književnosti Olivera Đorđević naglasila je na promociji da je Branka Marković veliki patriota, a pre svega lokalpatriota.
"Branka gaji veliku ljubav prema Vranju, gaje je i drugi, ali možda ne umeju da je do kraja iskažu, drugi je možda i ne osećaju toliko, ali njena ljubav je zaista neizmerna", rekla je Đorđević.
Ana Mitić Stošić, profesorka i pesnikinja iz Vranja, naglasila je da dijalekta ima skoro u svakom proznom zapisu u Hronici jedne nostalgije, da on "prožima celu knjigu".
"Čak i tamo gde ga nema mi Vranjanci to osetimo i možemo da zamislimo kako bi to jedan Vranjanac rekao i doživeo", rekla je Mitić Stošić.
Knjiga Hronika jedne nostalgije objavljena je u izdanju Udruženja književnika Vranja.
Urednik je Žikica Dimitrijević, za slog i prelom bila je zadužena Jasmina Pešić Stošić, a grafički dizajn korice, na kojoj se nalazi venčanje Baldžijine unuke (1933. godine), uradio je Luka Marković.
Knjiga je u prvom tiražu štampana u 300 primeraka.
O autorki
Branka Marković rođena je u Vranju 1968. godine. Tu je završila srednju Pedagošku školu, a potom upisala Filološki fakultet u Skoplju, gde je diplomirala na grupi Književnost naroda SFRJ sa srpskohrvatskim jezikom. Danas radi kao profesorka u Tehničkoj školi u Vranju. Hronika jedne nostalgije je njena treća knjiga. Godine 2014. objavila je zbirku priča "Dečak sa violinom", a 2020. godine lirsku poeziju "Fama volat". Lektor je i recenzent mnogih tekstova i knjiga. Objavljuje književne radove u časopisima i na društvenim mrežama, najviše na stranici Fejsbuk grupe Staro Vranje. Pobornik je očuvanja dijalekta i tradicije.
